Ako ste ikada učili više od dva sata za ispit, onda realno, od tog ispita se nešto i očekivalo. Neka luda sreća, karma neka, splet nekih neverovatnih okolnosti, tipa umri muški devet. E baš u tim trenucima, kada sa jedne strane zna da ne postoji šansa za prolaz, javljaju se neverovatne ideje koje bi mogle da te zadese.
-Doći će dan, kada ćeš sam...nanana nana...Jebote, zamisli ja na ispitu, i pita me profesor "Šta slušate kolega", kažem Ritam Nereda, i on "Svaka čast kolega, i ja isto, evo desetka", do jaja....
-Ili zamisli, pozvoni mu telefon, on napravi onu ukiseljenu facu, brzo se okrene ka nama i pita "Koliko je igrao Radnički juče?", ja ko iz topa 1:1, i on "Uh kolega, spasili ste me, evo šestica"
-Najbolje bi bilo, da pita "za koga navijate kolega?", a ono na stolu grb i Zvezde i Partizana, ja kažem, onako stručnjački, nonšalantno "Ne pratim domaću ligu", i on se tu oduševi, upadnemo u spiku..
Sutradan:
-Kolega, žao mi je drugo i treće ne znate, vidimo se u aprilu.
-Ali slušam Ritam Nereda i ne pratim domaću ligu.
-ŠKK?
