Visina zamišljene prečke koja je u detinjstvu bila uzrok najžešćih verbalnih i fizičkih konflikata.
- Idi sam, op, op, pazi leđa! ŠUT! Okočaaa, kakva golčinaaa!
- Aha, kurac, proletela tri metra iznad prečke!
- Šta bre? Evo gde je prosla :pokazuje rukom:.
- Ma de bre, bolje reci da mi je prošla pored kolena! Ne zanima me, nije gol!
- Ma čist gol bre, sisajte ga! PUNI BORANIJU!!!
- E sad ću da ti jebem mater! :uzima kamenu stativu u ruku:
Omiljeni likovi u jednom naselju koji dolaze na basket. Pripadnici ratne generacije dobi 30-35 godina, karakteristični po frazeologiji koju koriste. Za razliku od onih svečano obučenih za basket ovi kao da su došli direktno sa mješalice , univerzalke progledale na sve strane, trenerka sa flekama od maltera, i majica poparana po šavovima, ostatak iz prethodnih okršaja. U igri koriste dvije taktike: "Srce na teren" i "Nema lakih poena". Gospodari reketa, jer zbog nedostatka kondicije i viška kilaže ne mogu da izađu na van linije 6.25. Poslastica za publiku je upravo okršaj sa gore pomenutim fenserima iz kojeg tradicionalno izlaze kao pobjednici, uzalud "And 1" kad te u bloku sačeka pivski stomak.
"Prangijaj Milovane, ja sam pod košem!"
Milovan maši...
"A jebem joj sunce, procenat šuta ti je kao mast u djelimično obranom mlijeku 2.8 %..."
"Jebi je, kad prangijam iz daljine sve kontam da imam žabicu na nišanu pa da pomjerim"
-"OP OP, 'vataj tog leptirića, nema lakih poena.."
Edip.
Jedini mogući stil plivanja na crnogorskom primorju. Zbog sklanjanja svih govana koji plivaju ispred tebe.
Kremirani ostaci slavne osobe.
U osnovnom značenju izraz koji oslikava igrače vanserijskih kvaliteta, dok se u domaćim sportskim prilikama, a posebno fudbalskim neprilikama, koristi da opiše drvo par ekselans.
- Rašoviću, predsednik Ludogoreca mi je ponudio milione da ispadnemo večeras.
- Ali, Đuro, ja sam motivisao već igrače, proturio im cigare u karantin, vinjau u Saletovu sobu. Idemo na pobedu, definitivno.
- A ja sam već uzeo pare.
- Ali... Čak i Mitar mora da igra. Oprašta se večeras, ima da grize.
- I šta ja sad da radim?
- Ne znam, gazda, jedino da ubacim Šćepu da igra od nekog trenutka.
- Može, on pravi razliku, taman da potvrdi prolaz Bugarima.
Prigodan poklon Dušku Koraću za ispraćaj Jelene Isinbajeve u penziju. U pitanju je mlada ruska skakačica u dalj, istovremeno i foto-model, koja je u svojoj disciplini već evropska prvakinja, a po mnogim specijalizovanim magazinima, najlepša sportistkinja na svetu.
RTS, neko prvenstvo u atletici...
- Videli smo prvu polufinalnu grupu, žene na 100m. Vraćamo se sada na zaletište skoka u dalj. Kolega Korać?
- Hvala, kolega Simiću. Upravo je takmičenje završila naša Ivana Španović, videćemo na usporenom snimku još jednom taj prestup, treći zaredom. Znate, ne idu sport i ugrađeni silikoni u grudi. Za one koji ne znaju, Ivana je nedavno ugradila silikonske umetke u poprsje i od tada ima poteškoća da našteluje svoj zalet. Hik. Dovoljno je i 200 grama dodatne težine i sva ta inercija, pa da sve ono što je godinama uvežbavala, gađanje daske u milimetar, padne u vodu. No, zaboravimo na trenutak našu Ivanu Španović, navikli smo da nas naši atletičari razočaraju, jer upravo je na zaletištu PRELEPA RUSKINjA - DARJA KLIŠINA!
- Tiše, kolega, malo tiše, gledaju nas čudno ovi kenijski novinari, a deluju gladno.
- Izvinjavam se na ovim emocijama koje ispoljavam, ali pogledajte to izvajano telo, tu plavu kosu kroz koju se prelamaju svetlosti reflektora ovog velelepnog stadiona, taj crveni ruski dres, koji je pripojen na divnu kožu ove heroine. Veče plavo, baš kao sad, bio sam nekad lep i mlad. I nezadrživo, k'o u snu, sve je proletelo, nije tu. Da, dragi gledaoci, stihovi Majakovskog su nekako prikladni u ovom trenutku. Ah, puca me opasan deža-vu, ali znam da se Jelena ne bi ljutila, godine su je sustigle, mlada nada se pojavila. Hik. A i mi komentatori smo ljudi. Jelena, dok se Darja zaleti, za tebe Puškin… Voleo sam vas, moja ljubav stara, još uvek, možda, spi u srcu mome…"
- Izvinjavam se kolegi, ali reditelj nas prebacuje na drugu polufinalnu grupu atletičarki na...
- AL' ZAŠTO ONA NEMIR DA VAM STVARA? JA NISAM RAD ŽALOSTITI VAS NjOME!
- Kolega, molim vas, devojke ulaze u startne blokove, moramo biti tiši.
- Ali Darja još nije skočila. DAAARJA!!!
- Kol…
- Neću da gledam te crnčuge na steroidima, to nisu žene, a još su i Amerikanke! Dragi gledaoci, vi sada ovo ne vidite na vašim malim ekranima, ali... DAAARJA, SRBIJA, RUSIJAAAA! E u kurac, prestup.
Nepravedno krštena kategorija ljudi. Jer, ništa nije slučajno, a naročito prolaznik.
- Evo, pitaćemo jednog slučajnog prolaznika šta misli o novoj liniji Vendoksin kapi sa ekstraktom sperme suvoplaninskog govečeta. Gospodine, da li koristite nove Vendoksin kapi?
- Koristim ih redovno i više nemam problema sa potencijom, učestalim mokrenjem i lišajevima. Svima bih preporučio da nazovu broj koji se može videti na malom ekranu.
###
- Jebemu džipies! Ala zaglavismo u ovu pripizdinu... Daj da pitamo onog slučajnog prolaznika gde smo. Gospodineee!
- Ide ka nama! Fala bogu te naletesmo na njega. Izgleda da je krenuo da nacepa drva. Hehe, vid’ što maše sekirom, baš je srećan što nas je sreo.
14. Demirov sin i 27 član najsrećnije porodice u faveli, porodice Jovanović. Ide u 4. razred (treći put) i mnogo je radoznao. Al ne samo što je radoznao nego sa pitanjima prosto teroriše. Postavlja jedno za drugim bez obzira na to da li je dobio odgovor. Đevada ga baš i ne voli, a Demir još manje. Možda je to zbog toga što jedino njemu nisu uspeli da daju ime po liku iz naučno-fantastičnih filmova. Inače Đejson nije talentovan za boks, fudbal, krađu i ostale poslove u kojima su Romulanci vešti, tako da većinu vremena provodi kući ne radeći ništa. Romulanac Crnogorac. Nosi andrićke čiji se okvir ni ne prepoznaje od toga kol'ko je Đejson crn. Već puši Marlboro, a uskoro planira i da se ženi. Normalno, iako nema pojma ništa o njemu gleda fudbal i navija k'o i cela favela za Brazil.
Demir gleda Brazil-Paragvaj, Kop Amerika
Đejson: Tatko, tatko ko to igra?
Demir: Brazil-Paragvaj, čuti sad!
Đejson: Koji je razultat?
Demir: ČUTI BRE! 1-0 za Paragvaj, če mi pukne tiket!
Đejson: Pa ti si rek'o da igra Urugvaj?
Demir: Kurafte dake minđ bre, rekao sam PARAGVAJ aj idi smetaš!
Đejson: A rekao si da češ da mi kupiš belu ćokoladu u Rodič! Kad češ?
Demir: Kakaf bre Rodič bre! Beži odafde mamu ti tvoju! Jebaču ti sve ako Karlos ne zabije do kraja 2 komada.
Kraj tekme, 1-0 za Paragvaj
Demir: Đejsone, ava kari, suđ pula!
Đejson: Šta je bilo tatko?
Demir: Šta ti meni šta je bilo? Skidaj gače i donesi kajš!
Đejson (u sebi): Jebem ti i Brzilj i Paragvaj i Urugvaj u pićku materinu.
Primač plate u državnom preduzeću, za koga 99 % radnika nema pojma da je zaposlen u njihovoj firmi. Slično kao Nikolić na fakultetu, ima fakultet, ali nema drugove sa fakulteta.
Već decenijama, najbolja navijačka grupa na ovim prostorima, velikim slovima piše svoju istoriju, i iz godine u godinu, na najbolji mogući način reprezentuje naš klub Partizan, zemlju i narod.
"Najbolji tim, to svako zna, najbolje igra Partizan.
U svakom gradu ovoga sveta, on neće nikada ostati sam ..."
Epitet najvernije navijačke armije na svetu dobijen je posle meča sa Hajdukom 1976. godine (1:6). Tog dana na stadionu JNA vidjeno je do tada nešto nezabeleženo. Iako poraženi i to katastrofalno Grobari su smogli snage da ostanu veliki i u porazu. Navijanje nije prestajalo ni jednog trenutka, pesme su se smenjivale jedna za drugom, a kada je Partizan postigao jedini pogodak, Kop se pretvorio u vulkansko grotlo. Na kraju meča igrači Partizana su ispraćeni sa terena ovacijama i pesmom.
Kako je to izgledalo najbolje mogu da ilustruju sledeći stihovi pesnika Dušana Sredića:
" Proleće '76.
Partizan-Hajduk, meč odluke.
Jug nikada nije bio lepši...
Počinje.
Prvi promašaj... Drugi...
Promašaji koji obećavaju.
Ali, ne!
Gosti vode !!!
Pala je prva bomba na uzavrelu navijačku dušu.
Zatim druga ... Pa treća...
Nek' odlaze. Gde!?
Zar se tako voli Partizan?
A onda - pesma!
Iz promuklih grla, nikada lepše, nikada jasnije.
Čuva pesma crno-bele.
Čuva pesma navijačku dušu.
Sledeće tri bombe samo skliznuše sa nje.
U zaborav.
Gool!!! Gool!!! Jug slavi. Hoćemo drugi, hoćemo drugi.
Kraj.
Na semaforu 1:6
Aplauz!?
Da, to je aplauz pobednički.
Sa Juga, Partizanovog Juga.
Da se vidi, čuje i pamti... "
Ironični nadimak za braću Šćepović, napadače u pokušaju FK Partizan i neuspešne tvorevine oca Slađana, bivšeg golgetera kluba, a koji su im nadenuli sami navijači Partizana, jer toliko su im išli na živce, da su obrnuli krug i sada se ljudi sprdaju sa njima, dodajući im na prezime to čuveno "kadabra" koje u svom nadimku nosi jedan čuveni napadač i mađioničar sa loptom, Zlatan Ibrahimović.
- Brate, izvini što kasnim, iš'o sam po buksnu. Je l izaš'o Vermez sa dva špica?
- Jeste.
- Do jaja. Ofanziva bre. Da ih napunimo. Ko igra u napadu?
- Šćepakadabra jedan i Mitrović.
- Dobro, makar Mitrović igra.
- Čekaj, povredio se nešto Mitrović. Koga bre ono uvodi?
- Šćepakadabru dva.
- A u kurac.
