Član porodice koji uvek predstavlja opciju za glavnog krivca raznih nezgoda.
A: Ko mi je olubio branik? Jel si to bio ti?
B: Nisam ja, majke mi.
A: Ako nisi ti, ko je? Moj deda?!
A: Jel si ti pojeo poslednje parče mesa?
B: Nisam ja, ja sam uzeo nešto usput.
A: Da, moj deda je pojeo.
B: Kako kad je mrtav?
A: I mrtav mora da ispašta zbog tebe!
Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.
Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.
Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.
Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)
Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.
Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.
Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.
Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.
Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.
Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.
Isto što i govno, uhvati te kad se najmanje nadaš bez parčeta papira.
Genijalna jezičko-gramatička zavrzlama koja pruža skoro neograničene mogućnosti za psovanje. Obično je koriste oni koji toliko psuju da je im je odavno dosadilo korišćenje standardnih psovki, pa čak i onih u kojima se osim rodbine opsovanog pominju sitno žito, miši u duvar i ostala psovačka egzotika. Za ovu vrstu psovanja je potrebno odabrati radnju koja se upravo izvršava ili je pomenuta u prethodnoj rečenici i na to dodati "ti ga majci" uz primenu pravila za slaganje po rodu i broju.
-Šta je bilo?
-Ma pokušavam da namestim ovo ali neće da se zaglavi, zaglavim mu ga majci.
-'Oće to tako kad si smotan, da li si pokušao da gurneš malo jače?
-Gurnem ti ga majci pa tebi, dodji da namestiš kad si tako pametan.
-Evo, sad ću, samo da ispušim cigaru.
-Ispuš... ma da se nostite u tri pičke materine i ti i cigara, nemoj da mi smetaš!
On pati. On cilim svojim tilom osjeća svaku pismu koju izvodi. Nebitno što je pismu obradio. Nebitno što piva na plejbek. Nebitno što gostuje na Tv Ruski Krstur i što je istog jutra tu numeru pivao u još 16 emisija. On je tako do jaja. On je tako umjetnik. On ima udvojeno isto slovo u svom imenu. On ima tako kul spiku i tako je iznad tih ustaško-četničkih sranja. Njemu niko ne može oduzeti šetnju Balkanskom ulicom jutarnjim časovima 80tih, zadimljenu salu Skc-a, druženje sa Milanom Mladenovićem,…Šatro. On štiti životinje, on zatvara vodu na slavini dok pere zube. Ali on nikad ne priča o tome. On je Massimo Savić.
Kad penzioner neće da sedi u busu.
Prelepa naša reč koja govori mnogo o našem mentalitetu i slavnoj našoj istoriji, kroz vekove ova reč je osvetljivala puteve naših predaka i sa ponosom danas možemo svi zajedno uzviknuti sa dostojanstvom ovu slavnu reč!
Ustanite i ponosito uzviknite MUNEM, nema druge reči koja bi opisala svu našu borbu sa zlom i nepravdom naših neprijatelja!
"Munem" kako to uzvišeno zvuči!
Jako volim ovu reč upotrebljavam je svuda!
-Munem dragi prijatelji i munute drugarice!
-Konobar domunuj se ovamo i daj jedno munuto pivo za mog druga Muneta i jedno ne munuto za mene!
-Munem ili ne munem pitanje je sad!
-Draga mnogo te munem, nijednu do sad nisam tako jako munuo, da li bi htela da se muneš za mene.
-Tako mi moje krsne slave Presvetog Velikomučenika Munema Zlatoustog!
Čovek kojem najgore na svetu ide od ruke simultani prevod, a ironije li- radi kao prevodilac javnog servisa. Ali ipak, on se muči i trudi i stvarno ponekad i ubode dobar prevod (jednom u 1000 puta). Voli i da ostavi gledaoce da se muče sa istim.
Osoba koja govori engleski: Thank you!
Prevodilac: Hvala.
Osoba koja govori engleski: Thank you very much!
Prevodilac: Hvala puno!
Osoba koja govori engleski: I believe there are many people these days who would like to be on this place where I’m standing right now…….
Prevodilac: Mislim da su ovo svi razumeli.
Uglavnom lupetanje gluposti dvorske lude/sluge radi što većeg učmarivanja vladaru.
- Mirko!
- Da, vaša neprevaziđenosti?
- Mirko idi mi donesi čašu vode.
- Da, Vaša prepametnosti, odmah Vaša uzvišenosti! Želite li sa ledom, o, Vaša opšteobrazovanosti?
- Može, Mirko.
- Sa jednom ili dve kocke leda, Vaša pomenigazitosti?
- Sa dve, Mirko.
- Želite li u duboku ili plitku čašu, o, Vaša neprejebivosti?
- Mirko, daj mi jebenu čašu vode i ne seri više, 'leba ti.
Nekad davno, srpska reč za mušku gej osobu (pošto ga prima u dukat, je l' te). Kako tru gejstvo odavno već nije ništa za podsmevanje niti razlog za vređanje, i kao što se reč ''peder'' sve više koristi da se opiše karakterna osobina, a ne seksualna orijentisanost (pogledati epizodu Saut Parka ''The F Word''), tako se i reč DUKATLIJA koristi da se dočara nečija karakterna osobina, pa sinonimi mogu da variraju od gejše, preko zentare, do pozera i pičkurine. No, primer govori više od hiljadu reči...
- Ae na svirku večeras.
- Ne mogu, gledam prijem u kuću Velikog brata.
- Koji si dukatlija, pička ti materina.
--------------------
- Gde ćemo?
- Ne znam, predloži ti.
- Ajmo u Kornjaču. Imaju ono fensi pivo od borovnice.
- Od čega?
- Od borovnice. Znaš kako je kul!
- E, jesi dukatlija, jebem te u dukat.
--------------------
- Brate, izvali onu rondulju tamo!
- Lol.
- Šta lol?
- Kažem lol. To znači haha.
- Pa ako znači haha, što se ne nasmeješ, pička ti strinkina, nego loluješ tu kao najgori nolajfer i dukatlija jebeni.
Fenomen sakrivanja očiju nadlanicom koji nastaje ukoliko se nadjete iza vodoinstalatera u vreme kada "Sunce" treba da izroni iz njegovih preplitkih pantalona.
Kruna karijere svakog akademskog radnika, njegova lična Biblija, vrhunac njegovog znanja koji oslikava višegodišnji rad i trud. Istovremeno predstavlja njegov lični doprinos tome da ga sve kolege i hiljade studenata zamrze za sva vremena.
Suština je u tome da redovni profesor, koji je prošao sva moguća i nemoguća usavršavanja, trenigne i stručne seminare u jednom trenutku donosi odluku da napiše sopstveni udžbenik, umesto da prevede strani ili nastavi da koristi udžbenik odavno preminulog kolege.
Tim udžbenikom planira da ućutka sve zavidne kolege koje pričaju da je sredio doktorat preko stranke, da natera raspuštenu studentariju da izgovara njegovo cenjeno ime sa dužnim strahopoštovanjem, da navede bivšu ženu da iseče vene jer ga je ostavila i optužila da je sposoban jedino da palamudi o toj staroj knjizi koju zna napamet.
O njegovom udžbeniku ima godinama da se raspreda u svim akademskim krugovima. Ne može on da napiše običnu knjižicu od 200-300 strana, kao što je to uradio njegov kolega koji predaje na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Ipak je on veliki drmr, ekspert u svojoj oblasti, gostujući profesor na više stranih univerziteta - sve to mora da bude kristalno jasno kada se otvore korice.
Udžbenik mora biti toliko dobar da se zbog njega posvađa na krv i na nož sa zavidnom koleginicom sa predmeta koja pak tvrdi da je njeno štivo kvalitetnije i lakše za interpretaciju. Zbog tog udžbenika će joj udariti šamar na sred kolegijuma, pred svima obrisati dupe slikovnicom koju ona naziva svojim delom i odlučno odbiti da je pojebe kada mu to sledeći put zatraži. Netrpeljivost će preneti i na decu kojima će zabraniti da ikada progovore reč sa njenom decom. Njegovo delo je toga vredno!
Budući da nema uslove da izmisli rupu na saksiji i otkrije nešto novo, preostaje mu jedino uvođenje terminologije koju još niko nije upotrebio i neverovatnih metafora koje mu padaju na um u trenucima najveće inspiracije.
Teško jeste ali udžbenik mora imati istu osobinu koju autor pronalazi u sebi - vrhunsku nenadjebivost.
Strategija je najmarkantniji deo personalnosti preduzeća. Za preduzeće strategija je isto što i za moreplovca zvezde na nebeskom svodu. Ovo se naročito može objasniti kada se pogleda kjustomizacija, kostjumizacija i kjustomerizacija proizvoda datog preduzeća.
