Radnja koju svi radimo, ali malo ko ima muda da to prizna.
Da li ti pišaš pod tušem?
"Fina" devojka: Ja ne piškim nigde, moja mokraća je tečni dijamant. (istoči se cela pod tuš, a možda i kenja u tuš kabinu) "Fini" dečko: Ja se inače ispiškim u WC šolju pa se onda tuširam. (kurac piša u WC šolju, piša u lavabo, pod lavabo, pored tuš kabine, na tuš kabinu, ispod tuš kabine, na dasku WC šolje, pored WC šolje) Iskren dečko: Jok ti pišaš, a de ću drugo keve ti. I onako sve uvek ode na isto mesto gde god pišao. Student: E, pišao bih ja rado u tuš kabini, da je imam. Gej: Ijuuuu, kako te nije sramota da me tako nešto pitaš? Moja stvar je gde ja uriniram. (piša po sebi) Kurva: Ah, da, obožavam kad po meni pišaju pod tušem. Ček jesi me to pitao? (ova je iskrena)
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam! Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet... Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru) Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan! Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme. Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o? Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren. Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku? Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme) Ja: Ajde... daj pare. Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata. Ja: Naravno. Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac. Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi... Keva: Što si bre tako bezobrazan?! Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk! Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje. Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao! Sestra: Uzmi sok!
Dokaz da ljudi vole da zajebu savršenstvo u nadi da dobiju nešto još bolje. A to se uvek završi tako što krajnji proizvod ispadne govno. Burek pica je kao da dva nobelovca naprave dete a ono bude retard, to je kao kada te riba pusti da je oskrnaviš u vadžajnu a ti budeš pajvan pa zahtevaš da ti da pristup u plinaru.
Ne kažem da se treba zadovoljiti prosečnim ali ipak treba prepoznati da neke stvari nisu stvorene da se menjaju jer su odlične takve kakve su. Umesto da jedeš burek ili picu koji su sami po sebi savršeni hoćeš da ga munjaš tamo gde mu nije mesto. Osim ako je riba muslimanka pa hoće da joj svekrva veša krvave čaršave na sušilicu za veš, onda je to okej.
- Mačkice sad kad sam te jebo kvalitetno mislim da je vreme da pređemo na sledeći nivo, šta misliš da ti ga krnem malo u čmar a?
- Molim? Znala sam da si majmunčina, pa ko normalan iznad trinaest godina skuplja pokemone i digimone. Hajde sad lepo goni se u pičku materinu, i budem li te ikad videla i da me samo gledaš poslaću ti braću sa Grmeča da te olome. A da, i samo da znaš nisi nikakav jebač, vrištala sam jer si mi nabio koleno u bubreg neiskusni ziljavi dečače. Ae paljba pička ti materina.
Svi smo mi nekad bili mali, i voleli okrunjeno. Da bude meko i nežno, da ne napada zubiće i pravi čudne ukuse u ustima. Da bude njanjavo, ko što smo i mi bili, kad smo bili nejač.
Onda su neki odrasli normalno, i ukapirali da su kao klinci ustvari propustali najbolje delove jela, a neki su odrasli kao pederčine. Da se razumemo odmah, ne pederčine kao homoseksualci, nego pederčine kao pederčine bez obzira na pol, seksualnu orjentaciju ili štaveć.
Oni bi ako mogu, da ne grizu. Da im mamica sažvaće i onda pljune u usta, samo da ne pregrizu, i ne osete neki jači ukus.
Kad udješ u kuću, i kreneš da jedeš sa nekim, i vidiš da leba polagano počinje da biva izdubljen umesto isečen, ili kolutiće korice po stolu, upoznao si pederčinu (još jednom, muško-žensko, nebitno). To čudo će da čerupa leba. Da skida kožicu sa pileta, i da se gadi na batake, da jede samo belo. Da sa pečenja skida slaninu, i da se hvata samo za meso. Da ljušti jabuku pre nego da jede. Uvek. Da ne jede povrće. Da od ribe jede samo riblje štapiće. Da voli kremaste i ljigave kolače. Samo njih. Samo da ne žvaće. Nikako da žvaće. Zube će koristiti da mulja.
Pogledaćeš malo detaljnije onda, i videćeš da ni oni sami nemaju koricu. Da su jezgro nečeg mekanog i okruglog, bez ikakve spoljašnje zaštite, bez ikakvog jačeg ukusa.
I na kraju ćeš se sažaliti na tu mlohavu masu i zamoliti Boga da mu oprosti i da ti da snage da mu ne opališ šamar.
Sposobnost vladanja situacijom u najrazličitijim okolnostima. Vlasnici ove osobine i sledbenici naslovne izreke lako uspevaju u životu. Ovaj skil traži obrazovanje šire nego što Filološki može da pruži, a iskustvo ulice samog Kristijana Golubovića. Drskost, samouverenost i licemerje da budu urođeni.
E, to je za mene poliglota...
- Gospodine Dinkiću, hvala na dosadašnjoj saradnji. Izvolite, vrata su Vam tamo i otvaraju se prema napolje... - Dobro, dobro, picousti, jebo sam te za ovo kad napravim novu koaliciju! - Marš bre napolje, govedo lopovsko, dok te nisam još strp'o u bajbok za one privatizacije. Štrafta! --------------------------------------------------------------------------------------------------- - A bre, Konane, as mi pele, si to šaniro neko odelce iz Italiju, aliii Devla, dik ovaj, fatamorgana. - Gospodine Iliću, moje ime je Lazar Krstić, novi Ministar finansija, a Vi ste otpušteni. Džatara ćere! - Izvini, Lazo, ima jedan bangljavi što prosi ispred kafane, isti ti...
Nekako je priroda odredila da ženama moraš da učiniš, pa da jebeš oca svoga. Kako god okrenuo, vodenica ode na njihovo kolo, rek'o bi naš narod. Naravno, ako ti je ostalo nešto malo tih muda, pomislićeš i na sebe u ovim kriznim vremenima.
-Ljubavi, diži se... jedu mi se palačinke sa Nutelom, heljdinim brašnom, mlevenim bademom i šlagom! -Bole me i to baš kurac! -E, neka si joj rekao. Seko, pa vidiš da gledamo Galatu, majku mu jebem... kak'e crne palačinke? Čekamo dva plus drugo, ako nam uleti, Švajnštajger će ti ih lično doneti, obećavam... -Tebe nisam ništa pitala... samo zbog mame živiš kod nas, inače bih te odavno najurila... -'Ajd odo' da joj spremim... stižem do drugog, lagano... ... pola sata kasnije... -Evo ti, ljubavi... malo prepečene, kao što ti voliš... -Ti si moje srce... ... U dnevnoj sobi... -Da li si ti realan? Pečeš joj palačinke... tako je isto i kod keve izvoljevala... -Bratić, bio sam Bata Mirković... sportski gest, ako me razumeš.... -Ne seri da si se 'vatao za muda, pa joj mazao palačinke? -Aham.... -To, care!!! Jebi, ne vadi!!!
Veoma popularna tehnika poziranja pred fotoaparatom, kod koje u prvi plan treba da dođe deo noge ispod kolena. Za razliku od takozvanog ''guznog poluprofila'', gde se jasno vidi da se teži isticanju zadnjice, lica i grudi u isto vreme, motivi poziranja u potkivačkom položaju nisu dovoljno razjašnjeni. U svakom slučaju, da bi se ovo bezbedno izvelo, najpre je neophodno pronaći oslonac! To su obično vrata, zid ili neki stub. Zatim se zauzima što bolji položaj za isticanje atributa i savija se noga u kolenu pod uglom od približno 90°, premda nije loše da ovaj ugao (između potkolenice i butine) bude i manji. Devojke koje pribegavaju ovoj tehnici obično nose štikle, pa se smatra da motiv za ovakvu konjsku posturu leži upravo u egzibicionističkoj nameri pokazivanja fensi cipela, što nas dalje dovodi do zaključka da bi idealan položaj bio onaj u kome bi se pokazale obe cipele u vazduhu primenom tehnika levitacije. Kako je ovo vrlo teško izvodljivo u uslovima jake gravitacije kakva je na Zemlji, u praksi se podiže samo jedna noga.
Iako je gnusna laž, dečiji psiholozi tvrde da je to ipak najbolji način za uvod u svet bola. Sa nečim mora da se počne a ne ide baš da se objašnjava da boli kao kad capne osica. Ili pčela. Ipak, komarac je lagan, neprimetan, pastelne boje, i ono najvažnije, kad ubode ne oseti se ništa.
... Galenika, pogon za antibiotike, kancelarija...
Šef: Srce, ima li pisma za danas? Sekretarica: Ima, ima. Šef: Čitaj, ajde. Sekretarica: Evo, polako. :cepa kovertu: *Poštovani, bilo bi nam drago da ako možete u prostorijama naše stranke da*... Šef: Dalje. Jebe mi se za Dinkića. Sekretarica: Dobro. Drugo pismo... *Tigriću, nabavila sam ti kavez, grrr*.... Iju, šefe, izvolite. Bolje nastavite sami, hihi. Šef: To ću odmah posle doručka. Dalje. Sekretarica: Nije mi poznat ovaj... *Ono ni stršljen ne zna da ujede kolko može vaš garamicin!* ... Ijuuu, šta pročitah... Šef: Mmm, zanimljivo. Čitaj. Sekretarica: ... *Ko li vam dade sertifikat, serem mu se u usta!? Pa dušmanin me ne bi tol'ko otkin'o. Kakvi otrovi sipujete u njega? Deda mi se pokojni prikazao, pizda vam materina, a plašljiv sam čovek i stra' me od toga. Treći dan kecam na jednu nogu k'o Vuk Karadžić, skakućem k'o školicu da igram i samo gledam da se nestrmeknem negde*... Šef: Javi štampariji da dodaju trouglić na pakovanju, i pošalji gospodinu paket diklofena i šteku pantenola da sisa. Dalje!
Smorio me novi trend na Vuki za defkice svakog boli tuki. Smorilo me da romane čitam pa sve manje Vukajlijom skitam a sad videh: rime su u modi pa se i ja pridružih toj zgodi. Sad je fora da se dugo piše Internih je prozivki sve više Sve pod plaštom nekakvih duela okršaja, u rangu "Posela" Jedni isti lovorike beru odabrani budu i kad seru. Ako se i desi da omanu dupli nalog zaleči im ranu. Odmah vidiš, stil pisanja isti, ali su pred adminima čisti a pošto smo, jel'te, zemlja pravna pravila su sasvim jednostavna: "Jednakijih" od jednakih ima i zbog toga svejedno je svima. Ni sam ne znam što uopšte serem pa da posle moram da se perem i da neka smišljam opravdanja i vadim se iz sopstvenog sranja. I pesma je počela da smara a šta drugo kad je od Voćara. Zato bolje da privedem kraju i ne smaram svu prisutnu raju.
Stidljivo potvrdan odgovor na nečije pitanje da li želimo određenu stvar. Uglavnom to što nam nude, nude posle niza odvratnih stvari, a poslednje ponuđeno gotivimo najviše na svetu.
Goksijeva keva: -Milane, sine, hoćeš da probaš malo pihtija, znaš kako su lepe..?
Ja: -Jao, pa ne mogu (Ispegliraću se samo od reči pihtije), znate najeo sam se kod kuće, pa ne bih da preteram.
GK: -A ove pohovane pečurkice, znaš kako su divne? Ja: -Ne mogu stvarno, hvala vam (Da su one iz Amsterdama pa i da razmislim), sit sam skroz.
GK: -Ajde, jel' hoćeš neku sarmicu da probaš, moraš makar nešto..
Petoro dobrih prijatelja (ragbista,čirlidersica,učenjak,feministkinja i crnac džanki) inače srednjoskolaca dogovaraju se da provedu početak raspusta na selu koje je udaljeno par stotina kilometara od bilo kakve naznake civilizacije, u vikendici čije je kjlučeve dobio jedan od protagonista od svog daljeg rodjaka koji je van zemlje. Pakuju se u kombi koji je ragbista ućario od "starog",sedaju, kreču, na radiju pici AC/DC,crnac vec pali drugu buksnu,čirlidersica se već napalila ko crvendać pred sezonu parenja. Voze se voze se,učenjak izlazi na svakih 15 minuta da piša ima slabu bešiku,oni ga malo drkaju,on se postidi ipak tu je devojka zbog koje je on i posao na put. Stigli su skoro, medjutim nestaje im "čorbe", staju na prvoj pumpi. Vozač izlazi sam da "naspe" ide na kasu da plati kad tamo matori čiča,koji likom vuce na Boru Drljaču (vidi se da ga je zivot mucio) upozorava da ce ih neko poklati i da se vrate. Ovaj ga ne jebe dva posto,nastavljaju put,crnac duva. Taman sto su stigli pred vikendicu pocinje kiša,provala oblaka,gromovi biju ko da ih sam Sv. Ilija šalje,al nema veze oni ulaze unutra raspakuju se,biće lepše vreme sutra. 'Fala bogu poneli su alkohola,piju piju,crnac duva,ušenjak mokri s vremena na vreme,smeju se šale i na kraju dogovaraju se da prizivaju duhove. Sedaju u krug, skrušena feministkinja (likom podseća na glavnu akterku "Praskozorja") izgovara neko ime,vrata i prozori se naglo otvaraju,malo se ukenjaju al nije nista,učenjak ukazuje da je to zbog razlike u pritisku spolja i iznutra. "Fudbaler" se uzjogunio oce da prcne čirlidersicu,al ne moze pred ovima,njih dvoje idu napolje,crnac sedi u ćošku i purnja. Ovo dvoje vode konverzaciju o starim "Latinima", i taman kad se stvorila hemija medju njima,cuje se motorna testera i vrisak. Čirlidersica uleće sva krvava: "Neko ili nešto je ubilo Brendona!". Ispostavi se da je to neki degenerisani nomad koji je sam u selu koji ne dozvoljava da mu se neko mota po kvartu,nosi masku,dobro rukuje s motornom testerom i sekirom po mogućstvu zardjalom. Ne mogu da pobegnu,na kombiju presečeni kablovi. Crnac ne zna za sebe,naduvan je njega seljak prvi skenja vilama. Ovo troje beže po šumi koja je tu u blizini vikendice. Čirlidersica popušta psihički,ona sledeća najebe. Motornjak samo radi,nikako da mu nestane benzina. Učenjaka stišće "bronhitis" ne radi mu inhalator,završava. Ostala je jedino devojka. Ona skuplja snagu prespaja kablove na kombiju pali ga,pokazuje da dobro pobedjuje zlo,i beži. Vraća se u školu nalazi dečka,nastavlja normalan život,dok joj ne proradi "crv" u drugom delu da ide na zimovanje u Rumuniju.
