Književna forma skučena formalno ali ne i tematski:
Vruć je kačamak...
On izuo opanke.
Zasmrde soba.
Rečnik / autori
TU
Turk
1× u prvih 100na Vukajliji od novembar 2017.viđen 11. maj 2026.
21 definicija1 odabrana601 poen
Laka za probati, teška za podneti
Brza da ubije, spora da se zaboravi
Splet pokreta ruku i nogu kojim pokušavaš da objasniš Kinezu u kineskoj radnji šta ti treba, pošto čovek "malo govoli " srpski...
-Debeli šta si se razmahao pred tim čovekom, vidiš da te gleda ko da imaš "F" dijagnozu?
-Objasni mu ti , pizda ti materina , da nam treba set za krpljenje dečije gume na bicikli.
Spoj slabo prikačenog veša na višim spratovima i naglog nailaska oluje.
-Oduva na nam ono čudo čaršaf Debeli, mislim da je upao kod komšinice na terasu, dva sprata niže.
-Sad ja treba da glumim pijanog Aladina, da joj zvonim na vrata i izvinjavam se što sam upoarkirao ćilim kod nje na terasu?!
Južnjačka greška u proceni.
Zoran mi se činija k'o pošten čovek, al' sam se zajebaja.
Ono što rade roditelji koji ne gaje dete nego svoja očekivanja od deteta.
- Kako bre vrlo dobar konjino? Ja da sam u tvojim godinama im'o pola tvojih uslova ja bi bre bio direktor u školi, a ne odličan! Plaćam ti profesore klavira, japanskog, astronomije, programiranja, sto nekih kuraca plaćam, mog'o bi sirotište celo da 'ranim od toga... Šaljem te na odbojku, plivanje, karate, što čujem da ima šaljem te... Ulažem u tebe ko Srbija u Fiat, a ti vrlo dobar, sunašce ti lenjo jebem!
- Pusti pare i ocene ćale, jednom u životu me zagrli a da ne očekuješ ništa od mene...
- Da ga grlim? Čuješ pedera, on bi da se grli. Tačno peder, na majčine... Ako ti je do vaćarenja nije problem, platiću ti i kurvu, vrhunsku, ne žalim, al da je izjebeš za medalju, nemoj da me brukaš... Nek' priča drolja kako jebe Miloradov jedinac!
Savršena kompozicija koja se sastoji iz datog koša bez koske i zvuka koji proizvede mrežica prolikom prolaska lopte kroz istu. Sa druge strane pretstavlja umetnost sprovođenje akcije bez poteškoća i šmekerski lagano kao kad Klint Istvud pali cigaru.
-Nemam zamjerku za našu momčad stvarno se borili ali ona Simonovićeva trojka za produžetke nas je načjela, još je bio čistać. Stvarno treba ima dati odobrenicu za te trojke.
-A Bogdanova trojka za pobedu koja je ušlao kao kap?
-Da stvarno ta kap je prelila čašu. Pravi bludoslikopis.
------------------------------------------------------------------------------------------
-Ajde moraš ti, ja slabo vidim odavde.
-Sunce ti poljubim, neće nešto.
-Samo polako ućiće.
-Ajde ga lizni malo biće lakše... tako, malo... OPA ČISTAĆ!
-Najzad!
- Evo drži sad iglu i lepo mi ušij to dugme.
Pleni neukaljanom jednostavnošću. Poput aure isijava u vidu neke čudne svetlosti i izbija iz ušiju, na muškom telu koje puca od zdravlja. Nije to snaga ni slična onoj koja se stiče u teretani ili korišćenjem raznih stimulativnih sredstava i energetskih pića.
Ovo je ona izvorna, nepatvorena snaga od kajmaka, sira, pršuta i paradajza, snaga od svežeg vazduha i zdravog smeha, od napornog rada i mirnog sna, snaga od nepostojanja nebitnih problema, zavisti i opoganjenih misli, snaga od sirove borbe za opstanak i od pronalaženja sreće i zadovoljstva u malim stvarima. To je istinska snaga uma programiranog da uživa u snegu, da trči po kiši, da skoči u hladnu reku da se rashladi od vreline letnjeg dana, a sve sa osmehom.
Sirovu snagu poseduju samo retki koji još uvek umeju da se raduju životu i rade da bi živeli, a ne žive da bi radili i zaradili.
- Izvini, je l’ mogu malo da stojim pored tebe?
- Možeš i da pričaš samnom. Odakle si ti, lepojko? Nisi iz našeg sela, to znam.
- Iz Beograda, došla da obiđem babinu kuću. Samo ti pričaj, ja ću da te gledam i da upijam.
- Ti nisi baš čista?
- Moguće, ali ti jesi. Kad bih mogla samo malo toga da ti ukradem, malo te snage i čistoće …
- Ne lupetaj, nego hoćeš da se valjamo u senu? Vodiću te na potok da beremo kajsije.
- Paaaa ja bih, nego visoke su mi štikle.
- Ma izuj se, a posle ću ja da te nosim. Hoćeš mi dati da ti pipnem grudi?
Sirova snaga obitava u nekom paralelnom univerzumu, jer svi žudimo za njom, a kad prođe pored nas, najčešće je ne primetimo.
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Nežnija polovina mafijaškog bosa.
Zadaju ga osobe kojima je to krajnji domet. Maksimum. Najviše boli, a ne bi trebalo.
Da bi se u životu sačuvalo mentalno zdravlje, nužno je shvatiti da ljudi koji zadaju niske udarce, jednostavno, ne mogu da dohvate dalje od toga.
Veliki ljudi se ne saginju, da se ne bi sa malim ljudima tukli na istom nivou.
Još jedan naziv za konobara.
-Lepi, donesi dve ljute i šopsku.