Ruška Jakić šalteruša.
Arhiv sudske pisarnice:
- Dobar dan, rekli su mi..AAAAAAAAAAAAA!!!! ovaj...poslali su me...treba mi...to je...evo imam ovaj papir..
Šalteruša, nekromanser 60 lvl: šššš...fuuu...soba 0001, tamo iza fikusa pa dole do kraja, videćeš. ššš...
Vertigo stepenište, dva kilometra. Razvaljivanje čelične kapije, hodnik. Iz neonke munje i gromovi. Odron zidova, škripa, skiče pacovi. Saplićemo se o lobanje i ostali rashodovani inventar. Opet rešetke. Iz daljine doskakuje gubavac, zvecka ključevima. "Ajgmhm" - kaže gubavac. "Hvala" - odgovaramo. Žuta hartija leti naokolo iako je vazduh promenio agregatno stanje u nenjutnovski fluid još za vreme kralja. Pisaće mašine Gutenberg insajd, truli ormari, ćelekula. Soba 0001. Za šalterom od čiste bukovine sedi anded i gleda se u ogledalo.
-Dobar dan, lepotice - kažemo.
- Dobar daaarrgh! Kaži.
- Treba mi rešenje broj 4Ki.1589/1389 od 28. juna 1389. godine. Molim Vas, ako može što ranije, užasno žurim.
- A, pa ne može da žuriš. Pogledaj ti šta ja ovde imam.
Puca pogled na nepregledna polja samoniklih registratora.
- Molim Vas, lepotice, strašno mi je važno, istećiće mi rok za legalizaciju.
- Sačekaj tu. Aaarghh - ustaje i ulazi u plast papira.
Umirete, nakon odeđenog perioda čekanja.
Za 50 godina vaš unuk dolazi po gore navedeno rešenje, treba mu za legalizaciju.
Anded izlazi iz celulozne piramide:
- Evo ga! Serem ti se na ovakve uslove za rad, ovo bre nije po Hatišerifu! Ako mi još jedan dođe ima odma da pišem u Strazbur! Na! Ajde beži da te ne gledam!
