Da su ostale u Amerikama, sve bi bilo OK, ali nisu, jebi ga. Prvo su bacali bombe na nas, a sada su počeli preko svojih kanala da bombarduju umove naše dece svakojakim retardirano-mongolidnim sadržajem, koji će ostaviti duboko veće posledice po nas od bombardovanja. Finansirane od gej-biber lobija, ove serije imaju za cilj da u umove dece usade dve ideje:
1. Gej je ok. Ako niste gej, budite barem metro, kao Džastin, što u prevodu znači: gej. Ovo se odnosi na mušku populaciju. 2. Idiotizam koji je svojstven samo Amerikancima. Oba pola.
Serija k'o serija, pomisliće čovek, ali nije tako. Ove serije su karakteristične po odsustvu bilo kakvog smisla za humor, a nazivaju se humorističkim. Povrh svega pokušaji humora su sve samo ne komični, a prirodnija je koalicija Srpske Napredne Stranke i Demokratske Stranke, od njihovog osećaja za prirodnost u glumi.
Glumi se bez osećaja, bez stila, na halabuku. Ponavljamo jedan isti fazon milion puta, kao što su radili Englezi u svojim serijama. Niste vi Englezi, pa da može da vam prođe Gud Mouning, i da svaki put bude podjenako simpatično i smešno, kao prvi put kad si ga čuo.
Najiritantnija od svega jeste ta neka rasna ravnopravnost, pa se u seriji mora naći jedno crnče, pardon, afroamerikanče, jedno indiče, jedno japanče. A ovi beli su svi isti, Džastini u pokušaju, (da ne kažem vonabi, pu pu pomeri se sa mesta).
Posledice koje će se videti u budućnosti... Ma u kakvoj crnoj budućnosti, pre neki dan su su u Beogradu okupili fanovi Džastina. Eto vam ih posledice, a biće samo gore, jer bolje ne može da bude. Samo vi dajte deci da gledaju ove gluposti, i daleko ćemo dogurati sigurno.
- Tata vidi! - Stani sine! Ne bacaj govna u ventilator! - Ali to rade Amerikanci na TV-u, kada sin baci govno u ventilator cela porodica se smeje i kaže sada smo Afroamerikanci. Hahahahaha. :baca:
Krisofor Kolumbo nije bio jedna od najbistrijih istorijskih ličnosti, čovek je ceo život proveo u tripu da je otkrio Indiju a ne Amerike.
Stoga su lokalni Indijanci skovali ovu frazu da bi ga podjebavali. Začudo, ona se koristi i dan danas u Srbiji za podjebavanje onih što slabije kapiraju i Koštunica.
*Prvo putovanje:*
Kolumbo: Konačno dođosmo i u tu Indiju, o vidite lokalni Indijanac. Maja: Prvo, mamlaze, ja nisam Indijanac već Maja, a ovo ti nije Indija već Centralna Amerika, Indija je nekih 5000 kilometara istočno. Kolumbo: Au, dakbe, al' će me zajebavaju u Španiji što sam rekao da je zemlja lopta a ne ploča, znači ne može se do Indije ako kreneš na zapad. Maja: Ne znam ja za to, znam da će smak sveta biti 2013-ste, a za ostalo me zabole, odo da duvam neku vutru.
*Drugo putovanje:*
Kolumbo: Opet ti? Pa ovo nije Indija znači. Maja: Dobro jutro Kolumbo! Kolumbo: Ništa onda, pozdrav Indijanče. Maja: Maja, konju, ja sam Maja!
*Treće putovanje:*
Kolumbo: Nema onog čudnog indijanca, znači u Indiji smo. Konačno! Maja: Tu sam ja. Kolumbo: Znači, opet sam pogrešio. Maja: Dobro jutro Kolumbo.
*Četvrto putovanje:*
Kolumbo: Evo me... Maja: Bolidu, četvrti put mašiš kontinent, smorio si međeda, da se teraš i ti i tvoje pustolovine, Šćepakadabra bi do sada pogodio šta treba da uradi. Kolumbo: Ali ja moram da nađem Indi... Maja: Ma, puši kurac!
Aludirajući na nekontrolisanu upotrebu dopinga i steroida u bivšim socijalističkim zemljama, ovaj termin je u staroj državi (onoj što nam je bila prevelika pa smo je bratski razdelili u miru i sreći) obeležavao etalon ružnoće osobe ženskog pola. Brkate i zdepaste spodobe niskog rasta, koje u generalnom izgledu na malim ekranima od Asmira Kolašinca razlikuje samo ravan prednji donji deo trikoa bez izbočina, sposobne da bace gvozdenu kuglu kao da je u pitanju kokošje jaje u rukama Džejmija Olivera.
Zašto baš bacačice kugle niko nije znao da objasni. Valjda neke druge sportove sem tih bacačkih Bugari nisu ni forsirali u ženskoj atletici, ali su im i skakačice s motkom delovale kao da im je motka integralni deo tela, ako me razumete. Verovatno je u pitanju jedina atletska disciplina u kojoj Rusi nisu imali istaknute predstavnike pa su Bugari smeli da se razmašu.
- Čujem da se Miško oženio? - Jes' brate, bio u Bugarskoj na moru pa pokupio neku njihovu... - Poštena ženska, bila nevina pre braka... - Bugarka? Otkud to? - Jebiga, bivša reprezentativka u bacanju kugle, Miško prvi muškarac koji je provalio da je u pitanju riba...
Maksimalni oblik simbioze odevnog predmeta i nosioca istog. Kada nešto stoji kao saliveno, kada onako fino i kvalitetno legne kao pivo u avgustu.
Sergej Trifunović je objasnio nošenje ptarši kapice, ni Ašok Murti u saradnji sa Marijanom Mateus ne bi smislio bolju odevnu kombinaciju. Ubija na mesti, što se duhovito kaže međ' mladeži.
- 'Aljo? 'Aljo? Je lj' to porodic Trifunović?
- Da, dobar dan. Izvolite dragi komšija bošnjaku.
- Ja ima jedan kapa za vaš sin, naručiljo mi da mu donesem iz Prištin.
- Da, da, rekao nam je Sergej da očekuje takvu pošiljku. Oduvek je gledao unapred i bio ispred svog vremena. Kako izvrsan mladić taj moj sin, stvarno je, kako vi mladi to kažete, urban i gotiva.
- Komšija, saću dođem na kafa. Poneću ti neku tuljumba i bakljava a ti spremi nešto za na čačkaljic.
Judejski odgovor u upitnom obliku na poziv u kafanu, kir-janjska ljigavost kojom račundžija nagoveštava da će zaboraviti novčanik i pokušaj instant dolaska do željene informacije koja će u mnogome uticati na odluku piti ili ne piti.
Pitanje koje širi smrad "Oko mi iskopaj, al' mi u džep ne zaviruj" mota, tvrdičluka i jasnog stava o nepotrebnom trošenju. Što se tiče odnosa sa ekipom, jednom nogom je davno prešao preko praga tolerancije, ali tu je i druga koja simbolizuje dugogodišnje poznavanje i održava istog za stolom sa neplaćenim pićem ispred sebe.
- 'oćemo "Kod Ćufte" na neki vops i girice? - Ko časti? - Pa danas ti je rođendan pa smo mislili... - A to... Pa pazi, ja sam mislio da dođete sutra do mene, doneću od dede domaće vino i rakiju. Mislim, što da kupujem kad imam svoje... - Znaš da ja pijem samo pivo. - Šta ti fali, piće ko piće.
Naziv za vukojebinu (ili bolje reći pizdariju ili pizdovce) u Rusiji. Kao i mi, i braća Rusi imaju mnoštvo zabiti (mahom u Sibiru) koja su vremenu rekla "njet" kao i svakom tragu civilizacije. Odvojena od celoga sveta, jedini ko tuda prolazi su neki Tatari koji još uvek raznose poštu konjima i Jovan Memedović. Naravno uslovi u Pripizdinsku su deset puta gori nego bilo gde gde se oseća ruska zima. Podrazumeva se da je s one strane Urala gde čak ni sumatraizam Crnjanskog ne može dopreti.
-Filipe, čuo sam da si jebao neku Ruskinju? -Matori, nije da se hvalim, ali odvalio sam je od kurca! -Kako si uspeo da je smuvaš? -Ih, kako? Brate, bez reči, samo pogledima i govorom tela. -Zvučiš kao žešća bajronija ali mi je Uroš rekao da si jebao tako da ti verujem, u detalje neću ulaziti pošto te poznajem, ispašće da joj je kurac izašao na usta kad si joj munuo u bulju... -Nije, matori, ozbiljno ti kažem, uopšte nije nešto viso... -Zajebi to nego mi reci hoćeš li se ti još s njom viđati? -Ona je otišla iz Crne Gore nazad u Rusiju, kako? -Pa otkud znam, reče mi isto Uroš da si se baš naložio na tu Ruskinju pa rekoh možda odeš do nje. -Jesam se naložio, jebe se k'o štuka! Ma mislio sam ja da odem do nje, nešto u fazonu kad Miša ide da vidi Natašu u Moskvi uz pomoć deda Žike, nebitno... I ja je pitao kao gde živiš, ovo-ono, ispostavi se da mala živi u Pripizdinsku u Sibiru, morao bih da menjam 2 aviona, 4 autobusa i 6-7 magaraca da bih došao do nje. _______________________________________________________________________ Sankt Peterburg 1852. godine: -Fjodore Iljiču, nisam te video 100 godina, gde si bio? -Ništa me ne pitaj, Ivane Vasiljeviču... Našli mi neke papire gajbi i istripovali da je to da se diže neka buna protiv imperatora Nikolaja pa me odveli u apsanu. -I? -Jeb'o im pas mater, osudili me i poslali u Pripizdinsk dok se ne opametim. Tek sam se pre par dana vratio. -Au pa jesi li se opametio? -Jesam kurac, baćuška poslao guberneru vagon votke i neke klinke iz Ukrajine da bi on izdejstvovao kod imperatora da me pomiluje. -Pa dobro, bar se dobro završilo. -Može biti, ali bi meni više odgovaralo da sam ja ostao u Pripizdinsku a da je baćuška meni poslao sve to.
Stanje koje se može opisati kao mešavina manične depresije i PMS-a. Uobičajeni simptomi su mučnina, dijareja, racionalizacija, nagle promene raspoloženja koje se manifestuju u vidu bezrazložnog smejanja i plakanja. Prisutni, ukoliko se ne prepadnu, mogu da uživaju u jedinstvenom performansu, svojevrsnoj adaptaciji Pekićevog "Besnila".
Dan pred ispit.
8:00h Okej, sad popijem kafu i krećem. Treba da ponovim 400 strana. To ću opušteno završiti do 7. Taman, odgledam neki film posle, opuštencija.
14:00h O, jebem ti sunce, imam još 300 strana, ali, ajd sad ide lakši deo, to ću brže.
17:00h Još 150 strana. Super! To mi je još 3 sata posla, super. Tra la la.
19:00h - Sine, hoćeš nešto da ti donesem? - PUSTI ME! NE DIRAJ ME! MRŠ MRŠ MRŠ!
20:00h (100 strana do kraja) Proliv.
21:00h (70 strana do kraja) - Sine, evo ti jagode sveže, da se malo okrepiš. - Jao, maaama, baš si divnaaa. Buaaaaaaaaa! Čime sam ja zaslužila da imam tako divnu maaaajku. Šmrc. Šmrc. (mama zbunjena, polako unatraške izlazi iz sobe)
01:00h (5 strana do kraja, oči k'o u sove, mozak u stanju između hipoksije i ekscitacije, soba zadimljena, prazne limenke Guarane po podu, halucinacije učestale) Odoh ja da spavam, ovo ću sutra pred ispit.
Fensi-urbano-moderan izraz za predaju, udarac, davanje, izvođenje nečeg.
- Roni O'Salivan je saopštio levi felš beloj kugli i poslao je iza crne, odličan sejfti. ---------------------------------- - Dragi nema ništa za večeru... - 'oćeš da ti saopštim ja jedan šamar?!
Žive u novinskom fišeku u septičkoj jami, redovno ih lokalni cigani biju po kvrgama što su dobili od rada u kamenolomu, a noću, umesto da spavaju, oni studiraju. Dva fakulteta. Majku nemaju, a otac im je dobio četri raka i usput naučio kako se komercijalno jauče za pare.
Iz govora najstarijeg sina koji siroto šapuće dok uči osnove elektrotehnike i testeri po jedno deblo za ogrev obema rukama na ledu bos jasno isijava iskonska dobrota i požrtvovanost za mlađu braću i sestre koji su isto odlični đaci a igraju i folklor. Jednostavno, ova jednosobna porodica je van svake diskusije apsolutni sinonim dobrote.
Nikad se oni nisu požalili na pešačenje preko tundri i tajgi, nikad posvađali ispod šupljeg krova, nikad poželeli tuđe, a taman posla odigrali kladionicu. Sa mukom bremenitnom, ali i osmehom, krotko i hrišćanski smerno male krtice grickaju svoj put do kolača društva obilaznicom, preko sažaljenja.
Naravno da te mrze! Naravno da bi ti se najebali majke, šutnuli u prepone, pokupili pare i zlatne zube, spalili te brenerom i hranili se tobom preko zime! Boli ih uvo za čitav svet i proklinju dan kad su se rodili osuđeni da njuškaju za hranom kao mravojedi.
Nema toga u lutkarskoj predstavi za kompjuter i par Najkovih ermakserica, ali ove krvopije su maleni siromašni vulkan koji samo čeka priliku za erupciju, nasmejan i sa otvorenim koferom od violine.
I, znaš šta je najgore? Prolazi im. Jedu te. Jedu te polako dok ne gledaš. A kad se probudiš, osmeh im više nije tako topao, krov im nije šupalj i odmaraju, a ti im testeriš drva za ogrev u pauzi dok gradiš hram Svetog Save i gledaš im u prozor dok ne zatvore roletnu.
Ferguson je lik kojeg nikad nisi video bez žvake, poput popularnog fudbalskog trenera Mančester Junajteda. Postoji legenda da Ferguson žvaće jednu istu žvaku već 25 godina, a preko noći je ostavlja u misterioznu posudu sa vodom zajedno sa zubima na ormariću pored kreveta.
'Kako bre žvaćeš tu žvaku, mljackaš sve se dovde čuje, je l' to ista ona žvaka od juče?' 'Ne.' 'Ma jeste sigurno, ti si kao Ferguson, ostavio si je na ormariću pored kreveta i jutros je uzeo siguran sam, gle kako je požutela.'
