Radnja na Banovom brdu sa najjačim imenom na planeti.
Ko nije izvalio, nek brzo izgovori puno ime, sa sve ovim ''str''!
Rečnik / autori
AR
as roma
na Vukajliji od jul 2010.viđen 25. sep 2013.
0 definicija0 odabranih0 poena
Čist indijanski sleng. Tako su severnoamerički domoroci nazivali omražene vojnike Unije, zbog njihovih plavih uniformi.
-Deda, deda!
-Šta je bilo Glupi ovne? Što si tako zadihan?
-Moram da ti se pohvalim! Ubio sam i skalpirao svoju prvu Plavu bluzu!
-Daj da vidim skalp...
-Evo ga. Kul, a? Jesam sad i ja ratnik?
-Pu jebem ti mater ludu! Plave bluze ne postoje već 150 godina, a ti si sjebo poštara što nam donosi penzije u rezervat!
Kliše iz američkih filmova, kada neka vrh riba puca iz mašingana, vozi auto kao luda, igra fudbal itd. pa kada je pitaju otkud to dobro radi, onda ona kaže da je rasla sa starijom braćom negde i htela- ne htela, sve je to naučila.
- Au mala, alal ti vera, bolji seks u životu nisam imo! Pušiš kao da imaš Slobodin usisivač u grlu a mešaš kao da u dupetu imaš motor od mešalice! Gde nauči sve to?
- Ma rasla sam sa petoricom braće na farmi u Arkanzasu, ne pitaj ništa.
Izraz kojim se konstatuje statusni pad devojke u očima drugih i na hijerarhijskoj lestvici kojom ribe ocenjuju jedne druge, izazvan neosnovanim tvrdnjama muškaraca da se dotična satire od kurca gore nego jedina grupi devojka osrednjeg demo benda iz gornje Vukotrsotine.
Elem, mi samoproklamovani alfa mužijaci po difoltu od trenutka kada nam prepone zasvrbucka prva stidara, uživamo u pečatiranju devojaka. Jednostavno, žigošemo ih nazivima: dobra pička, radodajka, ne bi dala Pitu ni stidnicu da joj omiriše, itd, sve zarad lakše identifikacije seksualne komunikacije dotične sa spoljnim svetom, pa se gubljenje vremena na muvanje onih koje glume nedodirljive smanjuje na minimum.
Ipak, u tom procesu neminovno je doći do greške, pa će se uvek naći neki slinavi, otrcani džudža, koji će se pohvaliti da je otrsio neku jadnicu koja se kurca stidi i na posteru, preveći od nje kurvu par ekselans. Priča se brzo proširi, i ispadne da je devojka stišćala među nogama više palamara nego što ih je u životu videla.
-Oh, ta izvolite Marija Tajuška Vasiljevič.
-O, kako ste draga Sonja Teofilović Gogolj?
-Ta, sedite prvo, čaj da ispijemo, pa da vam se izjadam.
-Pričajte, odmah, pričajte.
-Zatekoh sinoć svoju jedinicu kako sa sve tri zadignute podsuknje u svojoj sobi besomučno zabija sebi u pičku nogar od noćnog stočića.
-Tja, šta joj je draga Sonja Teofilović Gogolj, zar ona nema momka?
-Nema, nikada i neće imati, pade mi dete pod kletvom jezika zlih, neki isprefigovani oficirčić se rastorlokao kako je životinjski kundačio za vreme njenih studija u Moskvi, te se priča, avaj, pronese i u našu čaršiju.
-Jadno, dete, stvarno, ostade tako mlado bez kvalitetnog, bogatog kurca.
-Da znate, draga gospođo, samo je neki propali službenici zagleduju a ovi gabaritnijeg buđelara neće sramotu na sebe.
-Strašno.
-Strašno, draga moja Marija Tajuška Vasiljevič, zar u najboljim godinama bez dobre jebačine?
-Žalim jadno dete... Nego 'oćeš da ti pričam kako sam guženje doživela sinoć, još mi treperi čmarni kolutić?
-Ta, pričajte Marija, tako vam Romanovih, pričajte.
Pokret koji ne staje. Jača kroz istoriju. Njegovi pripadnici su svuda. Nigde nismo bezbedni. Čak ni u sigurnosti svojih domova, njegovi štovatelji će nas naći i udaviti nas igrama reči koje možda nisu smešne, ali ostavljaju duboke emocionalne ožiljke i nesposobnost da se ikad više voli.
Teksas, 1834
- Vidiš Anguse, ovaj niger bi ti bio sjajan za po kući, nije mnogo jak, ali zna francuski a ti trguješ svilu s Parižanima.
- Hah, Bili Bobe... pa ovaj crnjo ne vredi ni pišljiva roba! Ahahah, kapiraš, pišljiva roba!
- Moram da idem opet da jebem svoju sestru Džini Merilin jer me upoznala sa ovako neduhovitim robovlasnikom.
Staljingrad 1943
- Rodione Visarionoviču, izgleda da će nemački napad izostati večeras.
- Izgleda tako, druže komesare... Mada, ljudi su gladni. Sve što nam je komanda poslala je ovaj džak krušaka.
- Ehehe, znam te kruško, hihihi, kapiraš, vojniče... ne puško, nego znam te kruško dok si semenka bila ahahaha.
- Prijavljujem se da idem da popravim telefonsku liniju. Bolje švapski snajper nego ovo.
Niš, 2013
- Ej, daj izvadi onaj šit što smo pazarili prošle nedelje od Trošarinaca.
- Evo ga, držim ga u ovoj posudi, tu niko ne gleda.
- Znači, hoćeš da kažeš da je to VUTROSTALNA posuda ahhaha? Kapiraš, vatro-vutro, stane vutra unutra... Joj koji sam Šiva i Višnu humora.
- Ja ću ipak da se overim pajdom.
Zaboravio si ti mene, praunuče. A pritislo te sa sviju strana, vidim ja, pa reko' aj' da ti se bar u snovima javim. Nije ti lako. Gor' visoko, a dol' tvrdo. Da ti pripovedam kako je meni bilo, možda ti bude lasnije:
Bea novembar 1915., u Peći. Jedemo ti mi neki klot pasulj, sumorna je slika, kiša neka, bljuzgavica, blata na sve strane, kusa vojska u tišini, samo goveda gladna riču. Jede sa nama i Vojvoda Stepa, reč ne progovara. Dobar sam ja sa njim bio još od '12-te, kad'no rasterasmo Turke kod Kumanova. Priupitam, čisto da prekinem muk:
- Je l' mora, Vojvodo, baš preko albanskih gudura? Arbanasi će nam glave doći, a ako nam oni ne doakaju, bez 'leba i po mrazu, sami ćemo skapati.
- Ama, je l' se to ti bojiš, Janićije? - upita on.
- Nije mene stra', Vojvodo, no mi se klizaju opanci - velim ja njemu.
Zasmeja se ona golobrada dečurlija iz ''1300 Kaplara'', nasmeja se i Stepa, a nije mu do smejanja. 'De si ti još vid'o da Kralj, Vlada, Vrhovna Komanda, sva skupština, 'teligencija i vojska jednog naroda napušta svoju Otadžbinu đuture? Dabome da nisi vid'o, nećeš ni da vidiš. I sad se često upitam, da l' je moralo tako? Da l' je to bila hrabros' ili ludos'?
A pritis'o Švaburina ozgo od Beograda, pritis'o Bugarin od Niša, pa nema se kud. I ako pređemo te planinčuge, šta ćemo posle? U tuđoj zemlji?
Ne pitaj me kako sam preš'o Albaniju, ni kol'ko smo u Skadru čekali na ''saveznike''. Ne pitaj me kol'ko sam kila im'o kad stigosmo na Krf. Ne pitaj me ni kol'ko sam boraca sahranio usput.
Al' me pitaj kako uzesmo Kajmakčalan i probismo Solunski front. U neka doba, kol'ko smo brzo prodirali, stigne ti moja pešadijska četa Vrhovnu Komandu na čelu. Prepoznam još s leđa sedu glavu Vojvode Stepe, na konju.
- Pomaže Bog, Vojvodo! - javim se ja, a vidim i njemu milo.
- Šta je, veli, Janićije? Ne klizaju ti više opanci?
- Poznaju teren, odgovorim ja k'o iz topa. Za ovu su zemlju opanci i pravljeni!
Znam ja da ni tebi danas nije lako, i tebe opkolili sa sviju strana, pa još i ozgo pritiskaju. Zapamti samo jedno, praunuče: nema Vaskrsa bez Golgote. Sloboda košta, mili moj.
Aj', u zdravlje, pa se seti Janićija tvoga, makar o Zadušnicama...
Ortak koji je bio na vrhuncu slave, omiljen u društvu, pravi laf, šmekerčina. E onda je sve uspeo da zasere. Uvalio se u govna do guše, doslovce otišao u kurac. Dužan ko Grčka, nije ga bilo nigde i samo njemu je znano kako je preživljavao. I onda posle tmurnog perioda vraća se u punom sjaju. Kako? Opet, to samo on zna. Sve se vraća na staro, opet omiljen u društvu, možda i više nego prvi put. Opet je sve lepo, bajno i sjajno, samo što je posle toliko godina bedaka stekao neko iskustvo, pa se sad ponaša zrelije. I svima je drago zbog toga, čak i oni koji ga ne vole poštuju ga. I zaslužio je njihov naklon. Jedino što postoji bojazan s obzirom na istoriju da ne ponovi sve nanovo...
Lik koji ne mrda godinama sa prve godine studija.
Standardni inventar engleske druge lige - Čempionšipa. Fudbalski klub čije je zlatno pravilo - zlatna sredina. Druge lige.
Lišen ikakvih ambicija, ovaj klub je od 107 profesionalnih sezona, čak 76 proveo manje-više spokojno se izležavajući u drugoj ligi, ne pokazavši bilo kakvu želju ka napredovanjem među velikane. Nekoliko puta je doduše pao koji stepenik niže, ali se uvek, gotovo ekspresno, vraćao na stare staze drugoligaške kolotečine u kojima se osećao kao riba u vodi. Budimo iskreni, i nije on za tu snobovsku Premijerligu. Previše je to bezrazložnog stresa i cimanja. Jeste kinta veća, ali on nikada i nije jurio za parama. Da se ima za pljuge i pivo u pabu sa ortacima i njemu dosta. Skroman dečko.
Ipak, par puta je bio nadomak promocije u viši rang. Navio bi sat da ga probudi ujutru u 7, alarm bi zvonio (Delča - Ajde polako, ajde lagano), Barnsli bi digao glavu, pogledao kroz prozor, video tmurno vreme praćeno jakom kišom, zevnuo, odmahnuo rukom, okrenuo drugu stranu jastuka, pošto je prvobitna bila ulepljena pljuvačkom i - nastavio bezbrižno da spava.
Uostalom, biće dana za megdana...
Riding: De si tebrinjo, šta ima?
Barnsli: Ćao R. Ništa, evo završio sa poslom u magacinu, pa pičim kući na spavanje.
Riding: Još si tamo? Pa sto godina radiš dole. Oće skoro kakvo unapređenje?
Barnsli: Jok vala. Bio sam gore u kancelarijama, svi bulje u one kompjutere i drkaju mobilne. Niko ni sa kim ne priča. Jezivo. Jeste u magacinu malo vlažno i poladno, ali bar sam svoj čovek, nit' me iko dira, niti ko obraća pažnju na mene.
Riding: Pa da. E, žurim, ja sam ipak prihvatio unapređenje prošle nedelje, pa jurim neke podatke da odnesem šefu. Pozdrav B.
Barnsli: Pozdrav. E, čekaj. Imaš pljugu da mi pozajmiš, plata mi tek sutra leže?
Modifikovana verzija rečenice ''Osećam neku vrstu ironije u vašem glasu'', koja se koristi sa ciljem da sagovorniku stavimo do znanja da mu smrdi iz usta k'o da je jeo mrtve mačiće.
Srpski old skul test ljubavi, definitivan i kapitalan korak dalje u romantičnoj vezi i ozbiljan znak da bi dve familije mogle uskoro da se oprijatelje. Gest junoše koji devojku odvaja od svih drugih šema i kombinacija i stavlja je u centar bar onog što je iole ostalo sveto nama Srbima, a sa njene strane znak istinske zainteresovanosti i hrabrosti - ko bi zbog drugog razloga izdržao snajperisanje izvršnog konzilijuma tetki i ujni, babino nazivanje snajom i štipkanje za obraz, lukava strikova pitanja o lozi prezimena u okviru interne udbaške provere je l' iz dobre kuće i kako stoje s imetkom, i đedovo pitanje jesu njeni onomad bili za Đujića ili za onu črvenu gamad.
Ako prođe test srpske slave, to je već materijal za ženidbu: prvo, jer te familija voli, tvoji su iako su daleko od savršenih, i žele ti sve najbolje, jer, jebiga upremili su rakiju za tu svadbu već iste godine kad si se rodio, a drugo - bogami, to je onda žena mnogo jakih živaca i neviđenog strpljenja kakva čoveku kroz život može biti i ljubavnica, i prijatelj, a bome i jatak.
Što se ne smuvaš sa Marijom gotičarkom, prelepa je cura, pametna, slatka, a neko reče da su te gotičarke uragan u krevetu, naravno ako ti ritualno ne odseku kurac i stave u teglu s krastavcima...
Sve je to tačno, ali.... Kako ja to na slavu da dovedem?!
Najšmekerski, uberkul, jednostavno polubogovski način za završetak određene radnje. Bez ikakvih komentara, skoro bezosećajno, lagano, sa dozom misterije, napuštanje mesta događaja.
- I tako ja izduvam 300 kinti kad je palo crno. Iznervira se k'o haški sudija kad mu pomenu Šešelja. A pored mene lik osta' bez 40 soma.
- Au! Jebote! Taj mora da je bar stolicu razbio.
- Jok! Lik samo zapali cigaru, okrenu se i ode.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Istovaramo ćale i ja juče iz kamiona novo centralno grejanje. Teško k'o đavo. Krene ono da klizi sa prikolice, malo fali da nam odseče noge kad uleti neki lik podiže sve i spusti pored.
- Izvuk'o vas čovek. Jesi ga bar častio pivom?
- Hteo, ali nisam ni stigao. Istovari čovek, okrenu se i ode.
