Sigurno da osnovu svakog stadiona čine južna tribina, severna tribina, istočna tribina: PANTELA, zapadna tribina: SAGAPO pa opet istočna: PANTELA pa zapadna: SAGAPO itd. a Pantelu obuzme neka mnogo lepa emocija.
Bilo je tu lepih zdanja tokom karijere za vreme koje sam sigurno ispiso neke od najlepših fudbalskih stranica za fudbalske udžbenike. Tipa na Karaiskakiju protiv Atromitosa kod trećeg gola prolazim jednog, drugog, trećeg uradim piruetom takođe i biciklicom i fazon zastanem koju sekundu namestim čapu da skapira auditorijum šta sam uradio prođem još jednog metodom lako i između mene i gola samo goša, fatam je punom planski pravo u prečku - lopta se vraća primam na grudi naš koji prijem tutkalo i razantnim udarcem u donji levi matiram, brzo trčim do korner zastavice tu me čeka Stankela i krenemo da đuskamo skromna jedna zabavica povodom evrogola kad dotrčava Žigara kao i on da đuska s nama i počo peva: To, idemo, trpaj - samba deđande tana nana na na na a ja i Stankela gledamo kadar nevera. Kažem mu ja: Dečkić, aj odeš poigraš se s rečima metodom ukrštanja, imaš Super Skandi na klupi, slučajno pono. A sutradan sam se u različitim novinskim stupcima obreo u vidu subjekta između prideva magični i glagola prekaljeno matiro. Imam tu neku svesku Pigna Nature i u nju lepim te tekstualne poslastice. Ljubac ko Rusija!
Kad definicija bez okačene slike i linka na četu postane definicija dana.
Idu mi više na kurac govna koja nemaju pametnija posla nego da jure definicije dana pisanjem marginalno loših defincija i onda ih besomučno reklamiraju. Idu mi na ganglije pičkice koje uopšte klikću na provoakativne slike, a zapalio bih ljude koji kliknu na sliku sise, pročitaju definiciju o senfu i onda daju palac gore. Počupao bi kosu dlaku po dlaku govnima koji ostave komentar na sopstvenu definciju praveći se da je nisu oni napisali kako bi je samo malo osvežili. Udarao bih motikom fekalije kojima je osnovna funkcija u danu da me smaraju svojom retardiranošću, o poserem vam se svima u razdeljak maloumni trutovi. Ljudi definišu izgled sajta, te bi ti isti ljudi trebalo da prestanu da se ponašaju kao pavijani posle kenjanja i okrenu novi list. obrišu dupe, pa onda okrenu još jeda list. Sami sebi kenjate u usta vašim maloumnim delima retardi neopevani , molim vas ne pronalazite se u ovim rečima već se pronađite sami sa sobom i počnite da se ponašate shodno razumu. Upucajte se ili probajte nešto novo, ne zanima me, samo prekinite više da jebeno dosađujete, povraća mi se svaki put kad vas vidim takve ugrožene.
Ocena kvaliteta slike mobilnog telefona sa katastrofalno lošom rezolucijom kamere.
-Aj uslikaj me. ....KLIK.... -Da vidim...šta je ovo, sunce ti jebem? Pa ispao sam kao zaštićeni svedok! -Jebiga, malo memorije, pa sam prebacio na slabiju rezoluciju. -Slabiju rezoluciju?! Pa s’ ovom slikom mogu ladno u Hagu da svedočim! Užasno! -Ne seri, Nevene Boškoviću...
Kaže se za pivopiju koji ni posle desete ture ne ide u WC da piša. Ima bešiku 3 broja veću nego inače.
- Znači, Bobi, svaka čast. 10 piva, nisi se pomerio sa stolice. 'De ti stane, jeb'o te? - Sine, ja vežem čvor na kurcu pre nego što pođem u bircuz, da ne ustajem svaki čas. Jebeš ga, noge bolU, godina proizvodnje....
To je pljeskavica sa svim prilozima. I kad se umažete obično je uzmete u levu ruku i udaljite je od sebe, i desnom rukom brišete fleku na majici pokretima gore-dole.
Kadar 1: Masa sedi u kafiću i preko objektiva kamere hipnotisano gleda u ekran televizora i odjednom skače i urla: TOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO!!!!!! pa odmah kadar 2: isti kao kadar 1 osim što masa skoči pa sedne uz reči: "Id' u pičku materinu!" i odmahuje rukom. Vojsovr: Ovakva je bila atmosfera u kafićima za vreme utakmice Srbija - Turkmenistan. Hiljade gledalaca kraj malih ekrana su uz piće bodrile našu reprezentaciju u borbi za kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Jekaterinburgu.
Reporter: Kakva je atmosfera? Kafićlija 1: Ma kara me ovaj Pantelić - (rez) Reporter: Kakva je atmosfera? Kafićlija 2: Druženje, znači super atmosfera, baš smo zadovoljni i tako te stvari. Reporter: Čemu se nadate? K 2: Pa otkud znam, ja odigro singl, valjala bi mi ta pobeda, nadam se, treba mi tih četres iljada, ako ne dobijem, Mrvica će jabučicu da mi izvadi. K 1: (Uleće u kadar) SRBIJAAAAAAAA! R : A šta vi kažete? Ziljavuša - kafićlika 1 : Pa ja mislim da ćemo pobediti, naši fudbaleri su jaaaako svatki i mnogo bi mi bilo žao da izgube, valjda neće, mukice, jooooj... Ziljavušina normalna drugarica - slatkiš sa dušom rabadžije i kosom vezanom u konjski rep: Ma pobeđujemo. Ženska intuicija. (Nategne pivo.)
Kadar 3: Isti kao kadar 1, osim što masa sada skače i urla u neprekidnom trajanju, grljenje i masovno vatanje iz potaje za ziljavušino dupe.
Vojsovr: Pobeda. Naši momci izvojevali su još jednu sportsku pobedu i doneli radost svojoj zemlji. Večerašnja utakmica je bila prava poslastica za sve fudbalske sladokusce; to je pobeda ne Srbije, naših "orlića" nad Turkmenistanom, već pobeda sporta. Hiljade navijača uzvikuju i misle samo jedno: Srbija, Srbija. Hvala vam momci na ovom veselju. Cela je nacija reprezentacija.
Kadar 4: Automobili na ulicama, zastave, šajkače, kokarde, sirene i indijski sistem prevoza na krovu vozila. Ispod slike se smenjuju natpisi: Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Kosovska Mitrovica, Banja Luka, Bijeljina, Podgorica, Herceg-Novi, Knin, Tokio, Milvoki.
Dvorska budala, kraljina, carina, koji lik, lud skroz, legenda. Čini jezgro svake socijalne grupe. Bez njega se lokalne "bleje" pretvaraju u miks atmosfera iz izdanja "Bisera" o sektama, i novogodišnje predstave čiji su akteri deca članova upravnog odbora "Delte". Džek Blek među samouverenim zombijima, koji podignutog nosa špartaju crvenim tepihom. Lik, posle čijih se rečenica parastos pretvara u borbu bendova, posle ćutanja nastaje dreka, a čiji fazoni se u cilju bolje prođe među masom, koriste na raznim mestima, među raznim ljudima.
Okruženje ga slavi k'o bogalj brzu smrt, ali on od toga nema ništa, jer zapravo on nije čovek, već samo napredna društvena mašina. Mašina kojoj je zadatak da gomilom baljezgarija, iskarikiranih glasova, citata iz domaćih filmova, ili klasičnih prozivki, zakrpi rupe na brodu koji tone, unese delić nečega u one koji su oduvek bili prazni, i misli smećara preusmeri od govana ka cveću. Onaj koji nema prava da bude tužan, besan, a ponajmanje ozbiljan. Svaka njegova rečenica koja ne sadrži primese humora, označiće se validnom koliko i mišljenje pomoćnog magacionera o pozitivizmu Ogista Konta. Nije njegovo da odlučuje, njegovo je da se sprda.
Za devojke je običan deo svakodnevnog enterijera, kasetofon koji pušta traku, na koju su snimljene izvale iz "Indeksovaca". Telefon mu zvoni, ako društvo zna da neće doći žene, ali će biti pivske pene. Ono pametno što bi imao da kaže ostaje neizrečeno, a večerima u predgrađu odzvanja smeh ekipe, i gomila gluposti koje lakrdijaš melje, poput matorog seljaka koji se posle noći u zadruzi dernja u prazan bunar.
Veliko, veliko hvala, neću da budem dvorska budala, tražite drugog, ko vas jebe, ja sam budala samo za sebe.
