Gotovo mitska ličnost. Nije jasno da li je ikada zaista i postojala, ili postoji samo priča o njoj.
Čehoslovakinja koja je 1942. godine, kao pripadnik čehoslovačkog Pokreta otpora sačekala oficira Gestapoa za koga je Pokret otpora saznao da dolazi da prikupi neke informacije, provela noć sa njim, usput mu verovatno proturila informacije koje je Pokret otpora planirao da mu se podmetnu, i nikada ga više u životu nije videla. Dalja sudbina oficira Gestapoa nije poznata, niti se uopšte i pominje ko je on, ali Pola je preživela rat.
Međutim, njena zasluga za ove prostore je u tome što je Džoni Štulić pročitao tu priču, rekao da se zaljubio u nju, i vođen njenom pričom napravio jednu od najboljih, i ujedno najdubljih Azrinih pesama, 3N, i posvetio joj ceo jedan album, Sevdah za Paolu Horvat.
Два Господина
Čudni i ćutljivi komšija. Filozof i realista. Klasičan Stranac. Razotkrio je sve ljude, podelio ih na glupe i zle a zatim se posvetio sebi.
Živi sam u malom stanu - coba šankom podeljena od kuhinje i mali toalet. Fotelja preko koje je bačeno odelo, crno-beli televizor nije paljen mececima i mali prozor pored kojeg je nepoznata, jednobojna zelena biljka u jednobojnoj, jeftinoj saksiji.
Svoje obaveze obavlja na vreme ali nikad i nigde ne žuri. Odavno je prozreo čitav svet.
Razgovor retko kad prvi započinje dok su mu odgovori kratki i jasni.
Pomaže poznanicima kad to od njega zatraže, ali se ne upušta u dubinu. Drži distancu. Gospodin.
Niko ga ne ometa - ne poznaju ga dovoljno - osim njegove prelepe devojke u žutoj haljini koja ga ume dirnuti i koja je pala na njega... A kako i neće, sigurno je izvrstan! Ista ona koja dobije odgovor "svejedno" kad ga pita "hoćeš li me oženiti", ali je još uvek tu. Kraj njega.
Ima jednog prijatelja, koji je doduše malo problematičan, mada činovniku to ne smeta, prihvatio ga je takvog kakav jeste.
On ne brine za život. Zna da ga čeka smrt, i da će kad tad napustiti ovaj svet. Kao i svi mi.
Samo što on tu činjenicu lako prihvata.
Odgovor konobara kad mu svi u kafani naručuju praseće pečenje, al` ako može od rebara.
Kada se oženiš/udaš, skućiš, dobiješ decu, nakon 10-ak godina ustaneš ujutru za posao, pogledaš kroz prozor i vidiš svoju decu kako sa decom iz komšiluka paradirajući rančevima i sveskama idu u školu. E to je parada ponosa.
Jezivi program za decu koji nema ni smisla, a ni poente. Totalni je rebus i plaši me.
Nelson Mandela
Kofi Anan
Ona plaća, on je nežno ljubi.
Rizikovao si - izgubio si. Video si privlačnu žensku osobu kako sedi sama i okarakterisao je kao potencijalni ulov. Ali svaki atak, u bilo kojoj sferi života, od vojske do kupovine subotom ujutru na pijaci, zahteva razradu strategije. Da li joj prići kao školovan, šarmantan i pristojan čovek u stilu engleskog gospodina, ili u stilu raskalašnog urbanog šmekera ograničenog rečnika i još ograničenije pristojnosti.
Naravno, kao i neretko u životu, mračniji deo ličnosti pobedi i šarmantni gospodin ostane kod kuće. Mlada dama sedi sama u moru pretencioznih pogleda i maštarija čekajući nekakvog princa. Ali, zajebao si se. Rekao si joj, direktno i indirektno, šta bi joj činio, a nisi znao da je devojka iz, što se kaže, poštene kuće i da čeka onog pravog.
Prosuo si niz masnih epiteta i u klinču si. Povoljan način da se izvučeš je da se izvadiš na dobrog starog Bukovskog. Ekscentrični i dosta čitani ali nedovoljno shvaćeni američki pisac, čiji je stil pisanja ispunjen širokom paletom vulgariteta, nažalost, shvaćen kao primarni cilj poslužiće kao dokaz pogrešne procene talasnih amplituda koja je dovela do nezavidne situacije. Uglavnom fina deca ne čitaju Bukovskog, jer, kako vele, propagira alkohol i promiskuitetan način života, ali ono sa čime su upoznati je njegov književni opus ispunjen opisima telesnih ispupčenja i udubljenja. Kad je teško - Bukovski!
A sledeći put povedi finog gospodina, barem kao pratnju ovom drugom.
I tako kažeš, nemaš dečka...
- Pa, da, šta da ti kažem... obaveze oko faksa, ne izlazim, baš sam se zapustila!
I osećaš se usamljeno?
- Moram ti reći da je tako, lepa reč i znanje da se neko s tobom budi uvek ispuni svakog čoveka!
Ma, vidim ja na tebi da si usamljena...
- A, kako to?
Vidim da si nervozna, ideš stalno rukom u kosu, treseš se, nokte si izjela... a dobro bi ti došla jedna opaka jebačina, pazi šta ti kažem! A kak...
- Molim?!
A kako bih sad u tebi bio, vrištala bi!
- Kakva si prostačka stoka! Nisam ni trebala doći ovamo, idiote!
'Ej, Jelena, he-he, izvini, nisam tako mislio, mislio sam da čitaš Bukovskog, pa ćeš znati...
Pitanje koje postavite sebi kada vas zaustavi saobraćajna policija sa opaskom da je preko mosta zabranjen prolaz vozilima preko 5 tona. A vi ste u jugu. Sami.
Kada piplmetar kaže: "Pipla bez". Kada kamerman kaže: "A mogao sam da pišem pesme" i krene da se besi, opet. Kada predajnik televizije baca signal do kraja odgovarajućeg atara. Kada producent, hm, pa dobro, kad nema producenta. I kada pored svega navedenog oni ne vide razlog da odustanu, razlog da obore kralja. Ko su oni? Naši junaci su svojevrsni šerpasi, spremni da se iz nedelje u nedelju penju na ovu planinu besmisla, najčešće u sastavu: voditelj (i sam nosilac zahvalnice za učešće na Šahijadi u Trogiru) i velemajstor opskrbljen magnetnim figurama (za tablom).
Voditelj: Dobro veče dragi gledaoci i dobrodošli u još jedno izdanje emisije :"Prvo Skoči Pa Reci Top". Sa Vama su kao i obično šahovski velemajstor Milivoje Kerkez i moja malenkost Jordan Hadžimarković. Večeras će naš Milivoje analizirati duel koji su 1973. godine odigrali Rangorat Bramakrišna i Sergej Sergejevič Boršč u okviru manifestacije "Dani Božura" u Pertu.
Velemajstor: Dobro veče, ili što bi mi šahisti rekli "Kad imaš figuru viška, svaka je kraljica žiška".
Voditelj: Hahaha Milivoje, duhovito kao i uvek.
Velemajstor: Dobro, dosta smo se šalili, da krenemo sa analizom ove predivne partije. Sve me žmarci podilaze od uzbuđenja. Tako tipično za Boršča, bele kugle, igru počinje građenjem takozvanog "Pojasa Nevinosti" štiteći kraljicu lovcem i topom na g6 i g8. Bramakrišnin odgovor bio je takođe očekivan, koristeći čuveni napad Levi-Vilander pokušava da ce probije skakačem, putanjom C5 E3 C6 E5 H5 A4 C2 D4 D5 ali biva odbijen. I kada se očekivalo da Boršč odigra..
Voditelj: Pretpostavljam "Temišvarski hazard"?
Velemajstor: Upravo, on apsolutno neočekivano odigrava "Hačaturijanov bajpas" i stvara disbalans vodenih i vatrenih figura. Dalje..
Zvrrrrrrrrr...
Voditelj: Izgleda da imamo nekog gledaoca na vezi :začuđenost uzrokovana prvenstveno saznanjem o posedovanju telefona a zatim i pozivom gledaoca: Izvolite, biće nam drago da čujemo ako imate neko pitanje u vezi ove partije, ili šaha uopšte?
Gledalac: Iam jedno pitanje za gosn. Majstora, tog ćoravog tu, recte mi kako se zove ono kad zamene mesta top i lovac?
Velemajstor: Pod jedan gosn. Velemajstor, a mesta menjaju top i kralj a ne top i lovac, i to se zove rokada, no..
Gledalac: MOJ TI KURAC KINDERLADA, hahahahahahaha, al sam ti ga šukno, ahahahahaha, šah-mat profesore, šah-mat! Haha...
Voditelj: Izvinte zbog ovoga. Gosn. velemajstore možete nastaviti.
...
Komponenta autonomnog nervnog sistema čiji je centar smešten u vlaknima novčanika, bankovnog računa ili gde se već te pare nalaze.
On: Alo, ti mala, oće piješ nešto?
Ona od njega viša: S tvoje glave?! Ne, hvala.
On: Ma može i s moje jahte, kako god.
Ona i nije TOLIKO viša: Hm, simpatičan mladić...
dodji,ker,mali ker