Univerzalni termin korišćen u Rumi i okolini iste. Vrlo endemskog rasprostiranja, jer nije dopro ni do Sremske Mitrovice, iako su na kurcomet, pa je diskutabilno da li bi se mogao nazvati sremačkim.
Ne treba ga brkati sa "jebo mater", "jebo ti mater svoooju" i sličnim izrazima, jer "jebo mamu" ima mnogo širu upotrebu.
Samo značenje zavisi od konteksta i načina naglašavanja.
Koristi se da izrazi:
1) Ekstremno čuđenje. Veoma naglašeno, razvučeno na slogove:
- Uhapšen Mladić...
- JE-BO MA-MU!?
- ...u pljački trafike
2) Da se naglasi neka emocija. Odsečno se izgovore obe reči:
- _jebo_ _mamu_ kako sam se sad iznervirao!
3) U cilju isticanja istinitosti izjave:
- jebo mamu ako nije tako bilo!
4) Kao poštapalica, umesto "jebiga". Tada ga samo promuljate
- I juče ja tako, jebomamu, krenem na Borkovac...
5) Da naglasi negativnu emociju:
- Jebo mamu koje sranje, bolje da puste Medaget.
6) Kao augmentacija izjave:
- Kad ja tamo, a ono jebo mamu, pun centar ljudi
- Jebo mamu koji si ti seronja
7) Univerzalna poštapalica kad ne znate šta drugo da kažete:
a)
- Lep dan danas
- Jebo mamu...
b)
- Kakvo usrano vreme danas
- Jebo mamu...
8) Ekstremno čuđenje, tada može i da se duplira (jedno jebo mamu je čuđenje, a drugo da ga pojača)
JEBO MAMU JEBO MAMU!
Velike grudi, napredna guza, itd.Posledica bombardovanja.Uzas! Idem gradom i spazim ribu.Zanemeo sam: lepa, sisata, guzata, plava, itd.Ma san snova.Bomba! Ceo taj dan mislim o njoj, i sledeci.I taman krenem da mislim na debele komsinice, kad ne lezi vraze, pojavi se ona u mome kraju.Ja sav u cudu blenem u nju, onako u sorcu i papucama i sa kariranim cegerom (krenuo u prodavnicu covek).Pomislim: "Od ovoga ne moze gore! Kud cu je, jadan, startovati sa cegerom".Trcim kuci iz prodavnice.Razbio 6 od 10 jaja, zaboravio da kupim vinobran i krem banane.Ulecem u kupatilo.Sredjujem se, parfemisem, cesljam (sta zensko ucini od coveka!), i polazim na "obicnu" bleju ispred radnje.Sedim, sedim.Ortaci se polako razilaze, a ja sedim, cekam.Polako gubim nadu.Nema je, pa je nema! Polazim kuci.Srecem Dekija, ni ne gledam ko je sa njim:
- Cao Deki.
- Cao Rale care, kako je? Da te upoznam ovo je moja sestra iz grada, Milica.Bice tu kod mene, par dana.
- Super, 'ajde vidimo se onda nekad na bleji.
- Vazi, cao tebra.
Idem kuci.Premotavam po stoti put u glavi: "Cao, ja sam Milica".Slatko, meko, do jaja.Sutradan se pojavljuje na bleji: kratka bela haljinica, a vide joj se prelepe nozice.Ovi moji sabani je gledaju ko gladni vukovi."Pobicu ih sve, ONA je moja, samo moja!".Blejimo, pricamo, dogovaramo se da se vidimo.Sve kao u bajci, a onda sam je pitao koje je godiste.Kontam ono, devedeset drugo, mozda trece.Slusam je, a sa njenih usana klizi:
- Devedeset sesto.
- Cek, cek.DEVEDESET SESTO?!
Cujem svoj uzdah, i tu na komade puca slika.Okrecem se, i odlazim.
- Gde ces?
- Ma ide cika Rale da kupi neke bone.Brzo ce se vrati.
Vidjam je jos uvek, ponekad.Fina je i lepa, kao uvek.Cekam da poraste.
Mnogo je maloletna brate!
Za sve su krivi Ameri!
