Sledstveno drevnoj ingušetskoj mudrosti - ''pljeskavica bez luka nije pljeskavica''. Sledstveno iskonskom postojanju čula mirisa i socijalne uloge čovekove, gornja ingušetska, kol'ko god da je ka' Njegoševa, se morala adaptirati savremenom življenju (doduše, od adaptacije do konformizma jedna je crta, al' protiv vetrenjača u pljeskavičkoj industriji ću drugi put da se borim).
Tu ulazi pavlaka, kao lukov gunj, vunene čarape i ruska šubara. Da l' je to samo placebo, da l' zaista deluje, ostaje da se razreši u sledećoj epizodi Mythbusters-a, do tada: kad veza tek počinje i još se stidite jedno pred drugim, kad imaš usmeni ispit koji bi da položiš, kad ideš na razgovor za šljaku, kad svraćaš kod tašte u Društvo penzionera da joj odneseš karanfil za 8. mart, kad ideš kod učiteljice svog klinca da se raspitaš o napretku naslednika, jednom rečju - kad ideš među narod, a ne želiš da mu naudiš, u pljesku stavi pavlaku (luk se podrazumeva, vidi prvu rečenicu).
Kada je Mitar Mirić pevao ''mogu samo da nas mrze oni što nas ne vole'', on je mislio na nas dvoje kako idemo ulicom i klopamo pljesku sa svime što treba, bez pavlake.
A pred nama špalir.
