Kaznena mera. Penal za onog ko hoće pre vremena da odustane ili napusti neku društvenu igru. Ispisnice umeju da budu surove, naročito ako se iz igre povlači onaj ko u tom trenutku gubi.
-Jebite se i vi i vaše Kamene face! Sedim ovde sat vremena, a samo vama ga blajva!
-He-he!
-Ne mogu više da vas gledam kako se cerite! Idem kući!
-OK, al mora da padne ispisnica.
-Šta, da nećete možda macole da mi lupate?
-Jok bre, nismo deca. Ti ideš ispod stola.
Plastična žuta drška i metalni reckavi deo. Ima ga svaka kuća. Služi za sve i svašta - mazanje, sečenje hleba, mesa, gajtana, odvrtanje šrafova, otvaranje ambalaže.
Iako je verovatno kupljen u setu od 6 komada, u kući uvek postoji samo jedan i čuva se kao oči u glavi.
Kuća nije dom ako nema žuti reckavi nož.
Iz perspektive roditelja, detetov pokušaj samoubistva jedenjem.
- Miloše, zaboravila sam da ti kažem, baba jutros primila penziju, pa ti je donela napolitanke, eno ih u...
- Naf'o fam, evo jed...
- Iju, kuku meni, ustaj sa tog troseda, kako to jedeš, hoćeš da se zadaviš?
- Daj bre kevo, nisam mali, šta može da mi se de... khm, KHM, KHM, HHHHHHH...
- MILOŠEE!!! (TRŠ po leđima)
- HHHHHHH! De bre kevo, ložim te!
- Mr'š, mater ti jebem ludu!
Amin! Nema dalje. Nebitno da li se nalazi u domu zdravlja, urgentnom centru, pošti, sudu, stanici MUP-a, kod advokata, u socijalnom, banci, crkvi ili kod automehaničara prosečan Srbin ili Srpkinja se na zakazan termin pozivaju i uzdaju više nego Amerikanci na peti amandman.
Sveti argument u raspravama po karakterističnim zmijolikim redovima i nenadjebivo-neopozivi argument u svađi sa šalterušom. Naoružan nediskutabilnim argumentom ulaziš kaubojski u čekaonicu, skeniraš pogledom prisutne obične smrtnike kojima po pogledu vidiš da te se plaše i gangsterskim hodom prilaziš šalteru gde izgovaraš gromkim, blago promuklim glasom: imam zakazano. Ljudi padaju u nesvest, šalteruša stavlja kafu i nudi ratluk, čistačice čiste pod oko tebe kao parket oko Majkla Džordana onomad.
Nema tu hitan slučaj tamo-vamo i cile-mile, nema padanja sistema, ja bre rođače imam zakazano tad-i-tad i hoću bre da budem primljen.
Bulevar Mihaila Pupina br 42, sprat 2, stan broj 24
dum dum dum(onomatopeja lupanja na vrata)
**Krsman:** Žaklina otvaraj!
dum dum dum dum dum(opet)
**Krsman:** Otvaraj jebem li ti sunce kalajisano!
dum dum dum
**Krsman:** Otvaraj ili razvaljujem pa ću te tući što sam razvaljivao!
Žaklina otvara vrata i mladić u pubertetu posramljenog pogleda koristi priliku da izađe
**Žaklina:** Šta je manijače, šta lupaš, hoćeš cela zgrada da navrne ovamo?
**Krsman:** Koliko je sati lepojko?! 5 i 15! A ja sam imao zakazano u 5!
**Žaklina:** Dobro bre, pa vidiš da je dečko u nezgodnim godinama, red je da mu izađem u susret, nije dva puta umočio...a ne ko ti, matora konjina dođeš ovde da se po dva sata iživljavaš...
**Krsman:** Alo, imam zakazano šta ti nije jasno!?
