Uvek kada se nekom dogodi da nadrlja zbog iznošenja svog mišljenja, nađe se neki pametnjaković, general posle bitke, da podigne sebe i dodatno ponizi već poniženog.
- E, je l' ti znaš što je banovana gradjanka sveta?
- Nemam pojma. Eto ti moda pa ga pitaj.
- Ček...
Malo kasnije, na fejsu...
- I, šta kaže?
- Au kurac, banovao me što izigravam drvenog advokata. Idi, založi se za mene.
- 'Oću kurac! Ja kad su takve stvari u pitanju mudro ćutim. I nikad dosad nisam banovan!
- Jedi govna!
Ono što će povučena cava izgovoriti nakon neobaveznog trošenja sa likom kojeg je upoznala iste večeri, nesigurna u ispravnost svoje ishitrene odluke da digne noge i nasladi se tvrdim parčetom servirane kurčevine.
Štit kojim se ograđuje od potencijalnih ružnih epiteta koje bi sutradan poznanik iz kreveta mogao pripisivati uz njeno ime. Izraz samoodbrane koji prekida post-spavačku tišinu, propraćenu dubokim uzdisajima obostranog zadovoljstva, ne shvatajući da je mudonji kao i njoj bio samo cilj da spere nakupljenu paučinu sa genitalija, te da mu se jebe radilo se o prikrivenoj monahinji ili seoskoj pasuljarki koju je jahala horda pubertetlija i matorih neženja iz kraja.
- Možda smo malo požurili sa ovim, sad ćeš misliti da sam neka laka... Trebalo je da se malo bolje upoznamo, ne znamo ništa jedno o drugom sem imena.
- Neću naravno, nisam ja takav.
- Znam da hoćeš, svi ste isti.
- Slušaj, Sanja...
- Sonja!
Lik koji ima motku u gaćama.
- Zašto bi se ja, uopšte, smuvala sa tobom? Nisi nešto lep, ni zgodan, nisi ni bogat. I nemoj da skidaš pantalone jer nemaš šan... Izvini, Donatelo, nisam te prepoznala!
Odlična američka fraza koja je nedovoljno popularna kod nas. Za razliku od mnoštva drugih koje zvuče totalno veštački. Ma koliko da si razmazio sagovornika, ovako jasnom postavkom ubijaš mu volju za upornošću. Čak sugerišeš da je izlišno dodati "nikada".
- Ako mi ne kupiš Barbiku vrištaću i valjaću se po podu dok ne naiđu čike u uniformama.
- To se neće desiti, sine.
