Bogotac među psovkama. Nije za svakoga, pošto vrlo često ume da se obije o glavu. Da bi je koristio moraš da budeš izvorni preldžija, gazda u kući inače si najebo.
- Jebem ti ženo majku, kakav je ovo ručak?
- Slušaj pivopevac, nemoj da te zgovnam ovde pored sudopere da te ne prepoznaju otac i majka. Jedi to i ne izigravaj mi tu nešto. Ili nek ti kuva mama boli me kurac.
- Dobro šta galamiš odma...
Prva arhepredstava o njemu odaje sliku namrštenog ali ne i ljutog starca punog samopoštovanja koji sjedi zagledan negdje u stranu dok pušeći novosavijenu lulu duvana otpija svoju prvu jutarnju kafu. On pije i prvu čašicu rakije, ali ne zbog opijanja već da upotpuni svoj jutarnji mozaik koji mu stvara neku vrstu Balkanske nirvane. Jutro je najčešće njegov omiljeni dio dana.
- Ne mora ali najčešće i ima brkove ispod kojih se kratko i rijetko otvaraju usta radi govora, za kojim nema potrebu. Nikako ne dovoditi u vezu sa starcima koji u manjoj ili većoj mjeri fanatično prenose iskustvene mudrosti.
- Arheđedova predstava je slika smirenog, krotkog ali stamenog starca koji bi svojom pojavom prouzrokovao tišinu u prostoriji sve dok ne prođe i ne sjede na svoju stolovaču.
kao i muških muškaraca, sve ih je manje.
Jedan Balkanac sličan arheđedu je tek bio na putu da to postane, imao je oko 50tak godina. Cijepao je drva.
U prolazu komšija dobacuje:
- komšooo, đe ti je sin, što on ne cijepa nego ti ?!
- a... njegov otac je još živ...
-------------------------------------------------------
Jednostavan čin seksualne inicijative u kom je ne pitaš da li hoće ili praviš neku situaciju da do toga dođe, nego je samo onako jednostavno, najnormalnije, pomalo grubo, ali ne kasapski, privoliš na to.
Treba vežbe, treba znanja, ali u principu to je ta zaostavština iz prošlosti duboko ukorenjena u njihovom mozgu, samo što u današnje vreme ne možeš da je lupiš toljagom po glavi ili da je siluješ jer si zauzeo tu teritoriju. Ostalo je ono da si ti ipak muškarac, osvajač i ako tako nastupiš, bez pametovanja i palamuđenja i samo je uzmeš, šanse su devedesetpet posto da ćeš jebati.
Ne mešati sa silovanjem. Ako kaže ne, znači da vežbaš još malo.
- Ne seri da si dva dana blejao sa njom na moru, sami u sobi i nisi je jeb'o?
- Pa nisam uspeo. Prvo sam probao onako da ubacujem one dvosmislenosti, znaš onaj fazon kada navodiš na tu priču, jedno kažeš, drugo misliš, ali suptilno i to. Onda sam probao sve više da prebacim priču na seks, kada god može. Da se naloži pričajući o tome. Na kraju sam neke afrodizijake pokupovao, med, školjke, vino i svašta tako nešto i kurčina. Ništa.
- Koji si ti magarac, nevera. Ja sam je sinoć jeb'o i to kod nje kući.
- KAKO BRE!? KAKOOOO!?
- Pa nemam pojma. Odn'o joj neki fleš sa filmovima što mi tražila, rekao joj da mi donese čašu vode samo pa palim, ona donela čašu vode, meni se dig'o kada sam je video u onom šorciću i ja je uz'o tu na podu kod vrata. Posle smo pili vino i to ono koje si kupio na moru. Odličan izbor. Suvo i onako oporo. Ne volim ona slatka sranja.
2 riječi okosnice filozofskih sistema, premudrost gotovo jevanđeljska, ima veze sa ‚‚strpljen spašen‚‚ samo što odaju 30x mudriji utisak. nakon neizostavne pauze poslije vašeg dužeg izlaganja o sudnjim namjerama, sagovornik najčešće istog pola izgovara uvjek sa strahopoštovanjem, veliku mudrosti koja razrešava mogući problem bez obzira na njegovu komplexnost.
a: brate nalazim se popodne sa jovanom, jedva sam je izvukao na kafu, znaš i sam koliko smo se dopisivali, ali se dvoumim da li odmah da joj stavim do znanja..
b: brate, nemoj da dumaš previše, samo polako..
Reč u rečenici koja bi, u svim svojim varijacijama, trebalo da istoj pridoda dozu emancipovanosti čoveka koji govori nešto sagovorniku, gde isti zapravo istom istinski iritira istog.
Primer nemam, jer isti nije potreban.
Riba koja glumi napaljenost.
Himna staračkih domova.
Čovekov najbolji prijatelj. Uvek je tu, blizu. Lagano se njegov zvuk prostire vazduhom, treperenjem izaziva, mami na taj slatki noćni greh... Eh moj Obodine. Tako si ti mog tatu kada je bio mali terao da iz tebe ukrade mleko, sada i mene zoveš umilim zvukom tvog 35-ogodišnjeg motora. Krao sam mleko, kasnije sam u tebi pronalazio one najslađe ostatke od filova za torte, krili su ih od mene. Pa onda prve šnicle bez hleba, onako hladne i sočne, nakapane malo sokom od višanja iz gornje pregrade.
A nije samo unutrašnjost tvoja mamila, već i spoljašnjost. lepio sam po tebi Betmena i Nindža Kornjače, znam da ti se svidelo, jer sve si više i više milozvučniji, a tako ipak miran i tih, ne kao tvoja ortakinja veš mašina koja želi van kupatila, pa smo je zašrafili ankerima za patos. I taj kasetofon filipsov na tebi sa kojeg sam slušao, kao petogodišnjak, jedan od prvih Cecinih albuma, još se sećam: IZLAZIM IZ TVOGA STANA UPLAKANA UPLAKANA, i pomišnjam da ti, Obodine, nikad nećeš izaći iz moga stana...
Volim te.
Da si mi živ i zdrav još toliko!
