Grčki junak koji je kao mlad igrao fudbal u Holandiji, a pod stare dane razvio maniju čistoće i umro pijući deterdžent i paranoično mrmljajući sebi u bradu "Bolji sam od Ahila, bolji sam od Ahila... I od Van Bastena sam bolji... Mister Proper je pička...".
Rečnik / autori
BR
braco2013
na Vukajliji od mart 2013.viđen 22. feb 2014.
0 definicija0 odabranih0 poena
Putnik višeg reda u autobusu GSP-a. Osoba koja ulazi na prednja vrata i poznaje sve vozače na lokalnoj autobuskoj liniji. Za razliku od običnog putnika, pripadnk ove subkulture vozi se nalakćen na šipku pored vozača, sa strane bliže vetrobranskom staklu, time se izdvajajući iz potlačene mase koja čak mora i da plati kartu da bi se vozila.
Kumašin je najčešće starija osoba, muškog pola, nosi radni kombinezon PKB-a, Imleka ili nekog drugog preduzeća, glasan je, uvek prijateljski raspoložen i ima brkove. 90% konverzacije sa vozačem on obavi sam. Nakon glasng i dubokog "Ooooo dooobro jutro!" vozaču, priča obično kreće Kumašinovim raspitivanjem za zdravlje vozačeve porodice, a zatim se nastavlja njegovim komentarisanjem vesti koje su tog jutra bile u Jutarnjem programu RTS-a. Na to se onda nadovezuje i psovanje zbog visoke cene goriva i osnovnih životnih namirnica, kao i pljuvanje države i režima (ovde se opcionalno ubaci i setno sećanje na "zlatna vremena", ali to varira od Kumašina do Kumašina).
Za pripadnike ove povlašćene manjine karakteristična je i dobrovoljna pomoć vozaču u vidu prosvetljujuće izjave da iz desne ulice nema nikog i da vozač može slobodno da prođe kroz raskrsnicu.
Važno je napomenuti još i da ne postoji standardna procedura za dostizanje statusa Kumašina, jer Kumašin se ne postaje, Kumašin se rađa!
Ili jesi, ili nisi...
Ortak koji je bio na vrhuncu slave, omiljen u društvu, pravi laf, šmekerčina. E onda je sve uspeo da zasere. Uvalio se u govna do guše, doslovce otišao u kurac. Dužan ko Grčka, nije ga bilo nigde i samo njemu je znano kako je preživljavao. I onda posle tmurnog perioda vraća se u punom sjaju. Kako? Opet, to samo on zna. Sve se vraća na staro, opet omiljen u društvu, možda i više nego prvi put. Opet je sve lepo, bajno i sjajno, samo što je posle toliko godina bedaka stekao neko iskustvo, pa se sad ponaša zrelije. I svima je drago zbog toga, čak i oni koji ga ne vole poštuju ga. I zaslužio je njihov naklon. Jedino što postoji bojazan s obzirom na istoriju da ne ponovi sve nanovo...
Opis izuzetno teškog fizičkog rada. Crnci na američkom jugu su tako radili, kao i seljaci u feudalizmu. Rad koji vodi potpunom iscrpljivanju radnika, pošto jadnik nema vremena ni da prdne, a kamoli da se odmori.
- De si školski, nisam te vid'o 100 godina! Kako život?
- Evo... Nije loše... Ti?
- Ma ja sam super, studiram evo već jedanaestu godinu, lelemudam okolo i tako... Nego, šta si se ti tako ofucao, bio si baš mrga?
- Jebiga brate, rintam da pucaju leđa. Šta ću...
- Au, jesi počeo da fizikališeš kod nekog privatnika, a?
- C, oženio sam se.
Taj je rođen dva dana prije lisice.
Nema te situacije u kojoj se neće snaći, jer iz mrtve kobile živo ždrijebe vadi.
Lukavost je njegovo drugo ime, ukoliko pokušate da mu prodate muda za bubrege, vi ćete završiti da mudima, a on sa parama, a da niste toga ni svjesni.
A: Šta ima za ručak?
B: Ima boranija.
A: Au, ujna, ja sam alergična nešto na te bobičaste stvari, ali ajde, poješću. Imate li onaj Presing? Trebaće mi... Kako sam prošle nedjelje jela divne viršle, baš ih volim.
B: Pa oćeš li viršle?
A: Ma ne bre. Neću da te mučim, poješću boraniju i popit' jedan Presing, čisto da ne dobijem gušenje. Karneksove su najbolje. Pileće.
Kaže se za ogrezlog u greh i blud.
Pa kad se Sveti Ilija razigra po oblacima, bolje da ne budeš blizu: možda je Onaj odozgo rešio da ga razduži ovozemaljskog života.
Mislim, nisam ni ja cveće, ali neke stvari se ne rade... Barem u mojoj knjizi.
Ne laže se ožalošćena porodica da ti je pokojnik ostao dužan 500 €, ne gase se šibice ljudima u piće (ljudi su završavali u bolnici), ne kreše se svastika (osim ako je to Skarlet Johanson), ne ulazi se u Dačićevu vladu...
U narodu poznatiji kao "oni sa Arene, oni sa Eurosporta 2, oni sa XtremeSportsUltimate 3".
Vrsta za koju se smatralo da uopšte ne postoji na ovim geografskim širinama i dužinama i ovom govornom području. Jer ko normalan prati bejzbol, kriket, lakros i umjetničko jahanje sa izvođenjem dva performansa praćeno šaljivim skečom i imitacijom?
E, sad su se pojavili oni! Par voditelja koji ruše granice. Praćenje normalnih sportova je toliko demode. Fudbal? Ne, biram tebe, kotrljanje sira niz liticu. Košarka? Ta budimo ozbiljni.
Nafilovani su informacijama kao da prate te sportove odvajkada. Kombinacijom lucidnosti Duška Koraća i brzinom sipanja informacija onog genijalca sa 'RAI TRE' dovode do zbunjenosti prosječnog konzumenta TV programa a istinskog ljubitelja kvazi-sporta dovode do katarze.
-IIIII DAAAAAA, TO JE TO! DŽAVAHARLAL NEHRU, NAJBOLJI SPOLJNI INING UNUTRAŠNJEG FILDMASTERA TEHNODROMA JE POSTIGAO SVOJU TREĆU ŠESTICU U ČETIRI POKUŠAJA SADA VEĆ INDISPONIRANOG MAJKLA O'HANIJA! DŽAVAHARLAL, INDIJSKI SIMBOL KRIKETA! ODBRANIO JE SVOJE VIKITE! Jao, Saša, kakav je ovo meč bio!
-Jeste, Dejane, odlična partija pre svega Nehrua ali moramo spomenuti i da je Gramzi imao samo 3,854 procenta za treću a 4,1122 procenta za prvu, što je u kombinaciji sa spoljnim autfilderom, koji, priznajemo, nije bio na svom prethodnom nivou od 40 procenata ka unutrašnjem, dovelo do problema u 14. trčanju, što ja nisam video, priznaću ti, još od onog finala kada su Rajn-Nekar Tajgersi izgubili u poslednjoj izmeni od Bengal Albino Armadilosa.
-Ah, da, bilo je to strašno finale.
-Da.
Iliti bušenje rupe u glavi radi što boljeg čišćenja svega onoga što nas odvaja od šimpanze sa drveta.
Nekada davno vračevi po nekim vukojebinama su bušili rupe u glavi da bi oslobodili duh i podigli svoje razmišljanje na viši nivo. Ili su oni tako mislili, ali svejedno mislim da je delovalo jer su jelte oni verovali da deluje. Možda je samo bio dobar trip da ti povetarac ćarlija po ganglijama, otkud znam, važno da je priča do jaja.
Hteli su da izađu van okvira svakodnevnice i pronađu neki smisao ili makar nešto zanimljivo u sveopštoj dosadi koja vlada oduvek. Po meni, to su bile devijantne i poremećene njuške ali su se trudili jebiga, nije im bilo mrsko da odjebu malograđansko pleme i izađu izvan ustaljenih okvira. I zbog toga ih poštujem.
Danas se radi obrnuta stvar. Glava se buši stereotipima, obrascima ponašanja, jednobraznošću i za sadašnje društvo prihvatljivim aksiomima koji treba da nađu ono malo kreativnosti i različitosti koje su preživele iz mladosti i unište ga. Predefinisati sve, ne ostavljati mogućnost izbora ili menjanja već napisanih scenarija, uklopiti sve kao lego kockice, disciplina je sve. Sprečiti ispade izvan takozvane "normale", dovesti sve na isti nivo, ugušiti bilo kakvo talasanje i stvoriti totalnu hegemoniju, to je njihov zadatak. Da svi lepo budu isti, plava radnička košulja, sendvič sa parizerom, Dnevnik u osam pa Kursadžije na Pinku. Poslovi koji se ponavljaju u nedogled, fabrička traka koja stvara dronove na kojoj rade dronovi, prežvakani humor, glupi bosanac i peder slovenac, zabava za mase koja se na iste baca lopatom a ta ista masa željno zinula i čeka nekoga da joj stavi kurac u usta. Stvaranje kalupa od svega i indukovanje želje ljudima da se u taj kalup uklope.
Najlepši deo dolazi na kraju, poslastica. Kada se mozak ispere i napuni odgovarajućim materijalom onda se rupa zalije i pečatira tako da nikada ne može biti otvorena. O tuđem mišljenju se ne razmišlja, ono se uklapa u okvir koji je matriks već etiketirao kao glupost, sektu ili "ju mene :prekrst:".
Jedinka je ušrafljena, mašina melje smirenošću švajcarskog sata, nema odstupanja u otkucajima.
SLEDEĆI!
