Bio sam tad student, tek upisao fakultet. Prva generacija studenata u mojoj familiji, nije mala stvar. Još veća stvar bila u to vreme da se iz užičkog planinskog sela studira u Kragujevcu. Trebalo je para, rođeni, a mi ih nismo imali!
Našao sam dobru sobu, kod fine gazdarice, baba Milke, mada je najbitnije bilo da je bila jeftina. Gore, odmah pored Paligorića, čuvene gradske kafane.
Kad sam prvi dan prošao pored Paligorića, zamirisali ćevapi. Svaki sam sastojak osetio, majku mu. I meso, i luk, i začine, i ćumur na kom su se pekli... Kako bih smazao dvadeset, mislio sam se. Al nije se imalo, često sam i u najosnovnijem oskudevao, a i morao sam da učim, ni za druženje nisam imao vremena.
Prošla prva godina, ja najbolji u generaciji. Šta ću, jedini mi beg od bede bio da učim. Dobio i stipendiju, al i to mršavo, a morao i kući da pomognem, oni su još manje imali. Bila i jedna Sanja što mi se svidela, al nisam smeo da je pitam, jer sam znao da nisam imao dva ili tri sata dnevno za devojku. I svaki put kad prođem pored Paligorića, osetim onaj miris ćevapa, i zarekao sam se da ću od prve plate da pojedem tix dvadeset ćevapa.
Završio pre roka kao student generacije. Odmah me uzeli za asistenta. Lep posao, mislim se. Plaćaju te fino da učiš, to mi išlo od ruke, bude i po koja studentkinja... Milina! Brzo stigla i prva plata i, kako sam je podigao sa blagajne, zaputio sam se pravo u Paligorić.
Usput sam zamišljao kako ću konačno da utolim glad, razmišljao o salatama, kajmaku, kako mi se mekani ćevapi tope u ustima. A sve to ne ide bez piva, razume se. Seo i naručio sve redno. Pojeo ih.
Ništa. Ko da sam bilo šta drugo u usta stavio. Probao i sutradan. Ništa. Više mi nisu ni mirisali toliko lepo kad sam prolazio pored Paligorića.
Postao sam i profesor. Imam dovoljno za porodicu, moje matore, za društvo... Od tad ne znam koliko sam ćevapa pojeo, a još imam neki svrab u grlu, kao neku glad, za onih dvadeset ćevapa kad sam stanovao kod baba Milke.
I onda sam shvatio da je ta glad mogla da se zasiti samo tad. Kao što studentkinje od dvadesetak i više godina sada ne mogu da mi nadoknade onu Sanju koju nikad nisam pozvao da izađemo jer sam znao da bi mi to oduzelo vremena.
Sve u svoje vreme, rođeni. Sve u svoje vreme...
Samo da mi je da ovaj svrab iz grla nekako ode...
Пеђица
Skup crta idealnih proporcija oko idealne duše. A ako nema duše da te crte drži na okupu i daje im formu, nastaje splačina epskih razmera.
-Svi mi, dečaci iz vrtića, smo bili zaljubljeni u nju. Uvek je imala najlepšu haljinicu, kosu vezanu roze gumicom i roze patofne. Nudio sam joj pogačicu sa čvarcima, ali ona je jela samo jabuku. Rekla je da je to dobro za lepotu.
-Krenuli smo u prvi razred i iz dubine duše mrzeli Maju, škrndelja koji je sedeo sa njom. Ja sam sedeo ispred nje i stalno se okretao. Učiteljica mi je redovno jebala kevu i slala me u ćošak. Bila je za glavu viša od mene- ne učiteljica. Ona.
-Počele su da mi rastu prve dlake. Svi smo mi uzgajali farmu bubljica na licu, samo je njeno bilo savršeno, čisto... Mislio sam da je zbog voća koje je uvek jela. Nabrao sam kod komšije punu kesu zelenih jabuka i gutao ih kao ćuran. Umesto lepote, dobio sam proliv. Meni su i dalje rasle bubuljice, a njoj sise. Za nju niko nije bio dovoljno dobar, čak ni osmaci. Bila je kraljica drugarske večeri.
-Imala je 98 poena na prijemnom. Upisala je neku zajebanu školu za koju nisam ni znao da postoji. Imala je krupne oči, kao krava. Iz mesta je mogla da jebe kevu onim starogrčkim boginjama, ali nije htela. Bila je svesna svoje moći. Svojim kravljim očima i dugim trepavicama je pomerala planine i šamarala sve nas- smrtnike.
-Probala je Bejlis, belo vino i Somerzbi. Svidelo joj se. Na red je došla Karelija Slims i Eve. Količina hormona u njenoj krvi je počela da se meri litrima. Borila se protiv prirode jer je ona tatina princeza koja ne želi ništa pre braka.
-Četvrta godina srednje škole. Roze boja je sa svezaka prešla na tange a njeno detinjstvo ostalo na ponosu konobara koji je pijanu izveo iz diskoteke da povraća. Postala je žena.
''Moraću da nadoknadim sve što sam propustila. Ovo nije loše''. Ma loše kurac! Znaju Bog i evolucija šta je dobro. Gledao sam sve to iz prikrajka. Na njenom, od jabuka čistom, licu, pojavile su se mrlje. Crne mrlje. Kao od mastila. Nije bila lepa. Bar ne meni. Kažu, na sred časa je otrčala u wc da povraća, kao što sam ja onomad trčao da spasim noge od besa razularenog dupeta isprovociranog zelenim jabukama. Ja trč'o zbog jabuka, a ona zbog kurca. Kako to može da bude isto? Već do 8. marta je imala stomak kao Mića ložač. Otac je ispisao iz te zajebane škole za koju nisam ni znao da postoji. Udala se. Niko od nas, njenih starih drugova, nije bio na svadbi. Dobila je sina i 20 kila viška. Umesto da vežba aerobik, vežbala je mešenje kiselog testa za pogaču i pranje sudova na dužni metar. Život- tvorova jazbina. Zanimanje- domaćica. San- kupovina veš mašine.
EVO TI GA SAD, JEBALE TE JABUKE!
Fetiš u nekih žemski. I još jedna od laži kojom hrane mušku sujetu.
Kao, one jako žele da ih baš ti isprskaš i ulepiš im i kosu i lice i posteljinu.
Perfidan način izbegavanja da zakeve, a da nam pri tom ego poraste do plafona.
Uglavnom im prolazi...
-Evo ga... dolazi... svršiću!
-Jao dragi, jedva čekam! Izvadi ga i isprskaj me po licu i sikama!
-Kako da ne...
-Nemoj molim te, plodni da...
-Srbijaaaaa!!!
-STOKO!!!
Svakodnevna pojava. Svaki put kada vas obuzme dokolica, nemir izazvan lošim mislima, kada postajemo paranoični usled problema koji iskaču na površinu, desi se upravo to!
Aleluja!
Kako se pre nekoliko sekundi nisam toga setio, već sam skratio svoj život za ko zna koliko, grcajući u lošim mislima. Muzika! I svaki put iznova i iznova. Isti osećaj otkrića omiljene melodije.
Zar ne?
http://www.youtube.com/watch?v=0rlB_q6lJ5A&translated=1
To je kada muslimani objašnjavaju budistima zašto ih katolici štite od pravoslavaca.
"Budala Hrista radi". Podvižnik koji je izabrao jedan težih od mogućih načina života kao puteva ka svetosti. Praveći "budalu od sebe" i izvrgivajući sebe ruganju drugih, naizgled nerazumno ponašanje smatrali su za jedan od načina odbacivanja ovog sveta poradi Carstva nebeskog. Tako su ismevali materjalistički pogled na život i svet i svojim šokantnim ponašanjem budili čuđenje kod drugih.
Fraza upućena osobi koja bira najnepogodniji trenutak za određenu akciju.
Gde si, bratino? Kako je? U, jebote, šta ti to s okom?!
- Ma, brate... znaš da se odavno primam na onu plavu Sandru?
Da, i šta s tim?
- Znaš ono kad smo pričali skoro i kad si mi rekao da ne mogu da održavam status quo i da joj to moram reći...
Aha...
- I vidim ja već neko vreme da možda ima tu nekog napretka, znaš, kao reaguje na neke moje poglede i to, ali je s nekim likom sad...
Da, nastavi!
- I ja rekoh ko ga jebe, da probam i pred njim da joj kažem da ne može tako, da mora da se odluči lepo!
Ček', je li još sa onim fudbalerom?
- Jok, sad je sa onim napucanim Savom iz teretane!
Eeeee, moj burazeru, kad ćeš više da naučiš?! Pa, trebao si joj reći kad je bila sama, a ne tako za badava da dobiješ preko pičke! Ne ide se zimi na Rusiju!
Srbi na kinsekom.
Inače veoma polemična situacija jer ovo četvrto slovo 亞 podseća na krst. Dok je vernicima drago, ateisti (predstavljani udruženjem Ateisti Srbije) tvrde da je to udar na njihova prava, da je to vladina propaganda (u dogovoru sa kineskim lingvistima) o pokrštavanju nacije i traže hitnu promenu kineskog pravopisa jer su oni tu lično ugroženi i bez toga oni će možda izumreti. Zvanični Peking se još nije izjasnio povodom ovog pitanja a najverovatnije i neće iako je trenutno reformacija kinsekog pravopisa zbog uvođenja kinsekog u jezik računara.
Sve u svemu čista zavera.
Država kojoj preti da bude sledeća na meti SAD zbog bande koja je otela velike količine zlata, povredila ljudska prava i probila zvučni zid više puta.
Poznato je da ova banda radi u područijima od 100 i 200m solo i u grupi na svakih četiri godine i nanosi veliki duševni bol Američkoj naciji, samim tim oduševljenje ostatku sveta.
Zaštitni znak im je nonšalantnost sa kojom ulaze u poslednju fazu pljačke i vođa bande koji privlači ogromnu medijsku pažnju.
Verovali ili ne poslednju akciju izveli su u samom srcu američke kolevke, kuhinji Bele kuće u kojoj se sve krčka, popularnom gradu Londonu.
Sumnja se da je supstanca koja im pomaže u ovim spektakularnim delima banana, a kako stvari stoje, banana je jedino što će Amerika od ove neuhvatljive četvorke dobiti.
Manjak samopouzdanja ili njegov viši nivo pod nazivom kompleks niže vrednosti su veoma neprijatna stanja svesti koja se odlikuju uglavnom mišljenjem da ste gori od drugih ljudi.
Manjak samopouzdanja nije kada si svestan da si bolji, lepši, pametniji, ali ne možeš da se raspravljaš sa šefom jer znaš da ćeš popiti otkaz.
Manjak samopouzdanja se gradi godinama. Ako te roditelji ne podržavaju i ne hvale tvoje rane uspehe, ako te u prvom osnovne ujede za srce nečije podjebavanje na koje bi se drugo dete nasmejalo, ako se bojiš da izneseš svoj problem u strahu da će ti se smejati, ako glasniji poništi tvoje argumente neartikulisanim krikom, ako svake večeri želiš da se ujutro nekom čarolijom probudiš savršen, a pošto je to nemoguće, biraš da zauvek ostaneš jadan kakvim se smatraš, jer misliš da nisi dovoljno jak da prebrodiš sve međufaze, ako nisi svestan činjenice da savršenstvo ne postoji, ako nisi u stanju da realno sagledaš i prihvatiš sebe - da, imaš manjak samopouzdanja.
Mnogi su svoj manjak samopouzdanja "rešili" spoljašnjom arogancijom i ciničnošću, mnogi su postali siledžije, mnogi su se skrasili uz partnera siledžiju i misle da dobijaju ono što zaslužuju...
Niko od njih nije našao prave lekove: ljubav, pažnju, zaštitu i osećaj da su nekome potrebni...
