Jezik koji ima triput više deminutiva nego normalnih imenica.
Stanom čestite češke porodice odjekuje gromoglasan prdež. Majka iz kuhinje pita:
- Kto to je pustil prdečko?
- Mamičko, to je tatička pustil prdečko!
- Tomaško, jedj govnječka! Za co moraš bić tužibabičko?
Postoje tako radna mesta u našoj Srbijici, najčešće u državnim jaslama, gde se i ne radi nešto mnogo a prima se golema plata. A mi, kakav smo narod jelte, imamo neodoljivu težnju da pokopamo bilo koga kome je lepo u životu. Ako bi slučajno neko od zaposlenih u dotičnoj kompaniji priznao da mu je rad tu med i mleko, odmah bi se svi okomili na njega da ga se otarase, jer oni tobože rade nešto. Tako kreće lanac kukanja, te meni je loše, a tek meni, meni još gore!
kurir: Stigla pošta, samo dva pečata da udarite i odmah nosim dalje.
Efekat: Dva pečata... to je njemu samo... Čitavo jutro se mučim oko kuvanja kafe na ovom raspalom državnom rešou i još mi on došao, kao da mi je malo posla.
kurir: Ako možete gospodine samo da overite ovo, žurim, pokvario se apenac pa moram peške po čitavom naselju.
Efekat: Eh lako je tebi, a šta ja da radim sa bednih 67 hiljada plus regres, topli obrok, markica, i 25 radnih dana odmora godišnje?
kurir: More overavaj ovo da ti ne bi jebo mater neradničku!
Efekat: Kolega čujete li, on misli da je nama lako.
Efekat 2: Ne znaš ti prijatelju naše muke...
kurir: *Vidljivo popušta sa živcima.* AAAAAAAAAASA
Naslov u novinama
Kurir u lokalnom gradu posle sukoba sa radnicima “Državne agencije za preuređenje odnosa sa Gvatemalom” odvežen u mentalnu ustanovu zbog nervnog sloma.
Uber patriota Srbski. On kad se kune u majku može da slaže, al kad se kune u zemlju, priča istinu 100%. Sve mu diraj, i ženu mu heftaj, nema frke, al budeš li mu rek’o da nije Srbenda, završili ste! Opet, lak je za manipulaciju, i posle par slatkorečivig rečenica na račun njegovog patriotizma, i želje d’ide u rat za otadžbinu, tvoj je za sve pare. Metak bi primio za tebe.
Ja: O gde si torima, nema te sto godina! Štos’ pustio bradu? Koga žališ?!
Četnik: Žalim otadžbinu! Spremam se za Ravnu Goru, a i kako da ne žalim, vidiš šta nam rade ovi mandovi! Vidiš li ti ovo!
Ja: A uu tebra, nisam znao da se toliko potresaš! Opusti se malo...
Četnik: Opusti se, kako da se opustim, pa, pa ja bi’ na Kosovo prvi iš’o, sad da izbije rat. Jel to moj deda branio golim rukama, ja da ga sramotim! Ako treba d’izginem, za zemlju da izginem!
Ja: U pravu si sto posto! Pametan si ti, ne bi džabe Dražu preko leđa turio!
Četnik: To ti pričam!
Ja: Aha...i to ćirilicom!
Sigurnija od sefa. Kada ona nešto ostavi na sigurno mesto, to više niko neće pronaći! Ni ona, doduše...
- Baba, da mi nisi ti sklonila pare sa TV-a?
- Jesam, ljubi te baba, šta ima pare da stoje na sred sobe, naiđe neko i mune u džep! Stavila baba na sigurno...
- E, jebi ga!
Ako otvarate kafić, butik, frizerski salon, krojačnicu, prodavnicu sportske opreme, parfimeriju, studio za tetoviranje, prodavnicu obuće itd, a niste sigurni kako će sve da funkcioniše, samo mu dajte ime "URBAN" (za fensi mesta "URRBAN") i videćeta kako posao cveta. Puna radnja kretena koji kupuju kod vas samo zato što je to, "pa, Bože, URBAN" pa su i oni, samim tim, urbani. Naravno, praznoglave ziljave i sponzoruše se podrazumevaju.
Za kafiće - obavezno nadjite par džabolebaroša u fensi košuljama i skupim cipelama i dajte im NES za dž, pa nek' sede u bašti ceo dan. Privući će gomilu drugih džabolebaroša (naravno, podrazumeva se češkanje jaja i grickanje kašičice).
Luna park za urbane face koji tamo vode svoje cice na jednodnevne izlete i osećaju se ful patriotski, jer oni, budući urbani, inače ne idu na selo. U etno selu se jede tradicionalna srpska hrana, poput sarme, kobasica, jagnjetine i prasetine. U etno selu nema autodroma i drugih sranja iz običnih luna parkova, nego gledamo kako su naši preci živeli u malim, drvenim kućicama i za slavu išli u male, drvene crkvice, sve to sa besprekorno zelenom travom, mostićima, potočićima i veselim živuljkama kao iz Diznijevih crtaća, koje radosno trčkaraju okolo i pozdravljaju putnike-namernike, pozivajući ih da uđu u obližnju etno kafanu i okrepe umornu dušu uz zvuke tradicionalne etno muzike. I tako na kraju dana, iz etno sela se ide kući ispunjenog srca, jer smo se vratili svojim korenima, jer smo pravi Srbi, i jer je Kosovo Srbija.
U međuvremenu, vlasnici etno sela češkaju tarzančiće, broje pare i razmišljaju koliko im je potrebno montažnih kućica, loših glumaca i veštačke trave da privuku još više seljaka.
Izraz koristimo za osobe svetlog tena, svetle kose i plavih očiju.
-Au tebra vid' onog SS-ovca!
-Što SS-ovca?
-Kako što!? Oči su mu more Jadransko, kose su mu klasje Panonsko! Mengele da ga vidi, kuću bi mu prepis'o!
Ne baš najbolji način čupanja iz govana, ali dokazi su tu i jedino ti ostaje da priznaš grešku i probaš da predstaviš sebe kao žrtvu. Navukli su te, nisi mogao odoleti. Nisi hteo, jbg.
- Skote jedan, kako si mogao da tovariš Jelenu u dvojku?
- Ljubavi dozvoli da objasnim.Znaš da volim da se istovarim ujutru. Ti si još spavala a ja otišao do klonje. I ja sam samo prolazio kraj njene sobe a ona u kariranoj suknjici, uci. A ti znaš srećo da sam ja slab na taj skulgrl fazon. A i bliznakinje ste, reko' isti kurac daj da ga srgam kad sam već tu, da tebe ne budim.
_______________________________________________________________________
- Deda, šta se radi?
- Ovo-ono.
- Pa jel lepo to što radis? Imaš li ti recepte za te stvari?
- Ja sam samo prolazio i ne'am pojma, vidim otvoreno... Možete i vi da uđete kao hepiaur. Jeste vi u civilu?
Prebiti nekoga ko je rekao da će te prebiti.
Taj slogan bolje stoji Apatinskoj pivari nego Bambiju.
Vremensko-prostorni ritual koji uključuje specijalan način pripreme, posluživanja i uživanja. U svetu napitaka ekvivalent pojedinim ekstremnim prehrambenim specijalitetima, naročito kultno razvijen u određenoj zapadnoj zemlji, domovini bureka.
- Milice kako beše sinoć?
- Ma pusti...
- Što bre?
- Znaš kako me pozvao da kod njega popijem pravu bosansku kafu, pa još podigao levu obrvu? Ja mislila aludira na ono ko i svi Bosanci...
- Pa šta je bilo?
- Prvo je stavio šerpicu sa vodom, pa je mleo kafu ručnim mlinom pola sata, onda je tu kafu sipao u praznu džezvicu da malo zagori pa prelio ključalom vodom. Posle mi je doneo sa ratlukom i čašom vode i dolivao mi svako tri minute. Dok sam popila onu lončinu, zapekla mi skroz... i to nije najgore...
- Pa šta ima gore?
- Pitao me "Oš pušit' uz kavu?", ja se obradovala, a on izvadio sarajevsku iz džepa...
Kanibalsko slavlje koje prelazi u sveopšte gađanje hranom.
