Mera koja će prema mišljenju vlasti postaviti oko lekara/novinara/taksiste Tesline zrake smrti, i onda im potencijalne ubice neće moći ništa.
Taksista: U redu, to Vam je 956 dinara. Putnik: Au... Ok, ruke u vis! Taksista: Šta je bre ovo!? Putnik: To je duga devetka, jebo ti pas mater, otvaraj kasu! Taksista: Ali gospodine... Putnik: NEMA ALI! Taksista: Niste čuli za odluku vlade? Ja sam od danas službeno lice (dramska tišina) Putnik: Ah, pa što tako ne kažete, plemeniti šoferu. Izvolite, da zaokružimo na hiljadu i po. *** Lekar: Dakle, gospodine Lazo, Vi imate rak jetre koji preti da metastazira. Ukoliko se ne tretira, ostaje Vam oko pet meseci života... Laza: Može li da se tretira? Lekar: Pa teorijski da... Sada, znate... Teška je materijalna situacija ovde... Mi smo ipak siromašna bolnica... Tako da iskreno, bez 5000 evra, ja ne bih smeo ni da Vas uzmem u rad... Laza (vadi karabin i nabija ga doktoru u usta): Izvinite, možete li reći u mikrofon nisam Vas dobro čuo! Lekar: VAVAVUVEVOVIVE! (Laza vadi karabin iz usta) Lekar: Ja sam službeno lice! Ne možete tek tako da me ubijete! Laza: A, da, u pravu ste, izvinite. Ništa, prodaću ženu u belo roblje, pa da me uzmete u rad!
Čovek koji je davno video da je umerenost go kurac, i da su to sve izmislile neoliberalne LDP seronje sa ciljem da nas omekomude. Radi i misli samo na veliko i gadi se onih što sve mere i pažljivo odsecaju.
-Kupuje akumulator za Golfa- -Gospodine po ovom katalogu za vaš auto ide ovaj od 55 ampera... -Ti će mi kažeš... Od sto ampera mi daj! -Ali nema potrebe, i skuplji je... -E moj ti, pa taj kad bude crko na 10% kapaciteta ima da vergla i pali, a kad je nov sa njim pređem 10 km na struju. Prethodni mi je trajao deset godina, nego ga sjebaše na mangalo kad su pekli prase pa eksplodirao... AKUMULATOR nikad nije preveliki.
-U lovu- -(Pucanj ravan NATO bombardovanju Lađevaca, ptice u krugu od 100m padaju mrtve, kerovi beže u rupe kod lisica, a gost iz Italije se userava u gaće)... -Hehe, ti si mislio čiči da pobegneš! -Pa jebeš mi sve ako si ti normalan, ko još gađa zeca sa 10/89 , samo uši su ostale od njega!?! Koji kurac vučeš taj top?! -AKUMULATOR I PUŠKA nikad nisu preveliki...
-Ženidba- -Slušaj, znam da si kreten, ali razmisli još jednom, ova Rajka ima bre preko 100 kila, mislim i da je jača od tebe, a ona Jasminka se još nije skroz oladila... -Rajka ima jednu sisu kao dve tvoje glave, a Jasminka je daščara. -Pa to ti i kažem, prevelike su, ne može ni da ide normalno... -AKUMULATOR, PUŠKA i SISE nikad nisu preveliki... -Ti si bre megaloman... -A ti si pičkica...
I trgovcu dodje njegovih pet minuta. Nabavio si robu i platio je jer su te zilion njih pitali jel imaš to nešto i odlazili sa razočaranom facom kao onaj zec kad je otkrio da nema bureka od šargarepe a sad ti stoji i hvata prašinu, niko te ne pita za nju. Ili još gore pitaju, dive se, kažu da nije skupo i odu. Jedva se rešiš tih sranja u nekoj kompenzaciji ili ih pokloniš nekom, kad eto ga pavijan koji traži BAŠ TO, i stvarno bi kupio. Tada i nehotice ispliva sva frustracija i zloba nastala promašenom investicijom i uzme neslućene razmere.
-Dobar dan. Vi ste imali one šešire razne, cilindre, polucilindre i to? -Da imao sam SVE vrste šešira, uvoz iz Ćeške, "Begej" Zrenjanin mi nije bio ravan. -A gde su vam? -Ne držimo više. -PA KAKO ne držite više stalno sam to gledala kod vas!? Pa jel ima negde na drugom mestu? -Nemam pojma. Lično ne verujem ali pogledaj za svaki slučaj. -Jao pa šta da radim sad? Studiram dizajn i za sutra MORAM da imam cilindar... -Nema ne vredi. Jedino... Al ko će sad da ide tamo... Ništa. -Šta? -Ma odneo sam neku staru robu u vikendicu na Crnom Vrhu, ako nije neki tamo ostao... -JAO molim vas, mnogo bi mi značilo, evo platiću put i ja ću da vas vozim. -Ma tamo samo traktor i džip može da prodje, nemam ti ja vremena da se cimam sad, večeras su oni cigani u "Moja kuhinja-moja pravila" ahahaha, jel gledaš? Za desert ima sto posto da naprave Cigansku tortu haha, ukradeš dva jaja i... -A da idemo zajedno do tamo? Da ti JA pravim društvo? M? -Koji ćeš mi kurac? Ako se zaglavim nema neke vajde od tebe. -Ti si bre glup malo? Da IDEMO JA I TI TAMO, jebeš me u fulu, vratimo se sutra ujutru? -DA TE JEBEM i dam ti cilindar? Neće moći. Odvedeš kravu kod bika-platiš, krmaču kod vepra-platiš, kerušu kod kera-isto, a ja treba da skačem džabe i još doplaćujem. Još treba da ložim vatru i čekam dva sata da mi se guzica ne smrzne. Jok ja. A i znam ti oca nije fora. -Ali meni treba... -Alo mala. NE DRŽIMO TO VIŠE! Lipši, boli me kurac.
Ide mi na živac. Voditeljka Evroneta , emisije za obeznađivanje Srbije. Dobro, shvatio sam, nema od ta kurca ništa, nikad mi nećemo biti u EU, al mene brine druga stvar, OSTARE MI MAJA vodeći emisiju, istrunu mi dunja u fioci, svojim očima gledam kako se pretvara u polovnjaču a bio dobar pičić, pojavile joj se bore, još malo pa se zbabila. Majo slušaj me... SKINI SE MAJO i vodi gola emisiju, jebeš i Evropu i sve, samo jedan život čovek ima, ako treba pobegni od svega, nije bitan ni Soroš koji te finansira, ni to što već deset godina dobro živiš sa sat vremena rada dnevno, samo se ti skini i vodi emisiju gola, ostavi trag neki jebemumater...
Skini se Majo dok smo još mladi jebeš Evropu i sat što ne radi...
Pretplatu i dalje neću da plaćam, sve dok se ne skine i ona što vodi vremensku prognozu na dnevniku, i ona se polako pretvara u saragu...
Bog da mu Dušu prosti, nije čovek kriv što ga B92 tera da se prevrće u grobu jer mu stotine ljudi svakodnevno psuje sve po spisku, kad god vide reklamu za njegovu knjigu na toj televiziji ili u njenom trabantu Bljicu. Oni se ljudi trude da nas dovedu do pomirenja, da nam objasne kako su šiptari divni ljudi, eto imali su i glumca i nije tačno da su samo kopali kanale, strugali drva, pravili bozu i rušili spomenike. Za one koji se pitaju dokle će više da je reklamiraju, vest je sledeća, DOK GOD NE PRIZNAMO KOSOVO, a snimljena je i emisija koja će se reprizirati tri puta nedeljno. U Ringieru kažu da je to politika "puzajućeg priznanja" koja daje sjajne rezultate kako na terenu, tako i u glavama naših ljudi.
-NVO Strana Govna-
-Mi moramo raditi na tome da NAVIKNEMO Srbe na svakodnevno prisustvo Albanaca u svakoj sferi njihovog društva. Jedino tako ćemo moći da nastavimo sa našim programom osvete Franca Ferdinanda. Treba nam neki Albanac, neka faca, neki pozitivan primer... Hajde Domaći Izdajniče, zašta te plaćamo? -Kapetan Leši? -Ma daaaaj, neko noviji, neko prepoznatljiv. -Ćemal poslastičar? Njega svi gotive. -Ma ne bre, neko baš poznat. -Hm, JAO ZNAM, pa onaj BELI BORA njega da dovedemo da vodi emisiju i da piše kolumnu! -Zovi ga odmah! Kako se zvao on uopšte? -Ma Beki Fekić tako nešto. Čekajte, pa on se kobejnovo pre neku godinu... Ništa onda. -Pa mora da ima još neki? -Šip... Ovaj Albanac glumac? Ima još samo Džejms Beluši. -Ništa objavićemo fol njegovu biografiju, a onda je reklamirati do besvesti... -Šefe vi ste genije i vaš pozitivan pristup je u stanju da pobedi i najzatucanije primitivce! Može jedan rimdžob?
-Klafana "Tri dlake"-
-...i malo bele jutarnje rose, ostalo vam na čOOst... -BAM; BAM; BAM!!! -Roki koj ti kurac bre, što mi ubi televizor čoveče! Šta je bilo, pukla Barsa i ti utoku i bam ko po tudjem, ima da mi platiš i njega i krpljenje zida! -Brate morao sam, bio šiptar na TV! -U mamu im jebem ako si... Kolko ti dodjem za municiju? -Ma ništa, daj po pivo. Blistavo i ladno.
Picerija-kafeterija, pečatorezac-kopirnica, bravar-varilac i ostali kojima zakon dozvoljava da se registruju za JEDNU delatnost, a na istoj lokaciji obavljaju i njoj srodne delatnosti, što je potpuno logično sve dok se ne pojave i dečja igraonica-mešaona koncentrata, autolimar-proizvodnja torti i kolača ili zdrava hrana-prodavnica boja i lakova.
-Agencija za privredne registre-
-Dobardan. Molim vas lepo, kakva je ovo pizdarija? -Da vidim... A vi ste taj! Znate šta gospodine , ja u svojoj karijeri nisam čula za ovakav slučaj! Vi ste taj Žika vlasnik vodomontažne radnje "Žika Mlaz"? -Lično. I zašto se meni molićulepo brani da radim? -U vašoj registraciji stoji "promet i ugradnja vodovodnog materjala" a vi ste sa druge strane otvorili Seksi Šop! -Nije tačno! Piše i srodne delatnosti! -Pa kakve veze ima...? -Ima! To je sve isto! Imaš ovamo cevke 3/8, 1/2 colare pa naviše, isto i tamo imaš po prečnicima, onda imaš teflone za cevke razne, pa teflonske paste za podmaz, pa holendere, pa sredstva za pročišćavanje kanalizacije, pa dupli nipli, pa teštik, sve ti je to bre isto, ovamo kučina-onamo kurčina i ćao, ja to i u istoj radnji prodajem samo sa dva ulaza. -Znate šta, to ipak... -Znate šta vi, vaš šefić onaj mali Žuća izgleda ima problema sa kanalizacijom, stalno kupuje sredstvo za čišćenje, al otprilike da je problem u majstoru loš mu teflonski podmaz, te vam ovom prilikom ostavljam pakovanje i jednog i drugog, pa ga pozdravite. A i vama kao dami, na poklon ostavljam ovaj mali guzni holender. Dovidjenja!
Da su ostale u Amerikama, sve bi bilo OK, ali nisu, jebi ga. Prvo su bacali bombe na nas, a sada su počeli preko svojih kanala da bombarduju umove naše dece svakojakim retardirano-mongolidnim sadržajem, koji će ostaviti duboko veće posledice po nas od bombardovanja. Finansirane od gej-biber lobija, ove serije imaju za cilj da u umove dece usade dve ideje:
1. Gej je ok. Ako niste gej, budite barem metro, kao Džastin, što u prevodu znači: gej. Ovo se odnosi na mušku populaciju. 2. Idiotizam koji je svojstven samo Amerikancima. Oba pola.
Serija k'o serija, pomisliće čovek, ali nije tako. Ove serije su karakteristične po odsustvu bilo kakvog smisla za humor, a nazivaju se humorističkim. Povrh svega pokušaji humora su sve samo ne komični, a prirodnija je koalicija Srpske Napredne Stranke i Demokratske Stranke, od njihovog osećaja za prirodnost u glumi.
Glumi se bez osećaja, bez stila, na halabuku. Ponavljamo jedan isti fazon milion puta, kao što su radili Englezi u svojim serijama. Niste vi Englezi, pa da može da vam prođe Gud Mouning, i da svaki put bude podjenako simpatično i smešno, kao prvi put kad si ga čuo.
Najiritantnija od svega jeste ta neka rasna ravnopravnost, pa se u seriji mora naći jedno crnče, pardon, afroamerikanče, jedno indiče, jedno japanče. A ovi beli su svi isti, Džastini u pokušaju, (da ne kažem vonabi, pu pu pomeri se sa mesta).
Posledice koje će se videti u budućnosti... Ma u kakvoj crnoj budućnosti, pre neki dan su su u Beogradu okupili fanovi Džastina. Eto vam ih posledice, a biće samo gore, jer bolje ne može da bude. Samo vi dajte deci da gledaju ove gluposti, i daleko ćemo dogurati sigurno.
- Tata vidi! - Stani sine! Ne bacaj govna u ventilator! - Ali to rade Amerikanci na TV-u, kada sin baci govno u ventilator cela porodica se smeje i kaže sada smo Afroamerikanci. Hahahahaha. :baca:
Plećat muškarac u ranim četrdesetim, oštrih crta lica i strogog pogleda. Potomak poginulog solunskog borca od koga je naslijedio brigu o porodici. Služio je vojsku Kraljevine Jugoslavije, u kraljevoj gardi. Vratio se na svoju rodnu grudu, oženio se, nastavio da proširuje imanje i postao oslonac - gromada od koju se vihorovi lome.
Ima jedanaestoro djece, i sva su sita i obučena. Naučena da poštuju starije i naučena da rade od malih nogu. Vaspitava ih savjetom, prijekim pogledom i psovkom, ali i tvrdim, seljačkim dlanom kada mnogo zgriješe. Onda udara, ali to radi da kazni - ne i da ponizi. Biće mu zahvalna kasnije.
Školuje i ženski djecu, iako po selu pričaju kako u školu idu samo kurve. U glavi mu se tad stvori slika njegove ponižene sestre i smijeh činovnika jer je umjesto u sresku kancelariju potrefila u klozet ne znajući da pročita natpis na vratima. Zakleo se da se njegovim curicama to neće desiti.
Domaćin je u svojoj kući i o svetom Stefanu pred goste iznosi slavski kolač. Iako je srednji sin, braća ga smatraju glavom porodice. Starijeg je izvadio iz kockarskih dugova, a mlađeg nekoliko puta spasio seljaka kojima je kidisao na kćeri i žene. Bio luda glava, ali ga je prošlo. Sad su obojica ugledni i poštovani - ljudi za primjer.
Pobožan je i ne propušta crkvenu službu. Slavi slavu i posti uz poste. Uveče, prije nego ugasi svijeću, pred spavanje naglas, da svi čuju, izgovori Očenaš, a zatim i njegovu ličnu molitvu koju kao mantru ponavlja kako bi je urezao djeci u sjećanje i prenio kao zavještanje budućim naraštajima.
Bože me sačuvaj zla časa i rđava glasa velikoga duga i rđava druga.
Žensko muslimansko ime koje bi zbog neizmjerne ljubavi prema Bošnjacima i izvjesnim fizičkim karakteristikama sjajno pristajalo Anđelini Džoli.
Bred: Besisa, daj mi tit džab. AJ: Ali Brede, zar ne znaš da sam besisa! Bred: Ou, Džizs! Idemo sjutra da se razvedemo. AJ: Ali... Bred: Bez brige, svu crnčad možeš da zadržiš.
Zaboravio si ti mene, praunuče. A pritislo te sa sviju strana, vidim ja, pa reko' aj' da ti se bar u snovima javim. Nije ti lako. Gor' visoko, a dol' tvrdo. Da ti pripovedam kako je meni bilo, možda ti bude lasnije:
Bea novembar 1915., u Peći. Jedemo ti mi neki klot pasulj, sumorna je slika, kiša neka, bljuzgavica, blata na sve strane, kusa vojska u tišini, samo goveda gladna riču. Jede sa nama i Vojvoda Stepa, reč ne progovara. Dobar sam ja sa njim bio još od '12-te, kad'no rasterasmo Turke kod Kumanova. Priupitam, čisto da prekinem muk: - Je l' mora, Vojvodo, baš preko albanskih gudura? Arbanasi će nam glave doći, a ako nam oni ne doakaju, bez 'leba i po mrazu, sami ćemo skapati. - Ama, je l' se to ti bojiš, Janićije? - upita on. - Nije mene stra', Vojvodo, no mi se klizaju opanci - velim ja njemu.
Zasmeja se ona golobrada dečurlija iz ''1300 Kaplara'', nasmeja se i Stepa, a nije mu do smejanja. 'De si ti još vid'o da Kralj, Vlada, Vrhovna Komanda, sva skupština, 'teligencija i vojska jednog naroda napušta svoju Otadžbinu đuture? Dabome da nisi vid'o, nećeš ni da vidiš. I sad se često upitam, da l' je moralo tako? Da l' je to bila hrabros' ili ludos'?
A pritis'o Švaburina ozgo od Beograda, pritis'o Bugarin od Niša, pa nema se kud. I ako pređemo te planinčuge, šta ćemo posle? U tuđoj zemlji? Ne pitaj me kako sam preš'o Albaniju, ni kol'ko smo u Skadru čekali na ''saveznike''. Ne pitaj me kol'ko sam kila im'o kad stigosmo na Krf. Ne pitaj me ni kol'ko sam boraca sahranio usput.
Al' me pitaj kako uzesmo Kajmakčalan i probismo Solunski front. U neka doba, kol'ko smo brzo prodirali, stigne ti moja pešadijska četa Vrhovnu Komandu na čelu. Prepoznam još s leđa sedu glavu Vojvode Stepe, na konju.
- Pomaže Bog, Vojvodo! - javim se ja, a vidim i njemu milo. - Šta je, veli, Janićije? Ne klizaju ti više opanci? - Poznaju teren, odgovorim ja k'o iz topa. Za ovu su zemlju opanci i pravljeni!
Znam ja da ni tebi danas nije lako, i tebe opkolili sa sviju strana, pa još i ozgo pritiskaju. Zapamti samo jedno, praunuče: nema Vaskrsa bez Golgote. Sloboda košta, mili moj.
Aj', u zdravlje, pa se seti Janićija tvoga, makar o Zadušnicama...
1990: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 1/5 toga, koliko mu je ostalo?
1995: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20% toga, koliko mu je ostalo?
2000: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i da Peri 20, koliko mu je ostalo?
2005: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, ostalo mu je 80. U datoj rečenici podvuci broj "osamdeset"
2010: Ako je Joca dobio 100 Dinara, i dao Peri 20, opišite osećanja koja su se razvila u Joci prilikom nesebične podele svega što on ima sa Perom, kao i Perine suze kada je video taj veliki Jocin gest.
