Dva slova koja slično zvuče i čak se i slično pišu na latinici. Toliko su slična da neki koriste samo jedno od njih i ne dolazi ni do kakve zabune. A šta bi bilo kada bi moćni ljudi primetili ovo rasipanje? Kada bi nas naterali da izaberemo jedno slovo i koristimo samo njega do kraja života? Da li ste se nekada zapitali koje slovo biste odabrali? E pa, ja jesam. I shvatio sam da izbor uopšte nije tako lak kao što izgleda.
Da krenemo od očiglednih stvari. Č zvuči mnogo bolje nego Ć. Jednostavno, Ć je nekako mnogo siktavo slovo. Skoro kao ono srnogorsko Š. A s druge strane, Č baš ima dobar zvuk, nekako muški se čuje, skoro kao Dž. (Mislim da mi je Dž omiljeno slovo, kolko to dobro zvuči, bruka. Buregdžinica recimo, strašno kolko dobra reč.) Mada Č za razliku od Dž ima i neki šuntavi prizvuk, još kad pomislim kako ga neki ljudi izgovaraju, onako kad se čuje pljuca u slovu, strašno. Znači nije ni Č savršeno, al nekako, meni je bolje od Ć.
Dalje, pogledajmo koje slovo izgleda bolje na papiru. Č izgleda kao 4, al ne ovo 4 nego ono 4 kako ja pišem, što izgleda kao Č. A Ć liči na Đ. Tako da nijednom ne ide originalnost u prilog. Ali Ć je ipak poboljšanje u odnosu na Đ (previše zakrivljeno za moj ukus) dok je Č isto kao i 4. A i kad bi Č i Ć bila jedina slova koja postoje, opet bih rekao da je Ć bolje, Č je mnogo nemaštovito.
I sada, najvažniji deo, onaj deo zbog kog je izbor između Č i Ć stvarno bitan. Ko govori samo Ć? Huligani, lokalne šatro-mudonje, i Hrvati. Hrvati su u EU, a i pored toga njima sigurno neće uvoditi sankcije jer nikad ne najebu. (Ovo sam tek sad izvalio, brate oni su ko Salatić iz osnovne. Svi najebu samo on ne. Jednom sam čak dobio ukor zbog nečega što je on rekao. Jebeni Salatić.) Dakle, ostaju samo huligani i lokalne šatro-mudonje što je u suštini isti kurac. I mislim da je nemoguće odlučiti se samo za Ć i ne upasti u ovu grupu.
Oćeš da ti polupam glavu dećko?
Alo, pićko, tebi prićam!
A Č? Ko govori samo Č? Debele babe. Isključivo debele babe.
Hočeš kolačič?
Što si se učutao?
I sad se vidi. Ne biraš samo između dva slova, ti biraš da li ćeš da postaneš debela baba ili navijač. Ja ne bih voleo da budem nijedno od ta dva, ali ako nam uvedu sankcije odlučujem se za debelu babu. Navijači su govna, a i ne mogu ja onako da pričam ceo život. A debele babe koje govore samo Č su nekako dobre, nisu to one ceger babe što te munu laktom u rebra da pre tebe uđu u bus. To su više babe što sede kući, piju kafe s komšilukom i prave vanilice. A i Č bolje zvuči, jebeš mu sve. Čao.
Pakleni grejpfrut
On je mračan, tajanstven i neuhvatljiv.
Njegovo je srce tamo negde u daljini, gde Sunce zalazi, trava je sočna, nebo beskrajno, a sinje more zapljuskuje stenovite obale.
Voli žene i one vole njega, ali svestan je da nikada neće moći da se skrasi jer njegova je duša neukrotiva poput pastuva kog jaše bez sedla, dok mu se bujna crna kosa vijori dok je letnji vetar mrsi.
Dok sedeći sam na brdu, pored vatre, zamišljeno i setno gleda u daljinu, svirajući ciganske pesme na gitari, on u stvari proklinje svoju gorku sudbinu večitog lutalice i čezne za toplinom porodičnog doma.
Zbog svega ovoga, žene ga još više vole.
-------------------
U stvari je običan klošar i pozerčina.
Ja sam samo vagabundo, mene ljubit', to je ludo....
Prepreka za sticanje radnog iskustva.
To je žirafa, samo on je ptica.
Osnovni princip rada prosečnog Srbina. Ili pukovnik, ili pokojnik. Jebo sredinu, krajnosti su do jaja.
Proizvoljni Živadin sklapa regal. Kao i svaki domaćin, malo-malo se na dnevnoj bazi zavlači u podrum-radionicu-garažu-šupu da nastavi rad na svom remek-delu, regalu od dasaka nađenih kod kanalizacionog kolektora, lično recikliranih i brižljivo očišćenih od razne kake. Sve strogo po merama, triput meri, jednom seče bošanstvenom ubodnom testerom za koju nije kupio nove listiće otkad je Momo Bulatović u osmoletki pustio brkove. Trakasta brusilica i pištolj sa akrilnim lakom se tri puta smenjuju uz pažljiv rad njihovog vlasnika. Posle sušenja, saziva se familija a njegovo čedo konačno može da se uspravi.
Međutim, čedo se ruši, a nakon iskazane neverice Živadin uz glasno jebanje sunca u pičku pridiže regal. Tamo gde je stajao levi prednji nogar gura siporeks, a tamo gde su stajali oba desna nogara, bife sa otvaranjem na kip i Šešeljev portret u duborezu sada nema ničega, pa Živadin oduzima babi štaku uz njeno glasno neslaganje sa patosa i njome potkočuje desnu stranu, izmakne se, pogleda i kaže: "KO ŠEĆER!"
Delovi ljudskog tela koji se samo za vreme seksa ne zovu kurac i pička.
- To, to, zabij mi ga u ribicu!
- To, lapaj, mala, siši mi Slobodana!
A to je jedna gaspadža. Šukunđed joj pretovarao prasad Franju Josipu pa ga regrutovali u Karađorđevu gardu, pranđed podobijo tendere kod Obrenovića, opskrbljivo dvor Saše Šerija i Drage močom i koricom od trbuha, nosio frak i fitiljio brkove ko brucoš kurac, đed se omasatio sa fabrikom piktija koje liferovo kralju Peru a otac joj čiča Draži, Račiću pa Loševiću, sve su joj pobili i iskrzali klavir i goblene sa motivima cveća i čmarova, šeta belog pacova po Kalimegdanu i tajno slavi slavu jer Tito nije dao.
Društveno prihvatljiva kurčina.
Kita sa kitom cveća.
Džamutka sa košuljom i puloverom.
Gargija koja se uredno javi vašoj mamički.
Sve u svemu, da nije kurac, zvao bi se Miroslav.
Ali on NE JEBE.
- Osećaš li mila, prodro sam u tebe, osećaš li moju muškost?
- Jok vala, to ti neki penis, jedino ako ćeš da cičim ko japanska srednjoškolka na skremblovanom kurcu.
Sposobnost ili bolje reći moć da sa osmehom prihvatiš činjenicu da si go kurac. Ležati i češati muda kad ti matorac umoran uđe u kuću jer je iscepo tri kubika drva a ti gledaš parenje mungosa na Diskaveriju, nasmeješ se i kažeš: "Nisi se valjda umorio?".
Onaj momenat kad te prepička ostavi jer se nisi javio 10 dana a ti se nasmeješ i kažeš: "Nek ti je sa srećom".
- Tadiću, žao mi je ali pali ste ispit.
- Ma opušteno. Nego mogu li da izblejim ovde dok ne stane kiša?
Ustaneš u 4 ujutru, jer ti je medved srušio kolibu. Boli te tukidid za sve, znaš da kad upališ vatru neće biti komaraca, a i tvoji neće brinuti da te nisu pojeli vukovi kad vide dim, pa će na miru s komšijama da bacaju kamenje s ramena. Baba ti isprži zečetinu što si sam ulovio, uff, kako je tada zečetina dobra bila. Usput te izbičuje, preventivno. Odeš do trgovca i za pet srebrnih dugmića što si zdipio od onog putnika koji je prespavao u selu, kupiš pola kile pečenog kestenja od kojih nenormalno mnogo prdiš. I trgovac te izbičuje, jer si goluba pustio već u radnji. Ako je subota, u 10 sati odeš u centar sela i gledaš kako spaljuju veštice sa okolnih brda. Ručaš šta ukradeš, jer ti je muka zečetine, a ćale otišao da ratuje pod vođstvom župana Vukana, pa nema ko nešto da ulovi. Onda odete kod komšije i kradete mu trešnje, umažeš se kao svinja, keva te izbičuje, jer si komšijinom malom odsekao prst kad je hteo i on da proba jednu koju si već ubrao. Dođe i komšija kod keve, jer ti ćale nije tu, pa te i on izbičuje kad vidi trešnje. Ako ipak nisi krao, keva će da ugreje ceo bokal vode, umesto pola, da možeš da opereš dupe, proviriš kroz prozor, vidiš dlakavu Zoricu kako se pored sveće svlači pred spavanje i srećan legneš i utoneš u san.
Jebao vas Papa Urban Drugi i Krstaški rat, hoću svoje detinjstvo nazad!
Najlepša ljudska osobina. Ljudski je grešiti, a božanski je opraštati, zato treba pronaći čoveka u svakome ko ti čini zlo i svojim oproštajem otkriti mu put.
Nema veze nikakve, pantalone su mi čitave, jesam peglao ivicu danas i malo je poremećena posle svega, a i poderana je, greota, ove graoraste "Kluzove" najviše volim, jao, pa propala mi je i moja omiljena košulja na krupne kocke, a ima i skorele krvi, nisam siguran je li sa nogu, ruke ili lica, najverovatnije sa kolena jer mi se rombovi na čarapi ne raspoznaju, i opet moram da dižem kredit za mokasine, ko zna možda sam i tetanus zapatio, možda umrem sad za razliku od toga što nisam umro malopre iako mi se ukazala šansa, ali nema veze, žao mi Džekija, uplašio sam sirotu kucu svojim nailaskom u njegovu ličnu ulicu, ne zna on da ja kao ljudsko biće ne raspoznajem gde je zapišao teritoriju, šta će siromah, istresirao sam ga, a on mučenik navalio da me rastrgne, beskućnik, to mu je sigurno od posledica rata, treba se staviti u njegovu situaciju, ne znaju ljudi šta je to front a on jeo mesni narezak, pišao krv i zauzimao kotu Krivaja za nezahvalnu državu, od dnevnica nema ništa a i po podočnjacima mu se tačno vidi da pije nesrećnik.
Zajebana nacija.
U obdaništu sviraju klavir, violinu i nosnu flautu. U pubertetu sklapaju superkompjuter od digitrona, kvake i ruske salate. Kad dobiju 10 na ispitu poništavaju i traže komisiju. Ako ne ispune očekivanja direktora Đunićira, samoubijaju se jer su osramotili pretke do Kosova.
Profesionalci do koske. Njihova alternativa izvršenom zadatku je još bolje izvršen zadatak.
Ne jedu mnogo i mogu da stanu u kredenac.
To svaka kuća treba da ima.
- Sve ti je čisto, odličan ti je taj tvoj Japanac, samo kao da je propustio ovu fleku na mušemi?
- Nemojte tako glasno, oče Najdane, on živi tu u kuhinjskom elementu, čuće pa će da izvrši sudoku.