Ona pored koje možeš hiljadu puta da prođeš, površno je pogledaš, a da je zapravo ni ne primetiš. Ona lepota, koju kad primetiš, nastaviš još deset koraka, ukopaš se u mestu tridesetak sekundi u jednom od onih "žju!" momenata dubokog ushićenja, i potrčiš za njom. Figurativno. I posle toga sve porediš sa njom, i ništa ti više nije dovoljno dobro. Ona posle koje ćeš se čuditi kako je ranije nisi primetio, i kako je drugi ne vide.
Film koji ti je pre godinu dana bio dosadan i glup, a sada juriš ostale filmove istog režisera po ruskim torentima, pekara pored koje gotovo svakodnevno prolaziš a nikad nisi kročio u nju, a pogačice im dečarapiraju, knjiga koju si kao klinac vratio na policu posle četrdesetak pročitanih stranica jer ti je bila suviše konfuzna, a sad si izbedačen jer je pisac umro pre deset godina, pesma koja ti se vrtela u glavi, ali nikad se nisi udubljivao u tekst, prijateljstvo iz osnovne, tekst ili definicija koja ti je prekjuče bila mnogo gej, a sada se poistovećuješ s njom, devojka koju godinama viđaš u kraju, a onda vidiš njen osmeh koji ti toliko obuzme misli da ne možeš da hodaš i žvaćeš žvaku u isto vreme...
Izopačeni lik koji s' vremena na vreme nekoga ubije. Nekada intervali između dva ubistva mogu biti i po nekoliko godina. Međutim on je i dalje serijski ubica. Sve je to grozno i izopačeno. Ali, pitam se zašto kad ja s' vremena na vreme položim neki ispit niko ne kaže, vidi ti njega pa on to serijski polaže..
Osim po zvuku i mirisu, ovo je autobus poznat po tome što se, kada je hladno, automatski prilagođava spoljnim vremenskim prilikama. Kad napolju pada kiša, pada kiša i unutra. Ako je napolju minus deset, i u autobusu je minus deset. Jedina razlika je u tome što unutra duva vetar čak i kad ne duva napolju.
On je dete grada. On ima osećaj za umetnost, naročito avangardnu i urbanu. On nosi arafatku, i to ne samo zato što je moderna, nego zato što nešto znači. On nosi SMB kepi, jer se slaže uz arafatku i takođe nešto znači. On nosi i bradu, jer i to nešto znači. On svira. On ne mora da svira, ali voli fjužn. Pada u kosmopolitski sevdah uz Depeš Mod. Srbija mu je mala, ali mu je Beograd velegrad. On je nekonformista u granicama ukusa. On je tako iznad svega. On razbarušuje kosu tako da mu šiške strogo i usklađeno, ali neobavezno, padaju do obrva. On tera kosu na urbano.
Verovali ili ne i tako nesto postoji, ETFovske sale. Nazalost da biste razumeli njihovu poentu morate da budete malo strebersko nastrani.
Prica ETFovac vic:
Stoji diferencijal na mostu i prepada svaku funkciju koja bi da predje preko:"- Buuuuu, ja sam strasni diferencijal, daj mi sve dragocenosti da te ne bih izveo!" Funkcije bi jedna za drugom u strahu, davale svoje promenljive i bezale glavom bez obzira.
(obicno tada se oko njega okuplja gomila kolega da cuje o cemu se radi)
Tako je posle nekog vremena naisla jedna mala funkcijica i sasvim veselo krenula da prelazi most.
(neko iz pozadine se dere: "-E ne mozes tako, to je pleonazam", drugi mu dovikuju: "Cuti Vaso, ne seri, nek covek prica", na sta ovaj odlazi i gundja sebi u bradu kako niko ne zna gramatiku i kako ce...)
ETFovac dalje nastavlja pricu:
Diferencijal je iskocio pred nju i uzviknuo: Buuuuu, ja sam strasni diferencijal, daj mi sve dragocenosti da te ne bih izveo! Funkcijica se samo nasmejala i rekla: Ha ha, ne mozes mi nista ja sam e na x :P
(gomila oko njega se sad smeje)
Ceka da se gomila stisa i onda ih obara s nogu: - A tek ce diferencijal da ne ispadne manji smeker: "A ko je rekao da ja izvodim po x?"
(svi sad placu od smeha i obicno u tom trenutku ETFovke izvade svoje roze digitrone da im potpise)
Fora je kad on tada izvadi roze digitron, pa ispadne da je ETFovka u pitanju.
To je ona devojka sa kojem se zabavljate jedno sedam do osam godina, upoznate joj užu i širu rodbinu, zatim ceo komšiluk, znate sve podatke tipa: kada joj je baba izgubila nevinost i šta joj je deda u horoskopu.
- Još uvek si sa onom istom devojkom? - Pa da, to mi je rođena devojka!
Nači kad smo imali neki pauzicu kategorije letnja, iscimamo se ja i kumara Pantela do Monte Karla da se oprobamo na kocki, vrste igre pokerica.
Sigurno da smo se vrh obukli za takvu jednu igru, nači kumara neka sporcka elegancija, ja klasikica, nači odelo brenda Pal Zileri, sat i cipele - tu. Igralo se na jahti prijatelja kategorije šeik, nači Kumara, Stankela, šeik, neki Ruski ologarh i žutać klase japi. Pikamo mi pokericu, sve full, ono malo gubiš, još manje dobijaš al šo se kaže još smo u igri. Posle par čuki vremena ispali Pantela i japi, nači meni bedak kumara puko pa da se opusti zapalio cigar kategorije Kohiba, naš kakva skube dono. Ja neveruem koe karte dolaze šeiku, sve kupi jebem li mu ergelu arabskih konja. Tu ti ja drmnem par skivija vrste dupli i postignem ti tu neku, šo bi mi fudbaleri rekli radnu temperaturu nači triješ šes sa osam, nači oću dosvetim kumaru! U sledećoj ruci ja dobio dva džeka a ova dvojca ništa, čitam ih ko Žonpi priručnik "Fudbal za početnike". Tu oni pokušaju da me oteraju, nači obojica idu moj "ol in" a Pantela se zagrcno tompusom od nevere. Ja naravno, nisam siso stativu, de Stankela da pusti dva džeka. Gurnem i ja sve čipove pa šta mi ovaj gore da. Izađe flop a ono karte iz kategorije nebitne, ja složio poker fejs, ništa da me čitaju. Njih dvojica se kolju rejzuju svo vreme, vrste brda keša. Kad su se poplaćali i izašle poslednje dve karte došlo vreme na pokaz karata. Ja bacim svoj par, nabacim smešak vrste šmekerica, Rus imo par desetki, a šeik ni pet ni šest nego triling osmicama. Kumara i ja nevera nači koi bedak iz kategorije pukli smo. Tu ti mi sjašemo sjahte, pognute glave zapičimo ka Hiltonu metodom brzi hod i krene neko da se dere "Ciaooo, Stankele, ke kozaaa? Tjago Mota ladno! Tu nas on pozove na gajbu vrste dupleks na ćepsaru! Malo se opustili, krene Tjago mota a mi nevera purnja skankaru baja! Tu se prekinuli, sigurno da nas ceo kraj slušo kako se smejemo, vrste koma. Zaboravili na pokericu i pare i sve nači ispričo Stankela Internacionale da znate, ništa da se kockate, samo laganica treninzi, splav, kisela, bičarke i to.
Neka ne pametna osoba koja u pekari umesto pleh kaze hleb...A pri tom nemaze da kaze h
Ulazimo mi u pekaru i neka plavusa stoji ispred nas.I mi uzviknemo nema vise mini pica.Kad odjednom cuje se ona i kaze plee(Cuje se kao Hleb)... Mi se smejemo. Ona posto je shvatila sta je rekla posle 10 min. Tek sto izlazi iz pekare opet se ona cuje i opet kaze plee..(Hleb)...
