Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.
Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.
Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.
Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)
Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.
Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.
Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.
Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.
Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.
Ne znam za vas, ali ja tako. Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.
Svi koji su igrali Pro Evolušn Soker (ili, možda, nešto iz FIFA serijala) u nekom društvu, znaju da u toj zabavi nema ničega džentlmenskog. Naprotiv, prozivke na seksualnoj osnovi su sasvim uobičajne i opšteprihvaćene od većine vernih igrača. Međutim, kada se strasti rasplamsaju, ekipa zna da postane malo glasnija, što čini da komšije svašta pomisle.
*(02:15, kod Mareta) - Jaaaoooo, što ću sada da te jebem, biće ti ko prvi put! - Ma možeš samo da ga pušiš, siso! *(dva minuta kasnije) - Ooopaaaa, kako sam ti ga nabio junački! - (iz pozadine) To Šomi, jebi ga! - Uh, kurvo, osvetnički ću ti ga uvaliti... *(posle utakmice, rezultat 4-0) - E, znači jebo sam te ko niko do sada. Ajde, priznaj, svršio sam ti po faci... - Videćeš, Šomi, sledeći put ću ti se iskenjati u usta... -------------------------------------- *(13:45, hodnik zgrade) - Marko, znam ja da si ti dobar dečko i poštujem tvoj privatni život, al mogli bi malo tiši da budete... Mislim, nemam ja ništa protiv vas, gejeva, al shvati me... - Kakvih gejeva?! Čika Rale, pa mi smo samo igrali igricu! - Pa, dobro, ne znam ja kako vi to zovete, al znaš da Bole sa sedmog baš nešto ne voli vas... nastrane.
Najcesca recenica koju decko cuje kada shvati da ne moze bez devojke sa kojom provodi 25 sati dnevno 8 dana u nedelji i kada joj kaze sta oseca. Ta recenica najcesce dovodi do spontanog gubitka 3 557 837 nervnih vlakana. Najvaznije od svega je sto je pre ovoga sve ukazivalo na to da bi njihova veza trajala dozivotno, da bi sve bilo divno, ali ta recenica srusi sve. Najcesce je cela prica propracena raznoraznim signalima i flertovima od strane zenske osobe koja ustvari i navede na to da decko sve prizna, kao na sudu.
Nikola:"Ivana, znas, ja tebi moram nesto da priznam." Ivana:"Sta to zivote?" Nikola:"Ja sam zaljubljen u tebe. Sve bih dao da te poljubim, da budemo zajedno!" Ivana:"Ajooooj, ali ja tebe gledam kao druga, znas. Nikad ti nisam davala povoda, ne znam kako to odjednom?" Nikola(u sebi):"AAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!! ksg@$#@%!^&%*" (Sledi spontano izumiranje nervnih celija)
Šmekerski telefon. Odraz strpljive osobe. Telefon koji ima svoje mesto u stanu, pravi fiksni telefon. Idealan za unošenje pometnje kod ljudi koji ga ne koriste. Pored ovih osnovnih odlika, telefon sa kružnim brojčanikom je dokaz da prsti služe i za pamćenje. U pokretima prstiju (isključivo palca ili kažiprsta) su utisnuti mnogi brojevi telefona koje inače ne bismo zapamtili. Kako se na telefonu sa digitalnom tastaturom prilikom biranja brojeva ocrtavaju razni oblici, lakse je njih zapamtiti nego same brojeve.
- Gde ti je fiksni, da pozovemo Jovanu na kafu? - U hodniku. - 33... :zbun: (vraća se po mobilni) Jebo te telefon!
Noćna mora svakog tinejdžera sa malo paranoičnijim roditeljima. Negativna aktuelna dešavanja koja se, po mišljenju vaših roditelja, šire kroz vazduh i koja će pogoditi baš vas, kao neki domino efekat, Iako vi uopšte niti znate o čemu se radi niti ste u toku.
-Kevo, odo' ja u grad. -Nemoj sine večeras. Je l' si čuo bila je neka masovna tuča u Novom Pazaru?!?! -Dobro bre šta ja imam s' Pazarcima?! Odo'. -More vraćaj se 'vamo!
-Idem do drugara, kevo. -Ne idi sad! Jure Mladića! -Pa šta ja imam s' tim?! -Možda bude neka racija pa uhvate tebe! Vidiš ovi Belgijanci uhvatili nekog slikara ni krivog ni dužnog. -Ma ja sam pljunuti Ratko! Id... -Sedi kući bre!
-Ćale idem na bazen. -Nemoj da ideš na bazen konjino je l' si čuo što se neko dete udavilo u moru u Crnoj Gori?! -Ćale ej! Ja idem na b-a-z-e-n! -Sedi kući more!
-TV: U diskoteci poznatoj pod nazivom "Trideset trojka" došlo je do pucnj... - Bolje ja ovo da ugasim da ne čuju moji neće da me puste na rođendan večeras.
-E ćale, je l' si čuo što u Teksasu u nekoj srednjoj školi bio masakr danas?! Troje poginulo i dve ranjene devojke. Da ne idem ja u školu danas a? -More šta mene boli kurac za Teksas, marš u školu! -Tako sam i mislio.
...nije što te toliko vole, pa ti dopuštaju da bukvalno visiš na lusteru...
Pravi razlog je u tome što oni uživaju da gledaju kako nerviraš svoje roditelje, jer su imali istu muku sa njima...
Ćale : Pa dobro bre ćale, što si pustio Nemanju da se umaže onoliko? Deda: E Rajko, da znaš kakva si ti svinja bio u njegovim godinama, reč mi ne bi rekao.
Tablice zakačene na vozilu koje, između ostalog, imaju i ulogu da "pomognu" vozačima da što bolje slože psovku i da što lakše pronađu zajednički jezik sa drugim vozačima. U zavisnosti od one skraćenice koja stoji pre broja, vozači tačno znaju čiju majku trebaju da pominju.
Nišlija u Beogradu: Ajde bre seljačino južnjačka, pa možda tako voziš u onoj tvojoj zapizdini, ali ovde bre mora brže to malo.
Beograđanin u Nišu: Vidi iseče me! Pa pizda li ti materina beogradska, idi bre u Beograd pa tamo tako vozi, govno beogradsko nadrogirano.
Užičanin u bilo kom većem gradu: Ajde bre malinaru šugavi, idi kući pa vozi tako traktor na njivi, govedo zemljoradničko voćarsko ; ajde bre muslimančino.
Vojvođanin negde ispod Dunava i Save: Ajde bre Mađaru govnjivi, vuci to govno malo brže, idi bre u Mađarsku pa vozi to govno.
I tako u nedogled, Zaječarce šalju na Gitarijadu, Leskovčane na roštilj i da sade papriku, Pančevcima psuju majku radioaktivnu, a strancima... strancima psuju sve po spisku, tu nema predrasuda.
Dalja budućnost koja nam je veoma bliska... A to da li je crna ili bela, ne možemo sa sigurnošću znati, jer je kao i uvek... Siva.
Par godina unapred... => Led je probio Cleverson Gabriel Cordova Cleo, koji je dobivši pasoš Republike Srbije, postao prvi stranac koji je nastupio za srpski nacionalni tim. Posle nekoliko utakmica na kojima je ostavio solidan utisak i postigao het-trik protiv Italije u kvalifikacijama za EP, izašao je iz forme, i počela su poredjenja sa bivšim reprezentativcima Srbije; Pantelićem i Žigićem, za koje nije bilo mesta u reprezentaciji, dolaskom Clea.
Sledeće što je naš savez uradio, bilo je regrutovanje mlade nade Nigerijskog fudbala, koji je nastupao za njihove mladje kategorije, ali ne i za A selekciju. Ha! Naš savez je tu video svoju šansu! Ponudivši mu basnoslovnu cifru da igra za Srpski nacionalni tim, mladi Ntagvu je postao idealno rešenje za zamenu Stankovića na mestu zadnjeg veznog.
Kako su nam centralne vezne pozicije, kao i jedno mesto u napadu bilo upražnjeno, skauti reprezentacije pronašli su dva još neafirmisana igrača, kineskog porekla, iz Mladosti iz Lučana, koji slobodno vreme provode u obližnjem tržnom centru. Chon Dom i Chu Pak, dobijaju takodje srpsko državljanstvo.
Naravno, na golu Srbije je bio i dalje Vladimir Stojković, pošto njemu nikakve promene ne smetaju, jer je do tog trenutka branio i za Al Ahly, FC Tokyo, Port Vale, Brno, i naravno, Vojvodinu.
Nacionalni selektor je bio ko drugi, nego Lothar Matthäus, koji je doveden kako bi upotpunio kolekciju srpskih stranaca.
Sada su okosnicu reprezentacije činili navedeni igrači i naši večiti "talenti", Petrović, Tomić, Rukavina i sl.
A na tribinama je svaku utakmicu pratio Dejan Rambo Petković, pitajući se šta je to doživeo, da je on sila od igrača bio u Brazilu, a da ga niko nikad nije pozvao u reprezentaciju iste zemlje... Prokleti Brazilci, kako nisu shvatili na vreme...
