Ako imate mladjeg brata ili sestru koji su tek upisali osnovnu i nervoznog ćaleta koji pokušava da pomogne detetu da ne zaostaje za drugom decom (ne bilo u redu sa takvim genima, je li), imali ste prilike da vidite kako ćale seda za sto držeči se poslovice lepa reč i gvozdena vrata otvara, a završava sa omiljenom roditeljskom batina je iz raja izašla.
Ćale dolazi sa posla mrtav umoran, pohasa nešto na brzaka, isere se i taman upalio eurosport i otkopčao prvo dugme na pantalonama, kad dolazi ćerka 1. razred osnovne, sva skrušena nije uradila domaći iz prirode i društva. Ništa ustaje ćale zakopčava pantalone, gasi evroligu i vata se knige. - Dobro Miličice moja sad ćemo mi to da sredimo, prosto ko pasulj. Šta vidiš na slici? -mmmm,oooovaaaj, pa nebo, životinje, drveće... -Dobro a šta je sve to? -(Blene u plafon) -Šuma, Milice, šuma. I ko živi u šumi? - Paa šumar. - Ma koji bre šumar, od životinja ko živi? - Lav, jelen, slepi miš... -Ma gde njih nadje, na slici te pitam šta vidiš? Šta je ovo ovde? -Zeka. -Zeka jebem mu mater. I šta radi zeka? -Sedi. -I? (Već mu iskače vena) -Pa gleda. -More pička ti materina ja da arčim 8 sati da bi ti jela leba, a ti ne možeš da vidiš šta radi jebeni zeka, jede govna eto šta radi! u tom trenutku banjava žena: - Nemoj Milorade molim te! - Mrš u kuhinju sad ću sve da vas pobijem, jebo vas zeka da vas jebo!
Od pradavnih vremena u našem(dizvine komad1974) narodu bili su primetni izrazit osećaj za ostavljanjem traga u društvu i želja za slavom, poznat još i kao Manekenka da budem sindrom. Kada se to ukomponuje sa vekovnim srpskim idealom – ’lebom bez motike – dobija se ova na svakom koraku prisutna pojava.
Elem, kako je za prosečnog srpskog mladića(ili, u ponekim tužnijim slučajevima, tigritzu) previše naporno da primenjuje formalno upoznavanje sa svakom jedinkom koju želi da obavesti o svojoj malenkosti, on pribegava krajnje jednostavnom rešenju za koje su potrebni samo flomaster i tuđa fasada/ograda/školska klupa/kabina na bazenu i sl. Šta to čujem? To je tvoja fasada? E pa jbg dečko, ona će bar do sledećeg krečenja nositi ime ili nadimak, a možda čak i kraj grada rendom klinca koji je odlučio da je tvoja zgrada u najširem vidokrugu opštenarodnih masa koje bi se informisale o njegovoj kuloći. Neko će možda pomisliti da je tu kraj, da je namera izvršena i da je ambiciozno srce izgrednika ispunjeno samopouzdanjem i zadovoljstvom, ali u većini slučajeva će se ispostaviti da je, što bi rekli braća Hrvati, u krivu, i da se isti natpis šepuri na još dvadesetak mesta u krugu od 100 metara.
Kako je vreme prolazilo, autori su pronalazili sve kreativnija mesta sa kojih bi se njihovo ime smešilo prolaznicima, pa su sa pisanja markerom po klupi za dežurne učenike prešli na ogromne grafite po vozovima, krovovima ili nasipima, a onim kojima to nije bilo dovoljno koristili su svaku priliku da se na ekskurzijama ili proputovanjima potpišu na zid nekog nesrećnog Atile ili Dimitriosa. Počeli su, takođe, da se vode prvi ratovi potpisivača: škrabanje tuđih poruka i ostavljanje potpisa ''egzekutora'' ispod, na još veću žalost vlasnika mučenog zida.
To, pak, nije jedino čemu su ulični pisci vični, jer su, gonjeni željom za grupnom pripadnošću(a verovatno i bejzbolkom u ruci vođe huligana, prim. aut.) na zidovima počeli da se pojavljuju i murali sa imenima raznih navijačkih grupa i prijateljskim porukama poput ''BEZ MILOSTI''. Tu počinje pravi gang war između navijačkih frakcija, i kontragrafiteri postaju avangardni Stefani Mitrovići, koji se uništavanjem obeležja dušmanina uzdižu u očima svojih saplemenika i stiču na početku pomenutu slavu.
Mada, iako se čak ni u ovakvoj šarolikoj enciklopediji tradicije ne može naći mesta za baš sve potklase pripadnika nebeskog naroda, malo prostora se mora sačuvati i za onu drugu vrstu fasadnih potpisivača - one kojima to jednostavno izgleda kul. I zamislite da izađete i na svojoj zgradi ugledate ime nasumičnog klinca - zar se ne biste oduševili? Možda biste, doduše, i vi tada uzeli sprej u ruke...
- Jebem ti sve, mali, jesam ti srdačno rekao da mi ne pišeš po zidu tim svojim farbama, i jesam ti rekao da ću te izmlatiti ko vola u kupusu? - Ali nisam ja, čika Dušane, to je neki iz drugog kvarta! - Kurac nisi, sinko, piše sve lepo, BORIS GEDORA III-6...
U svetu, od davnina najvrednija stvar koju svako iole svesno, razumno i racionalno biće poseduje, a nije ni svesno toga.
Kod nas, najčešće figurativni predmet poređenja tj. maksimalno merilo koje se ironično izgovara sa negacijom u afektu, a želi da dočara našu odričnost na radnju koja nam je ponuđena.
- Aj mi dućkaj malo, molim te. Zagoreo sam ko rumunski tiganj. - Haha, šaljivo. Znamo se tek šest sati. Idi mešaj malter. - Aa pliiiz. - Decxko, ni za živu glavu. Odjebi u skokovima.
-Brate, aj glasamo za Vučića. - Haha, si lud. Ni za živu glavu. - Aj, bre, dobijemo po Vajferta za glas. Sve na Udinese sutra i Bog da nas vidi...Poklon kvota bre, pazi šta ti kažem. - Eh sad... Pa i da razmislim..
Jedan od glavnih fazona starijih osnovaca i mlađih srednjoškolaca, savršen za podmetanje crva sumnje u roditelje žrtve. Kada neko primi poziv na telefon potrebno je ovu rečenicu izgovoriti dovoljno glasno, kako bi je osoba sa druge strane veze čula. Može izazvati bolno neprijatne razgovore i lekcije iz života po žrtvinom povratku kući. Postoji i blaža verzija sa cigaretom, a i popriličan broj težih, ali manje realnih, kao, na primer, "upao ti heroin u spid".
- Ček, ček, zove me keva... Halo?...Napolju sam, dolazim za sat vremena... - ŠOMI, UPO TI DžOINT U PIVO! - Daj Mare, iskuliraj! Ma ništa, mama, to Marko lupa gluposti... Ne, ne drogiram se!... Ma daj, šta ti pada na pamet?!... Šta?! Odmah?!... Dobro, dolazim... E, moram kući, a tebi Mare ću da jebem kevu sutra u školi!
Neke stvari u životu su same po sebi jednostavno toliko čemerne, da u njihovom slučaju one sitnice koje život čine radosnim ne znače apsolutno ništa. Poput devojčice koja se igra međ leševima izginulih vojnika, taj tračak radosti je mrtva kurčina naspram zaslepljujućeg crnila koje je okružuje.
- Ščuo da je Džigiju umrla keva? - Aha. I to baš sada kad mu uleteo Estudijantes iz dvojke. - Ma da, k`o baloni na kolicima...
Navatati trandžu. Taman ti se uzdigao ego, na putu si da navataš nešto posle dugogodišnje suše, kad ono kurac, i to lično.
- Si čuo? Đole sinoć izašao sa nekom malom iz Pančeva? - Pa je l jeb'o? - Ma kakav, u tome je i fazon, uhvatio se za kvaku, e, a gotovo je bio zaljubljen u nju, njega, šta god to bilo. - Taj bi i u punom džaku pičke kurac izvukao.
- E, treba da se nađem sonom Majom, kakva je ona, išli ste u srednju zajedno, treba li se čuvati? - Pa znaš kako, stavi prigušivač za svaki slučaj, možeš i bez, al' to ti je onda pucanje u maglu. ----------------------------------- - Jeb'o me pas, k'o me ter'o da skinem prigušivač, sada naredne dve godine ima da slušam bebin plač. - Ee, pasta se teško vraća u tubu.
Začin na kraju rečenice koji se upotrebljava nakon što si nekom probao da malo približiš stvari.
- Milovane, danas ima da grizeš njihovog centarfora. Lopta sme ali on ne sme da prođe. Kapisko? - No problemo, šefe! Poneo sam i glinericu za svaki slučaj, u štucni mi je.
- Dakle, Pavle. Ne smeš da ližeš zidove, nije potrebno ni da kuckaš sam sebi u čašicu od kolena. I poslednje. Ti nisi kinder bueno. Kapisko? - Kapisla.
Naziv za vozača motornog vozila koji voli malo bržu vožnju i kao takav često uleće u makazice, što može imati enormne posledice. Vozač vozila koje "padobranac" pretiče u najvećem broju slučajeva je prinuđen da koči zbog svoje bezbednosti i bezbednosti drugih lica koje učestvuju u saobraćaju. Isto važi i za vozilo koje ide iz suprotnog pravca.
Porodica Krivokurac putuje u pravcu Užica. Svadba kod Radmile - sestre vozača "Lade Samare".
Vozač Lade: Evo nas blizu Užica. Sad imaju one jebene krivine. Sine Milovane, pogledaj ovog iza. (gleda u retrovizor) Da l' će da nas prešiša? Milovan: Jok, ti ćeš! :levi (ž)migavac, pun gas. Krivina. Vozilo iz suprotnog smera: Vozač Lade: Pička ti materina ćorava, ja zbog tebe da kočim. Ulećeš k'o padobranac, jebem ti sto majki! Milovan: Pogle' tek ovog iza (Audi Q7 se približava neverovatnom brzinom) Vozač Lade: Šta kurac? Ovaj će da nas preskoči k'o kozlić.
Izlapotina. Sprema prijemni čitajući Bibliju i uz film "Kad jaganjci utihnu". Toliko matora osoba da sveti Petar prosto vapi da je pomazi po ramenu i poželi dobrodošlicu.
-Brate, znaš onog sa prizemlja, Životu Galapagosa? -Znam. Šta s njim? -Čovek 'ladno ima sto godina i hoće da trči polumaraton u Brestovači. -ONO? Da trči? Jel' se bodeš džointom u venu, bre? -Koji ti je, čoveče? Jes' video koliko je deda vitalan? Mota bajs k'o Alberto Kontador. -Ma, daj. Čovek je jednom nogom u grobu, drugom na ašovu. NAKON 2 DANA -Ha. I ko je sad lud?! Ščuo šta se desilo sa Životom? -Šta, brate? -Zveknula ga srčka na osmom kilometru, oteg'o se poput sline koliko je dugačak. -E? Pa šta mu bi u cvetu mladosti? A lepo si rek'o, da je čo'ek na ašovu. -Zajebao si se. Ovaj više nije.
Super, ultra, mega šuk. Onaj šuk kada mu ga uvališ do balčaka, ali onako fino kada ga elegantno navedeš da sam izgovori ono "al me usro!".
Potiče iz šaha gde se koristi kao termin za pešaka koji je branjen ušao duboko u polje rivala i demolira mu svaku koncepciju eventualne strategije, ko igra šah zna koliko je situacija neugodna. U prevodu gargija znači koplje kojim pešak napada a u ovoj situaciji je to isto koplje nabio duboko u anus protivnika i ne da mu da se okrene da vidi ko mu razara guznu floru.
Vukajlija šahorakija 2013, svečano otvaranje, kafana "Jezero", posle VOS-a. Prva ceremonijalna partija između Pseta i Arlovskog, face namunjene, neko u pomoć priziva pivo a neko vinjak. Kibiceri(Deki, Džoni, Raja, Lepri, Fejsara i Blejk) u transu, potezi su ekstravagantni, napetost u vazduhu se može seći nožem, ćevapa još nema, noge svima mokre od usrane kiše.
Arlovski: Ajde bre, čuo si samo za siciliju, kakvo ti je to otvaranje? Pseto: Ja da sam hteo da čitam knjige završio bih faks, ovo je kafanski šah. Na potezu si. Arlovski: Ne požuruj me, nisam dugo igrao. Fejsara: Ko je na potezu? Pseto: Arlovski. Uvek je on. Doneću sat sledeći put samo za njega. Arlovski: Pa kad kenjaju ovi sa strane! Aj bešte tamo! Konobar, daj još jedan vinjak usta mi se osušila! Pseto: Dobar potez, Arlovski, uzo si pijuna za dž. Evo ja ću konja ovde. Deki: Ajde bre, šta se razvlačite ko sline, ja sam sledeći! Arlovski: Evo, evo, u matu je. Par poteza... Deki: Požuri jebiga, pa da ti ja objasnim neke fore... Džoni: E, ne bih se ja sa Psetom zajebavao, namazano je to govedo! Pseto: E, dobro igra Arlovski, potcenio sam ga. Evo ja bežim ovamo. Arlovski: Jebem te ko nerotkinju. Štaš sad? Raja: Makedonci su zvanično najbolji šahisti. Istorijski podatak. Blejk: Rajo, siso jedna, Makedonci ne postoje. Daj mi tvoje pivo. Pseto: Aj ovako da probam... Arlovski: Vidi njega što se koprca! Aj sad! Pseto: Deki, znaš ti šta je gargija? Deki: Moram priznati da ne znam! Pseto: Skakač na f3, šah-šeh i u sledećem potezu mat. E gargija je ovo što sam upravo uterao Arlovskom. Lepri, pičko debela, gastoska okreni turu i ostavi mi bar jedan ćevap! Lepri: Mbvrfa! Nidradara! Khm, oš da se udavim džukelo?! Ostali: Uuuu, Arlovski Kalače al te usro! Arlovski: A imao sam ga! Tako blizu sam bio, kako mi se pička izvukla ja ne verujem... Pseto: De, de...bio si stvarno dobar protivnik ako ti nešto znači...
