Pojava česta kao rupe na putu od Pojata do Paraćina, samo bez logičnog objašnjenja ŠTO? Pretpostavka je da je to samo čudan splet okolnosti koji se, doduše, mnogo često ponavlja, mada postoje i mišljenja da je to dugogodišnja praksa vragolastog nordijskog boga klađenja, Maksbeta, koji eto voli da se poigra ionako oštećenim centralnim nervnim sistemom igrača na sreću . Oprem čega se ovde radi?
Po nekom nepisanom pravilu, duduk koji ne pravi razliku između rumunskih osmoligaša i timova iz Premijer lige uvek uzima pare na prvo klađenje. To se može objasniti jednostavno userom (ili početničkom srećom, ako se služite rečnikom prilagođenim scenariju Siniše Pavića). I to je okej, usere čoveka, šta da se radi. Međutim, ono što je srž ovog problema je deduktivni metod kojim se vrši odabir parova i tipa klađenja. Milozvučnost, eci-peci-pec, poljuljane patrijarhalne vrednosti u predgrađu Donjecka – sve ovo može predstavljati kriterijum biranja keca, iksa, ili dvojke. Jebemliga kako, ali kriterijum se često pokaže uspešnim. Bar taj put.
- Je l' ideš?
- Čekaj tiket da sastavim.
- Ae, bre, jebo te tiket, ionako nikad ne prođeš.
- Sačekaj minut.
- Nc, ionako ćeš da padneš. Pošto si glup, ekekeke.
- Puši kurac, sačekaj čas. Sedi tu.
- Ae, ae... U stvari, daj 'vamo tu listu, sad ćeš da vidiš kako se igraju ta govna.
- Haha, ajde, nauči me 'leba ti.
- Ozbiljno ti kažem, daj ovamo da napišem tu kec, dvojka, trojka, manja-veća.
- Ti da uplatiš tiket? Ti nisi pogledao dve tekme u životu. Mislio si da je ser Aleks Ferguson vitez okruglog stola. Šta ćeš ti da uplatiš koj kurac? :kez:
- Pa dobro, pazi, ti pratiš svaki dan, pa opet nikad ništa ne uradiš. Ne seri mnogo nego daj tu listu.
- Njenjenje... Drži!
...
- Da vidimo, da vidimo, da vidimo... Majčica Roljsija! Slavьsя, Otečestvo naše svobodnoe... Zenit – Rubin Kazan. Šta je ovo, krv ti jebem?! Kazan, hehe. Tu se peče rakija. Dvojka.
- E, nemoj da bacaš pare, molim te. Kakva dvojka na Rubin, pa je l' znaš ko je Zenit?
- Ne znam, a da ti pravo kažem, puca mi i močuga za njih. Dvojka. Idemo dalje... Šta je ovo? Engleska. Može Engleska. Mančester, to ništa, Aston Vila... Opa, Svansea.
- Svonsi.
- Znam konju. Labud, labudova pesma, labudovo jezero, ružno pače... Moj bijeli labude, kad me jednom ne budeeeeeee... Kec.
- Nemoj, brate, to da stavljaš, oni prošlu dobili u gostima 5-0, ne mogu opet, nije Vest H...
- Pet nula! Opa, oni znači najbolji na svetu, hehe. Šta je ovo jedan crta jedan?
- Da vode na poluvremenu i da pobede na kraju.
- Pa to će i da stavimo. Op, Svonsi.
- Eee...
- Idemo dalje... Nemačka, uuuu Švabe. Da vidimo šta je ovo... Ajntraht Frankfurt. Hehe, tamo mi stric živi. Radi u nekoj sprotskoj sali, čisti đubar. Ajntraaaaaht, jedinica. Hehe, Švabe, mamu im jebem.
- Protiv Leverkuzena? Daj bre...
- Ništa se ti ne sekiraj. Čekaj još nešto da nađem... Italija, to ništa, Žabari prokleti... Francuzi isto... Evo ga, Španija. Betis – Rauo Valekano. Ko im dade ovo ime, ooo Prokleta Jerino!
- Rajo Valjekano.
- Rajo? Ringe ringe Rajo, poližeš mi JAJO! Hehe. Dvojka.
- ...
- Dobrooo, to je to. Kolko ima ovde ako uplatim za 50 gengi?
- Ima oko desetak soma.
- Odlično. Na, uplati mi to.
...
Iste te večeri, na uplatnom mestu će se vršiti isplata, a sa pulta će se čuti ushićeni povici tipa - Brate, si vido što sam ubo kintu! Međutim, ushićeni će u devedeset posto slučajeva i sutra u kladionicu, s tim što uveče neće biti isplate. U najboljem slučaju, vratiće se u kladžu još možda par puta u životu. U najgorem, vraćaće se svakog dana.
