Rečenica koju si kao mali čuo 12764 puta od svojih roditelja dok su ti tetke, strine i kevine koleginice sa posla uvaljivale svakave gluposti u ruke. Dok si ti onako besan svaki put morao da odgovaraš sa "Hvaja", iako nisi bio baš oduševljen poklonima. Dobro, ruku na srce, bilo je tu po koja novčanica od 10-20 maraka i po neka do jaja čokolada.
Ju ju ju ju ju !!! ženska spodoba od dva metra i 120 kilograma utrčava u dnevni boravak, hvata te pod miške i podiže do plafona, tako da ti onaj malopređašnji "Frutek" izbija na usta. Pa gde si pile tetkino???? ju ju ju ju... nazireš joj zlatan zub i osećaš zadah kao da je sisala auspuh od "tristaća". Osećaš turbulenciju dok te spušta nazad na pod i vadi iz torbe 10 čokoladica "Životinjsko carstvo", oči ti se cakle. -Ajde ljubi tetku, da ti tetka da nešto! - nastaje dilema, preračunavaš faktore rizika i ipak je ljubiš. Samo što si zgrabio "teško zarađenu" gomilicu čokolada, roditelji te streljaju rečima "Ajde sine, kako se kaže?" -gledaš ih i pomišljaš u sebi, zašto? Pa poljubio sam je, zar to nije dovoljno? Ipak izgovaraš čuveno "Hvaja" i odlaziš da jedeš svoje čokolade dok oni ostaju da se proseravaju kako si ti kulturno dete i kako znaš da kažeš Hvala. Eh kad bi samo znali....
Tautologija je sve ono što ono što nije tautologija nije.
-Kada jednom uđemo u EU, podići će se standard i naši zakoni će se prilagoditi evropskim. -A kada ćemo ući? -Kad podignemo standard i prilagodimo zakone evropskim.
Gotovo svako, ko je makar jednom u životu tražio stan, je naišao na niz nelogičnosti. Prilikom razgovora sa stanodavcem, saznajemo da je to stan vrhunskog kvaliteta, sa svim potrebnim uređajima za normalno životno funkcionisanje, dok prilikom susreta "oči u oči" sa stanom, kapiramo da bi to bio sjajan prostor...za štalu. Zajeb se sastoji u sledećem: stanodavci NE LAŽU u vezi sa svojim stanovima, oni samo imaju poseban žargon, koji ostali ljudi pogrešno tumače.
1. sprat = prizemlje prizemlje = suteren suteren = atomsko sklonište ( super je ako bude bombardovanje ) novogradnja = građen neposredno posle 2. svetskog rata stan je malo stariji, ali očuvan = Obrenovići još vladali stan je osvetljen = ima jedan prozor sa severne strane stan nije zagušljiv = krepavaju pacovi stan nema vlagu = buđ, mahovina i lišajevi stan je komforan = prčvarnik dvosoban = jednosoban jednosoban = garsonjera garsonjera = ne postoji reč za ovo, deminutiv prčvarnika centar grada = 2 km od centra periferija = selo kod Vuka = kod Đerma kod Đerma = kod Cvetka kod Cvetka = kraj Ustaničke kraj Ustaničke = Kaluđerica ( eventualno Mali mokri lug ) dobra pokrivenost linijama GSP-a = ima jedan autobus koji ide na pola sata komšije su divni ljudi = neizlečeni pajdoman, ratni profiter i puštač narodnjaka u 7 ujutru kupatilo je kompletno opremljeno = bojler i slavine cure, vodokotlić visi veš mašina = kurac d'izbiješ oči televizor = crno beli, EI Niš sa 9 programa, uključuje se na stabilizator, nema daljinski klima = ventilator telefon = dvojnik kablovska = vidi pod "veš mašina" internet = bežični, na divljaka, 2 dana ga imaš, 3 dana nemaš, poželećeš dial-up cena po dogovoru = kako gazda kaže računi i kirija se plaćaju od 1-10 u mesecu = plaćaju se isključivo 1-og ako nešto crkne samo od sebe, plaća gazda = plaćaš ti. Ne sviđa ti se? Traži drugi stan. 200 evra = 250 evra depozit = depozit ( e da, ovo se ne razlikuje )
* Autor ovog rečnika se zahvaljuje svim stanodavcima ( njih 9 ) i svim potencijalnim stanodavcima ( preko 20 ) u poslednjih 7 godina. Bez njihove nesebične pomoći, ovaj rečnik nikad ne bi video svetlo dana.
Životinja, ne most. Pasji život je milina, gazela je sjebana. Stres, stres, stres. Ne možeš ni vodu da popiješ a da nešto ne proba da te pojede.
Trava, trava, trava, pomera se trava LAV JEBOTE, LAV, SRANjE SRANjE SRANjE vetar, dobro je, trava, trava, trava, druga gazela još gazela, još, još, dobro je, možda neće mene da pojede nešto, trava, jedem travu jedem travu, gazele oko mene, beže SRANjE SRANjE SRANjE SRANjE HIJENE HIJENE HIJENE ne, dobro je, aukurac, juri se dečurlija, trava, trava, voda, voda, pijem vodu talasi SRANjE SRANjE KROKODIL U KURAC U KURAC IDEM U KURAC GOTOVO JE vetar, dobro je, opet cimanje, dosta vode, tripuje me voda, blato, prašina prašina prašina uuuuuu drvo, hladovina do jaja, hodamo, nećemo stati svi ali ko ih jebe žedne, trava trava drvo hlad, šta je to na drvetu LEOPARD SRANjE LEOPARD GOTOVO GINEM GINEM SRANjE LEOPARD aaaa šupičku materinu majmunsku upišah se neko se dere ŠTURA ŠTURA ŠTURA, LAV JEBOTE, STVARNO DžADA DžADA VATAJ DžADU u do jaja, skenjali su nekog random Gnua nisu mene trava trava trava vetar vetar...
Pitanje koje ti često postavljaju najbliži u danima pred rođendan, Novu godinu ili Božić.
Ne bi želeli da ti poklone neku glupost, nešto potpuno nepotrebno, nešto što ne želiš ili već imaš...ili su jednostavno ostali bez ideje, pa ti na taj način ostavljaju mogućnost da sam izabereš.
Razmišljam kratko: Ono što zaista želim je da me pred spavanje neko ušuška i pročita mi kratku priču, da me golica dok ne ostanem bez daha, da se uvek iskreno smejem, da me boli jedino krasta na kolenu, da kada mi dođe žuta minuta mogu da zaplačem bez stida, a ako može i komplet voštanih bojica od 24 komada...Ono što zaista želim je da ponovo imam pet godina makar na minut.
Možda sam luckasta i živim u nekom svom svetu, ali čini mi se da je ovo stanje u koje sam jednostavno upala. Zbog njega pišem ćirilicom, iako se jedva snalazim. Zbog njega sam otvorila profil na Vukajliji. Zbog njega sam počela da pratim fudbal. Zbog njega ne odem na vreme u krevet, samo da bih čitala njegove komentare, definicije, postove na forumu...
Iako ne znam kako izgleda, ipak osetim neke leptiriće u stomaku kad god ugledam njegov nik na ekranu. Poželim da sam tu pored njega, da mu vidim izraz lica dok čita, piše, definiše, svađa se sa ljudima po sajtu. Čini mi se da bih mogla do kraja života da budem s njim, samo zato što je interesantna ličnost, pa može da ima drvenu nogu, veštački kuk ili neku neizlečivu bolest( DALEKO BILO) fizički izgled mi možda po prvi put u životu nije na prvom mestu. Iako on misli da sam ja nekakav trol, ili šta već, želim da mu poručim da sam samo jedna obična, normalna devojka, koja se zaljubila, i ne vidim šta je tu strašno... Možda je malo luckasto što je to ovako, preko interneta, ali pobogu! Živimo u takvom vremenu, i mislim da to polako postaje normalna pojava. Nadam se samo da me nećeš mrzeti posle ovoga što sam napisala, pretrpeću ogroman blam, (svesna sam toga u potpunosti) kad ljudi pročitaju ovo, ali bilo je jače od mene. Izvini, i mojim te da me ne ignorišeš posle ovog teksta. A na koga mislim, vidi se jasno po mom nadimku na Vukajliji.
Suprotno od pričalice, osoba koja ćuti i kad treba i kad ne treba. Kad posle nekog vremena pokušaš da razbiješ tišinu pitanjem "ti baš i nisi neka pričalica?" dobićeš kratak i jasan odgovor "mfm."
Primer će glavu da mi odšrafi kad vidi da sam je definisao
