Simbol srpskog vojnika iz Prvog Velikog rata. Nadčovek. Ne onaj Ničeov, izmišljeni i teoretski već pravi superheroj koji je hodao zemljom. Ovom zemljom. Tvoj čukundeda bre! Odvoji vreme, popričaj sa dedom, pitaj ga za njega, dok još ima ko da ti priča o Soluncu. Slušaj 'vamo i pamti: Kao predigru Velikog rata, zagrevao se Jeremija u dva Balkanska rata sa Turcima i Bugarima. Rasterao gamad i napravio veliku Staru Srbiju. Video to švaba, usta ga jebem, pa nagrnuo preko Save. Tukao se Ješa na Ceru i po Mačvi, krenuo u kontra-ofanzivu sa Kolubare i povratio Beograd, preživeo tifus, morao u povlačenje, sada napadnut i od Bugara, prešao albanske gudure, spao na 40 kila, domogao se Krfa, oporavio se za 3 meseca, otišao na Solunski front, osvojio Kajmakčalan, preležao beri-beri, krenuo u totalnu ofanzivu, prošao pored svoje kuće i ušetao u Zagreb kao pobednik. Usput sahranio hiljade saboraca, vidao rane junačke, trpeo bolest, glad, žeđ i zimu, a da koricu hleba nije ukrao. Došao kući i našao desetkovanu porodicu i propalo domaćinstvo. Skinuo uniformu, obukao gunj, pa se vratio mučeničkom seljačkom životu ne bi li oživeo svoj mal, samim tim, opet pomogao državi. Sve vreme ćutao, retko govorio o ratu i političkim problemima. On je svoje ispunio i prebacio za još tri života. Vojnik kome se divilo čovečanstvo, pošteni i vredni domaćin od reči i ugleda. Nek' je slava tebi Jeremija, dok je sveta i veka. Mi nemamo načina da ti se odužimo, skoro smo te i zaboravili, sram nas bilo. Takvih Srba, nažalost, više nikada nije bilo, niti će biti.
Pitanje: kako su Srbi za samo 100 godina od nadljudi postali polusvet? Šta smo bili, a šta jesmo? Mislite o tome.
Krajnji nivo koncentracije i nemicanja s mesta. Nema teorije da ću da se pomjerim s ovog kauča sada.
- Sine, po ceo dan si ispred tog tva, imas 38 godina ne pomisljas da napustis ovu kucu kako dru… - Kevo, ne znam da li si obaveštena ali Otadzbina gazi ka zlatu na Eurobasketu, pa ne bi se pomerio sad ni da naleti Jedan Bojan. - Jujuju daleko bilo, sta to govoris crni sine
Dva slova koja slično zvuče i čak se i slično pišu na latinici. Toliko su slična da neki koriste samo jedno od njih i ne dolazi ni do kakve zabune. A šta bi bilo kada bi moćni ljudi primetili ovo rasipanje? Kada bi nas naterali da izaberemo jedno slovo i koristimo samo njega do kraja života? Da li ste se nekada zapitali koje slovo biste odabrali? E pa, ja jesam. I shvatio sam da izbor uopšte nije tako lak kao što izgleda.
Da krenemo od očiglednih stvari. Č zvuči mnogo bolje nego Ć. Jednostavno, Ć je nekako mnogo siktavo slovo. Skoro kao ono srnogorsko Š. A s druge strane, Č baš ima dobar zvuk, nekako muški se čuje, skoro kao Dž. (Mislim da mi je Dž omiljeno slovo, kolko to dobro zvuči, bruka. Buregdžinica recimo, strašno kolko dobra reč.) Mada Č za razliku od Dž ima i neki šuntavi prizvuk, još kad pomislim kako ga neki ljudi izgovaraju, onako kad se čuje pljuca u slovu, strašno. Znači nije ni Č savršeno, al nekako, meni je bolje od Ć.
Dalje, pogledajmo koje slovo izgleda bolje na papiru. Č izgleda kao 4, al ne ovo 4 nego ono 4 kako ja pišem, što izgleda kao Č. A Ć liči na Đ. Tako da nijednom ne ide originalnost u prilog. Ali Ć je ipak poboljšanje u odnosu na Đ (previše zakrivljeno za moj ukus) dok je Č isto kao i 4. A i kad bi Č i Ć bila jedina slova koja postoje, opet bih rekao da je Ć bolje, Č je mnogo nemaštovito.
I sada, najvažniji deo, onaj deo zbog kog je izbor između Č i Ć stvarno bitan. Ko govori samo Ć? Huligani, lokalne šatro-mudonje, i Hrvati. Hrvati su u EU, a i pored toga njima sigurno neće uvoditi sankcije jer nikad ne najebu. (Ovo sam tek sad izvalio, brate oni su ko Salatić iz osnovne. Svi najebu samo on ne. Jednom sam čak dobio ukor zbog nečega što je on rekao. Jebeni Salatić.) Dakle, ostaju samo huligani i lokalne šatro-mudonje što je u suštini isti kurac. I mislim da je nemoguće odlučiti se samo za Ć i ne upasti u ovu grupu. Oćeš da ti polupam glavu dećko? Alo, pićko, tebi prićam! A Č? Ko govori samo Č? Debele babe. Isključivo debele babe. Hočeš kolačič? Što si se učutao?
I sad se vidi. Ne biraš samo između dva slova, ti biraš da li ćeš da postaneš debela baba ili navijač. Ja ne bih voleo da budem nijedno od ta dva, ali ako nam uvedu sankcije odlučujem se za debelu babu. Navijači su govna, a i ne mogu ja onako da pričam ceo život. A debele babe koje govore samo Č su nekako dobre, nisu to one ceger babe što te munu laktom u rebra da pre tebe uđu u bus. To su više babe što sede kući, piju kafe s komšilukom i prave vanilice. A i Č bolje zvuči, jebeš mu sve. Čao.
Ne daju mi da pisem na forumu, a nece da mi odbanuju stari nalog. Samo da pozdravim sve, a posebno Malog Muju. Vidim da prolazi kroz neke teske momente, pa koristim ovu priliku da mu pruzim podrsku, iskrenu vukajlijasku.
Fali moje mišljenje na sajtu, ja sam ona druga strana, glas nacionalne manjine. Vukajlijaški George Floyd. Plidu.
Sinonim za dosadu,hlednoću koje ti je vise pun kurac, prazne džepove uglavnom sve najcrnje. To je toliko ružan mjesec da čak i nema 30. dan, jer ga niko nebi preživio, a 29. ima samo svake prestupne godine i upravo na taj dan umre najviše ljudi u čitavoj godini.
Kada čekaš tu dugu godinu do punoletstva tvoje drage Nine i kada ćeš konačno umočiti normalno da te zakon ne sprečava.
- E de si, šta nosiš to cveće i medu, gde si krenuo bre? - Ma ova moja slavi danas sedamnaesti pa reko' aj da je iznenadim. - Opaaa nek joj je sasrećom, kako se beše zvaše ono? - Nikolina. - Opaa dogodine u Ninu a? Xexexe - Ma jedi bre govna!
