Ljudi koji imaju težak život. Imaju tonu iskustva, koje ih je nateralo da budu obazrivi. Žive socijalno i nestabilno, zavise od mnogih faktora. Poseduju izuzetnu količinu upakovanog straha, ponekad sasvim neopravdanog. To su osobe koje će se pre nasmejati nego one koje je život mazio, koje su site, ali taj smeh neće biti od srca. Taj smeh će skrivati sivilo, prekrivati tugu. Neće dati vihoru zla da odvuče i preostalu snagu kojom te osobe raspolažu. A te snage je malo.
Gledaju da nikoga ne uvrede, da se ne mešaju u tuđe živote. I svoj im je veoma komplikovan i nimalo lak. Predstavlja nerešivu enigmu. Ne nameću se, zatvorene su u sebe, izjedaju se iznutra. Ne žele nikome da govore svoju muku. Niko i ne zna šta ih muči. Mada se mogu prepoznati na prvi pogled kao osobe koje imaju određene nedostatke za sreću, niko ih neće gledati sa razumevanjem, neće nuditi pomoć. Sklanjaće se od njih kao od neke bolesti. Želeće da ih što pre prođu, preskoče, da ne stupe u kontakt s njima.
Mnogo brige obuzima takve ljude, ali se ipak oni zadovolje i najmanjim stvarčicama. Nisu halapljive, štaviše, sasvim malo im treba za sreću. Ali to malo, nikada ne dobiju. Brižljivo čuvaju ono što imaju, ne želeći da izgube ni delić onoga što poseduju. A poseduju veoma malo. Zbog toga su i obazrivi.
Kupuju crni hleb, gledaju po radnjama gde je šećer najjeftiniji, preračunavajući se koliko im je ostalo, ne bi li deci kupili bar litru mleka. Uvek jedu posle dece, i to ono što ostane. Nekada su bili zadovoljni svojim životom, a danas se sa velikom dozom sete sećaju tih dana, kada su umesto sebi pomagali drugima. Kada su imali mnogo više nego danas. Kada su bili srećni.
Danas, krišom kupe novčić na ulici, zgazeći ga i gledajući da ih niko ne vidi. Pre se tako odlučuju da skrpe za život, nego tražeći milostinju od drugih. Ljudi koji rado pomognu, bar koliko je u njihovoj moći.
- Ali, tata, zašto dvaput okrećeš ključ na bravi. Isti efekat ima i kad jednom okreneš. -E, sine, što je sigurno - sigurno je...
Crtać koji se prikazivao devedesetih godina u Srbiji sa namerom da ubije monotoniju koja je vladala nacionalnom frekvencijom. Dosadili su više prenosi skupštine, slike spaljenih ognjišta, reportaže o redovima za hleb i zejtin, afera oko rumunske nafte... Trebalo je doneti nešto novo. Bez nasilja. Nešto veselo. Glavni likovi su bili: iskrivljeni kaktus, dosadni ananas, žuta made in taiwan banana sa rancem u obliku zakrivljenog penisa, luda mandarina, gradonačelnik jagoda i domaćica patlidžanka.
Zbog živopisnih boja, sinhronizacije i glasova, gotivili su ga i stariji.
Vesna: Ljubavi, ajde upali treći kanal sad će Ukiju da počne crtani i taman da ga nahranim. Dragan: Evo. Uroš: Jeeee, vockice, vockice... Toma, pukovnik u penziji: Mali, nemo te ošamarim. Vesna: Molim Vas, prestanite da se derete! Ipak je to vaš unuk, misl... Dragan: Ćale pretera ga, aman. Toma: Ma ajde bre, puštate deci ono maloumno voće. Čuj, ananas vozi biciklu, kaktus bocka lukac... Da mi unuk, moja hajdučka krv, bude od oni,a? Vesna: Dragane, reaguj! Dragan: Tata, ček... Toma: ĆUT! Sad će on sa njegovog dedu da gleda Suzanu Mančić. Sad će tebi deda da pokaže šta je pič... Vesna: E, sad je dosta! Dragane pođi sa mnom u sobu, molim te. Dragan: Ali draga ček... Toma: Ajde, idi poslušaj ženu, ajdeeee. Pičkoooooo...
Toma: Hehe, al' sam ih izjebao, znao sam da će da se upale. Slušaj mali, gledaj ti ovaj crtani a ja odoh da ispušim jednu cigaru i zatvoriću terasu da ne ulazi dim.Nemoj da se plašiš, tu je deka. Uroš: Necu...
Vesna: Al' smo izjebali matorog, taman neka misli da se svađamo i da se pošteno otkecamo. Drtagan: Divim se tvojim lukavstvima. Vesna: Vadi bananca i pravo u breskvicu. Požuri.
Uroš: Dedaaaaaaaa... Toma: Molim? :otvara malo vrata: Kaži. Uroš: Dodzi da vidis kako ananas skace i kako se svi smeju. Toma: Eo, samo da izvučem još koji dim i će se smejemo zajedno.
Resto govana na WC-šolji koji (slučajno) ostaviš za sobom po obavljenom zadatku. Jebiga - voda nije sprala, boleo te kurac da rabiš četku.
Inače, prilično zajebana stvar ako živiš u rendom tipu životne zajednice...
- Saša!! SAŠA!! Iz ovog instanta da si se nacrtao u kupatilu!! - A daaaj, kevo, šta me opet smaraš... - Je li ti, majmune...Što ne brišeš govna za sobom, a, stoko jedna bezobrazna?! - Daj, kevo, šta ti je, nisam ja, majke mi, ćale je! - 'Ajde, bre, ne izmišljaj, još treba da umrem zbog tvojih laži! Pa, svugde bih prepoznala tvoje govno, rodila sam te, nezahvalniče nijedan! - Kak'e sad to veze ima... - Ima! Je l' vidiš kako kao da ima neke grudvice u sebi? E, tako u ovoj kući serete samo ti i tvoj otac - pizda li vam materina obojici - al' je ovo ovde sjajnije, mekše, znači mlađe, znači - tvoje! - Jeste, kevo, al' obrati pažnju, molim te, na momenat crvenkaste nijanse u njemu...a ćale je danas za ručak, fazon, slistio celu vanglu salate od cvekle... - U, vid' stvarno, a mislio je lisac da će da se izvuče...Izvini, sine... - Ništa, kevo, i drugi put... - DRAGANE, DOLAZI OVAMO!!!
Lik iz manga crtaća, veoma sumnjivog porekla. Keva mu je sigurno Japanka, tu nikad dileme nije bilo, ali se sumnja da mu je ćale siromašni Rumun, nekada fudbaler Šahtjora Razvan, pobegao pod naletom Sekuritatee u Japan i postao Mandarin. Pretpostavlja se da je u Rumuniji bio Romun, pa je zato i krajnji stepen siromaštva preneo i na svog sina Gokua.
