Ekipa likova sa Historija koja u istoimenoj emisiji ima stručnjake za svaku napravu koju je čovek ikad napravio.
Rik: Zdravo. Šta si nam to doneo? Neki lik: E pozdrav. Doneo sam uložak od sandala rimskog legionara iz Velike Britanije. Rik: Uuuuuuuuuuuuuuu, super. Znaš kako vidi se da je to dosta staro ali da ga ipak neko pogleda, da budem siguran.
tri sata kasnije... Mark: Zdravo. Ja sam Mark i stručnjak sam za uloške od sandala rimskih legionara. Ovim poslom se bavim već trideset godina.
Mark: Zdravo Rik. Šta imaš ovog puta? Rik: evo pogledaj, koliko vredi ovo. Mark: Pa obzirom da su kopče originalne, a da je uložak krpljen koncem iz Američkog građanskog rata, ima dodatnu vrednost. Rik: Koliko? Mark: Između 2 i 3 cigle dolara. Neki lik: u jebote!!! Rik: Hvala ti puno. Koliko ceniš ti ovo? Neki lik: Pa čuo si 3 cigle. Rik: Nema šanse. Dajem ti 3 dolara i da mi uramiš sliku, obzirom da je tržište uložaka od rimskih sandala veoma natrpano. Neki lik: Ajd nek bude 10 dolara. Rik: aj važi. Čamli sredi papire čoveku. Ruka ruci nismo Turci.
Ko je odgledao makar jednu epizodu sve mu je jasno.
Švajnštajger, Švajnštajger prolazi po strani, ubacujee.. loptu prima Hiclšperger, povratna do Badštubera, Badštuber vraća do Švajnštajgera, Švajnštajger ubacuje, Hiclšperger glavom i goooll!! Pa dodaj jednom i Klozeu, slomih jezik, ebem vam mater nenormalnu.
Sportska veština u kojoj su Srbi svetski prvaci i koja u svakom sportu u kom se takmiče zamenjuje znanje, veštinu, fizičku spremu, taktiku i borbenost.
- Čekaj, ako mi pobedimo Hrvate, a Belgijanci igraju nerešeno sa Makedoncima, onda u sledećem kolu mi moramo da igramo barem nerešeno sa .... - Ne, ne, ne, mi moramo da pobedimo Kroate sa bar 3 gola razlike, ali da damo ukupno 7, a u tom slučaju Belgijanci mogu i da tuku Makedonce, ali sa najviše jednim golom razlike i da ne daju više od 3. - Stani, a ako mi igramo nerešeno sa ujacima? - Onda Makedonci moraju da dobiju Belgiju sa 13 golova razlike, a mi onda moramo da tučemo Vels barem sa 5 golova. - Momci, šta mislite da počnemo trening? Mislim, sutra igramo odlučujuću utakmicu, odraće nas ako prsnemo na Maksimiru. - Čekaj, šefe, razrađujemo strategiju. - Je li, šefe, je l` sam ja dobro shvatio ovo što mi pričaju? Ja, znači, sutra moram da primim 3 gola minimum, ali tek kad damo 12 komada? - Jeste, ali samo ako Velšani izgube sa 4 razlike, ali ne brini, ja ti javljam sa klupe kad da počneš da primaš.
Standardni inventar engleske druge lige - Čempionšipa. Fudbalski klub čije je zlatno pravilo - zlatna sredina. Druge lige.
Lišen ikakvih ambicija, ovaj klub je od 107 profesionalnih sezona, čak 76 proveo manje-više spokojno se izležavajući u drugoj ligi, ne pokazavši bilo kakvu želju ka napredovanjem među velikane. Nekoliko puta je doduše pao koji stepenik niže, ali se uvek, gotovo ekspresno, vraćao na stare staze drugoligaške kolotečine u kojima se osećao kao riba u vodi. Budimo iskreni, i nije on za tu snobovsku Premijerligu. Previše je to bezrazložnog stresa i cimanja. Jeste kinta veća, ali on nikada i nije jurio za parama. Da se ima za pljuge i pivo u pabu sa ortacima i njemu dosta. Skroman dečko.
Ipak, par puta je bio nadomak promocije u viši rang. Navio bi sat da ga probudi ujutru u 7, alarm bi zvonio (Delča - Ajde polako, ajde lagano), Barnsli bi digao glavu, pogledao kroz prozor, video tmurno vreme praćeno jakom kišom, zevnuo, odmahnuo rukom, okrenuo drugu stranu jastuka, pošto je prvobitna bila ulepljena pljuvačkom i - nastavio bezbrižno da spava.
Uostalom, biće dana za megdana...
Riding: De si tebrinjo, šta ima? Barnsli: Ćao R. Ništa, evo završio sa poslom u magacinu, pa pičim kući na spavanje. Riding: Još si tamo? Pa sto godina radiš dole. Oće skoro kakvo unapređenje? Barnsli: Jok vala. Bio sam gore u kancelarijama, svi bulje u one kompjutere i drkaju mobilne. Niko ni sa kim ne priča. Jezivo. Jeste u magacinu malo vlažno i poladno, ali bar sam svoj čovek, nit' me iko dira, niti ko obraća pažnju na mene. Riding: Pa da. E, žurim, ja sam ipak prihvatio unapređenje prošle nedelje, pa jurim neke podatke da odnesem šefu. Pozdrav B. Barnsli: Pozdrav. E, čekaj. Imaš pljugu da mi pozajmiš, plata mi tek sutra leže?
Zna se da su odvajkada postojale dve vrste žena. To su bile žene koje ne vole fudbal i žene koje vole fudbalere. Danas, žene koje zaista ne vole fudbal i dalje misle da je to najgluplji muški izum još od ručnog menjača, a ove koje vole fudbalere i dalje trljaju pičiće, samo što je to nekada bio Beks, danas je to zlatni dečko Portugala i uzdanica Reala iz Madrida. Ne, ne mislim ni na Pepea ni na Koentraa već na Kristijana. I ne na Golubovića, nego na Ronalda. Međutim razvila se i nova vrsta. Žene koje VOLE fudbal. One su se, naime, razvile upravo iz ovih žena koje pre 10-15 godina nisu volele fudbal. Paradoks? Nije tako, jer upravo te žene koje nisu volele fudbal istovremeno nisu volele ni muškarce i mislile su da u svemu mogu biti bolje od nas, te su smislile jedan veoma zlokoban plan da se infiltriraju u naš svet i zatruju ga. Mislite da nije tako? Pa većina zaposlenih u Mozzartu su upravo žene. Nakon derbija na svim društvenim mrežama o pobedi Partizana više su pričale žene nego muškarci. Nabubale su par uspešnih godina iz istorija kluba za kojeg 'navijaju' i misle da mogu da se mere sa višegodišnjim iskustvom koje smo mi teškom mukom stekli. Žele da nemamo nijedno mesto gde da se sakrijemo u ovom svetu u kojem one imaju sve povlastice. Ostalo nam je samo boćanje, čak su i karling krenule da igraju.
Ovako bi izgledao razgovor sa devojkom o fudbalu:
Devojka : Fudbal? A pa to igra onaj Ronaldo/Kaka/Tores/Forlan, u mamumu jebem ima dobru sisu. Izvini dragi, ali dala bih mu da me kamšotuje i podarila bih mu višestruke orgazme. Dečko : U redu je, i ja bih zveknuo Džesiku Albu.
Devojka : Fudbal? Pa pička ti materina, samo o tome misliš po ceo dan. A ja? A moje potrebe? Više bi bre voleo da Real turi Barsi nego ti meni. Svi ste vi muškarci isti! Dečko : Dobro, aj možemo da izađemo ponekad i u utorak ili sredu uveče kad se igra LŠ.
Devojka : Fudbal? Ajde da gledamo! Ko igra? Jel sad derbi? Pa mi smo osvojili ligu 4 puta zaredom, sa fantastičnom gol razlikom od 163-58! Jebao vas Bari! Napred Partizan, jebi Cigane! Dečko : E brate, mislio sam na Engleze da odemo ali raskidamo.
Muškarci se posebno sećaju meča protiv Holandije 1998. Gubili smo 1:0, Komljenović na početku drugog za 1:1, pa penal nad Jugovićem i... Zalizani zalizanko uzme loptu u ruke pored Mihajlovića, Stojkovića... Edvin Van Der Sar na golu, Mijat šutira po sred srede i tras - prečka, a lopta ode na drugi kraj Francuske, tj. terena.
Mijat nas je unazadio više od Slobe, ili bar 10 godina. Da je tada lopta završila u mreži, sigurno bismo poodavno bili u toj famoznoj EU, privreda bi nam bila bar 26 puta razvijenija, ne bi bilo korupcije, imali bismo bar jednog stalnog predstavnika u Ligi šampiona, porastao bi nam natalitet za 25%, ne bi bilo potrebe za uvođenjem novog zakona o saobraćaju, evro bi bio ispod 70, a prosečna plata bila bi preko 700 evra... Srbija bi bila lepše mesto.
Ono što si rekla pogodilo me je kao Mijatović prečku protiv Holandije. (razočarenje sa pogotkom pravo u srce)
