Imaginarno biće koje se bavi rušenjem avionskih letova. Jednom je čak pokušao da sruši i avion u kojem je bio Duško Dugouško. Otud je možda i najpoznatiji ovdašnjem pučanstvu. Ima i film Gremlin, ali nerealan je previše da bih pričao o njemu više od ove rečenice. Gremlin je izuzetno stvarna osoba koja se bavi rušenjem poleta i uzleta duha. Gremlin je lik iz muzičke koji ti kaže da nemaš sluha. Gremlin je iskusna balerina koja te poredi sa drvosječom. Gremlin ti je lik koji ti kaže da si loša pušačica, a i riba koja ti kaže da je bolji jebač bivši joj momak. Gremlini su ti likovi što prosipaju one bez talenta, koji se prijavljuju na emisije za talentovane... Gremlin si i ti, kad sebi kažeš da ne možeš.
I A: Aaaa, konačno idem na piće sa Markom. Baš sam srećna. Gremlin: Viđi ti puficu na nos.
II B: Upornost se isplatila. Upao sam u paraolimpijsku reprezentaciju i idem na Olimpijadu! Okolina: Oeeee, bravo! Gremlin: Smrdi ti iz usta.
Igrati na kartu Del Boja, jer samo onaj koji reskira eventualno profitira. Ući u priču u kojoj postoji ogromna šansa da se najebe, ali u kojoj je potencijalni dobitak ogroman. VBA - Man Utd iz dvojke u keca za soma jura.
Proterati tuda, jer jebem mu mater, jeste da most samo što se nije srušio, ali je mnogo gotivnije sa one strane reke. Uvek možeš da se uzentaš, ne pokušaš, i postaneš osušena ljuštura koja ćelavi, čovek koji prati "Kuvati sa srcem" i drnda ga na džepni kalendar iz 1997. sa slikom Dženifer Aniston u jednodelnom crno belom kupaćem.
Semafor u Brankovoj, 15 časova i 56 minuta, crveno za pešake, još 57 sekundi do zelenog svetla. Ispit u 16h, jurnjava uslova za džetbu.
američki projekat, stvoren da podstiče bunt i agresivnost, da otuđuje decu i ugrađuje im ratne slike u glavu.
naime, sam koncept igre se zasniva na dvoboju između dve grupe. prvi su predstavljeni kao amerikanci (anti-teroristi) dok su drugi rusi (teroristi) i oni su navodno označeni kao zli. oružije je smešno i nerealno. kalašnjikov je loš, dok su, zanimljivo, sve američke puške dobre i ubijaju iz velike daljine kroz zidove. mape su obično iz nevade, alabama, ili neke slične američke provincije. tvorci igre su same kantere napravili boljim, tako da oni obično pobeđuju i time deci ostavljaju podsvesne slike o tome kako je amerika jača sila od rusije.
"igrarije na malom ekranu nisu samo još jedan vid zabave, već i planski izum, stvoren da dovede do stravičnog nasilja u porodici ili na ulici"
odlomak iz spisa, "sreten i otuđivanje putem pisi propagande"
Antagonizam uštogljenosti. Zbog svoje iskrenosti, direktnosti i stava "boli me uvo" često pozivan u emisije samo radi razbijanja lažne knjiške i bezgrešne atmosfere koju stvaraju ostali "estradni umetnici" svojom budističkom smirenošću i intelektualnom elokventnošću. Budući da ume da pretera sa slobodnim izražavanjem, voditeljke su morale da smisle neku foru da bi ga zaustavile- teraju ga da peva ili da ustima imitira trubu, što samo doprinosi opštem cirkusu koji se već godinama neguje u našim medijima.
Voditeljka: Ana Marija, verujem da se tvoj talenat razvijao još od mlađih dana? Ana Marija: U pravu ste. Još kao mala, kraj kamina posle večere, umela sam da svojim talentom oduševljavam svoje roditelje, bilo pevajući, bilo svirajući operete, sonete ili valcere, koji su neretko umeli da podignu na noge sve u kući i stvore atmosferu koju bi Tolstoj rado opisivao u svojim knjigama da je živ...
Voditeljka: Džej, jesi li i ti prepoznao svoj talenat kao mali? Džej: Pa vidi da ti kažem seko... Iskreno, u to vreme su me često jurili panduri zbog cigara, ili sam bežao iz domova, tako da, realno, bolelo ih je dupe da l' pevam ili ne! Svejedno bi mi razbili vugla. Nego, da ti pričam kako sam jednu kuravu... Voditeljka: Ajde imitiraj nam trubu!!!
Kada krvavo spremiš ispit, ukenjaće te neka pitanja i dobićeš manje nego što zaslužuješ. A kada odeš kao arhiduduk, čisto turistički, ukenjaće te da prepišeš i dobićeš više nego što zaslužuješ.
Lansiranje trenda, šta god ta reč značila. Kamenčić koji se ubaci u vodu mora gluposti da bi napravio koncentrično-ciklične krugove besmisla koji se nadalje kreću neverovatnom brzinom šireći debilizam. I zato nije kriva ona klinka od trinaest godina koja se nafraka tako da izgleda starije od četrdeset pa jadni sredovečni muškarci posle završe kod istražnog sudije optuženi za pedofiliju. Nije kriva ni ona od šesnaest koja se kara s patuljastim Ciganom što gostuje kod Alimpićke. Nije kriva ni ona od sedamnaest što bira obuću koja je strmija od skakaonice u Garmišpartenkirhenu pa ih skine u neka doba večernje lumperajke da bi se mogla popeti na sto i vitlati rukom kao lasom dok sa zvučnika ori Grand i Sašini robovi pardon zvezde. Nije kriva ni ona što okreće brojeve plastičara da vidi koliko joj para treba da digne sisu sa trojke na peticu jer on voli. Tako reklo. I nije kriv onaj mladac od dvanaest što hoće sad i hoće sve. Što preskače i ljubljenje i faćkanje u polumraku i prelazi direkt na gengbengovanje, japanske porniće i bestijal. Nije kriv ni onaj od petnaest što ne vidi ispred sebe žensko nego jednu veliku pičku. Pa pošto je pička tolika on traži čmara. A čmar k'o čmar isti svuda pa je onda u redu i od druga tražiti. I drugu dati. Tako mu reklo. I naravno sasvim je u redu odrediti cilj i gaziti do cilja sve i svakog, pišati okolo po ljudima, grabiti, otimati, jer treba biti prvi, sve ispod prvog je dosadno, i ne pika se. Zato što se ne važe oni što nisu u trendu. Mora se biti, želi se biti, biće se- nemilosrdan i egocentričan i glup. Bildaj biceps, ne bildaj mozak jer samo kažu da je mozak mišić koji ako se ne koristi atrofira. Lažu, to nije reklo. Krmeljavih čula, očiju i ušiju, smrdljivih usta- sve je to OK, reklo u OKeju, Kosmpolitenu, Mens Heltu, Plejboju, na televiziji i radiju. To je u trendu, tako reklo.
Onaj miris koji vam se širi iz gaća jer se niste kupali nedelju dana.
Osnovni afrodizijak u osvitu čovečanstva.
- Pričaj mi Stano, sve mi kaži... - I tako, kao pristanem ja posle klabinga da odem kod njega, a on sve fino, čil-aut muzika, vince, čak je i mirišljave sveće upalio. - Jaoj... Duša... Baš je romantičan. Blago tebi... - Aham... Ali to nije ništa... Počeli smo da se milujemo, zatim i da se skidamo, a kada sam ja počela da mu skidam gaće... - Hihihihi, nije valjda? - Hihihi, ma nije to što misliš, hihihi - Hihihihi... - Hihihi, ma nije to, nego se osetila jarčevina - Hihihi, ozbiljno? Hihihihi - Aham. - I jesi li mu, hihihi? - Nego šta sam, kako to da propustim, hihihihi - Hihihihi
Predvorje za pakao ili raj, najbolji prikaz čistilišta na Zemlji. Prolazak kroz isti predstavlja avanturu nalik vožnji kroz kuću strave. Ispijena lica studenata, sa podočnjačima od nespavanja i prekomerne doze kofeina i nikotina, koje je groznica predispitne večeri izobličila, ocrtavaju istinsko razumevanje pojma nanosekunda u kloaki podsvesti, čak iako nikad pre nisu razmišljali o tome. Izrazi užasa, patnje i neizvesnosti ni jednog brucoša ne ostavljaju ravnodušnim. "Zar me ovo čeka?", pitaju se oni, i potvrdan odgovor u tihim jaucima svakog studenta koji čeka ispit im ledi krv u žilama. Samo jedna vrata kroz koja treba proći kao pobednik izgledaju kao zid od tri metra koji treba preskočiti bez motke i treninga. A Sergej Bubka je dao uslov do sad.
Oni koji su prošli kroz ta vrata i mirno stali pred streljački vod, razumeli su hamletovske muke. Epilog je isti. Ko pobedi, (jer to nije samo položen ispit, to je trijumf), shvativši da je razvalio King-Konga, napija se u veselju. Ko izgubi, bude tužan par dana i napija se iz očaja. Posle toga, život teče dalje.
- Šta je bilo? Šta je bilo? - Položio! -Šta te je pitao? - Nije puno davio, okej je, možeš svojim rečima. - Hvala Bogu, ima nade! (tračak svetlosti pada na mračni hodnik)
