Učenik koji, koristeći srpsku verziju pravoslavlja sa velikim brojem slava, veštim manipulisanjem uspeva da svaki izostanak učini opravdanim.
Profesorka: Da li je Srboljub Ćirilov prisutan? Srećko: Slavi slavu. Profesorka: Pa zar ne slavi svetog Nikolu? Srećko: Mislite majski Nikoljdan? Veljko: Ne, on slavi oba pošto nije siguran, da ne greši dušu. Milinković: Meni rekao da slavi svetog Mratu. Srećko: Da, to mu je babina slava... A mislim da mu je deda transformers, tako da ni to ne propušta. Veljko: Zar nije po babi sveti Stefan Dečanski? Milinković (vadi crkveni kalendar): Da li je to ista slava ili dve slave na isti dan? Profesorka (preko kurca): Znate šta, recite da mu je to opravdano i nek' mu je sretna slava.
Tako su deca prekraćivala časove u vreme kada još nije bilo neta i fejsa.
Nikola: E, Mare, šta to pišeš? Marko:Ma, dopisujem se sa onom sisatom iz druge smene.
(piše na klupi)
A(prva smena):Ćao. B(druga smena):Ćao. A:Ja sam Marko. B:Ćao, Marko. A:Jesi ti Tijana? B:Koja Tijana? A:Pa, iz VI 3...Rekli su mi da sediš ovde... C(tetkica u puš-pauzi):Misli na onu sisatu. A:A taaa Tijana... B:Pa jesi ili nisi? A:Ne, ja sam Tijanin dečko, a ti si mrtav kad te sutra nađem za tom klupom. C:Uuuu, sad si ga najeb'o, mali.
Marko:E, Džoni, aj' zamenimo mesta. Nikola:Š'o? Marko:Ma, nešto me bije promaja...
U današnje vreme, jedina ćerka u majke koju ova ima u rezervi kao opciju za finansijski opstanak, tako što će je dobro udati. Desi se čak da je ime takve jedne jedinice baš Marica.
- Jaaoj Stojo, kakvo vreme došlo, moram bubreg da prodam da bi na'ranila dete... - Ma šta kažeš to, Živka? Ti, bubreg? Dete?!? Pa ti imaš interventnu jedinicu, a šta ja s' ona moja dva soma kod kuće da radim?!? I dva bubrega je malo...
Situacija u kojoj ti devojka dozvoli da osetiš samo malu porciju svega onoga što ona ima i što će ti dati, samo ako budeš uporan i strpljiv.
- Ej Mare šta bi sinoć? Je l' si opalio Milicu? - Pa ne baš. Pustila mi je samo trejler, ono malo da je ’vatam i pokazala mi je dupe. Uf bre, kakvo dobro dupe ima, surovo. - I šta misliš, kakva će da bude premijera, sudeći po trejleru? - Mislim da će da bude blokbaster.
1. Besni učenici viših razreda osnovne škole, manje otporni na promene koje donosi pubertet. Posle trodnevnog, neprestanog slušanja "Never Mind the Bollocks", postaju opčinjeni muzičkim umećem, dubokoumnošću, i istrajnošću Sex Pistolsa i rešavaju da glasno kažu "NE" celom svetu tako što neće uraditi domaći posle škole, a posle će tražiti od mame da ih vodi da kupe martine. Sutradan iza škole, iskašljavajući prvi dim cigarete, kolektivno polažu zakletvu da se nikad neće promeniti i postati kao oni konformisti što rade domaće. Ovo nečuveno odmetništvo uglavnom prestaje do kraja osnovne, kod težih slučajeva u toku srednje.
2. Ljudi koji i posle 18. teraju istu priču. Nemam srca da ih dodatno zajebavam.
Mi muškarci, da se ne lažemo, nismo naročito izbrljivi kada se radi o pukom polnom opštenju sa ženskom populacijom. Jebali bi sami sebe, samo kad bismo mogli da dohvatimo. Znači nema onih gluposti znamo se samo 5 minuta, ne krešem se na prvom sastanku, niti na javnom mestu, ne privlačiš me fizički, imaš spojene obrve, imaš prst manje na levoj nozi... Ma kak'i to. Samo upri, pa koliko izdržiš. Znači 3-5 minuta.
E, verovale ili ne i mi imamo nekakve kriterijume. To niste znale, a? Mislili ste da svaka rupa nađe zakrpu? Sad malo strepite da ne umrete same u stanu okružene gomilom mačaka? Prpa, zar ne? Nema potrebe. Broj rupa koje ne nađu zakrpu procentualno je srazmeran broju Vukajlijaša koji nisu jebali. Znači 0,01-0,3%. Tako da, ukoliko ste bez nekih vidljivijih fizičkih mana (nemate pola glave ili imate palamar), naslovna rečenica, koju izgovara muška osoba željna pičetine, će vas zaobići u širokom luku.
- Brate, aj sa mnom do klonje. - A? Pa nećemo valjda devojke da ostavimo same za stolom? - Razumeće devojke. Đido. --- - Koji kurac? Hoćeš da ti ga držim dok pišaš? - Brate, je l' me mrziš? Ajde reci mi iskreno, znamo se već 20 godina. Da li me mrziš? - Šta palamudiš koji moj? O čemu ti to? Da te mrzim ne bih ti celo veče nabacivao onu ribu. - Ribu? Soma možda, pošto ima brkove k'o on. Još malo da ih podgaji pa će biti veće od mojih. Nos joj je k'o vatrogasno sekirče, zubi kao raspored časova, a da su joj uši malo manje zvali bi je Dambo. Da ne pominjem to što je ravna kao daska. Nema čo'ek za šta da je u'vati. - Pa nećeš je ženiti, jebem te probirljivog. I ovako nisi jebo 3 meseca, otresi ovu, u mraku, da je ne gledaš i ćao. Pa ću ti opet posle tri meseca naći novu, hahahahaha. - Hahaha, šupičkumaterinu! Bolje ja k'o čovek da ga bacim na Lisu Ann, nego ova posle u košmarima da mi se prikazuje. - Kako oš. Ae polazi sad da ne pomisle da seremo zajedno.
Muškarac koji zna kako treba da se ponaša u određenim situacijama.
Recimo, kada njegovoj ženi ili devojci nešto ispadne, on će taj predmet elegantno i nonšalantno da šutne u njenom pravcu da bi ona to mogla lakše da dohvati.
Nas covek, Srbin, mozda jedan od najpoznatijih Srba na celom svetu. Svi ga znaju i svi ga vole mada mu niko ne zna prezime. Cesto mu srecemo ime na izlozima raznoraznih prodavnica kad okace one reklame sa "Sale - 70%" svi, ama bas svi dolaze da ga vide. Postoji zimski i letnji Sale. Neki glupi ljudi ga zovu i rasprodaja ali ja sam ubedjem da mu je Sale jedino i pravo ime
1: Je l' krećeš ti, čekam te ispred zgrade već 10 min?! 2: Evo evo, samo da zafarbam nekako ovu indijku. Sramota me ovako da se pojavim, misliće neko da promovišem časopis Treće oko.
