Po mišljenju mnogih, krajnji stepen zbunjenosti, zapanjenosti, zabezeknutosti.... Po jačini daleko ispred ''kao položajnik pred električnim šporetom'', ''
kao Pinokio u 10 kubika drva'' a prema ''kao bumbar u mešalici'' ''kao bubamara u hektaru lucerke'' da i ne pominjemo...
''Šta si zinuo k'o Rus na obrijanu pičku?!? Ko da nikad nisi video dizel-juga!''
Redosled po kome se iznosi hrana pred goste na slavljima.
- meze
- čorbe
- sarme, pasulj
- pečena živuljka u vidu praseta i jagnjeta
- sitni kolači
- torte
Negativna kritika na račun loše odigrane predstave. Istom se aludira na kratki, ali ubitačni boravak bivšeg američkog predsednika Abrahama Linkolna u toj građevini sa najcenjenijim daskama sveta, gde je istom prilikom smrtno ranjen.
- Brate, bio sam u pozorištu pre neki dan...
- Hahahaha, aj ne seri. TI si bio u pozorištu? Vidim ja ubi kiša.
- Ćuti, Marina me naterala, smorio sam se neviđeno. Bio neki komad, svi nešto plaču, dernjaju se, plaču i deru se, ko da gledam sapunicu uživo jebote. Malo, malo pa bacim oko na balkon, hoće li napokon neko pripucati na mene, a onda me ova trgne iz sna i ispička.
Baba koja je pokupila najbolju parcelu na groblju.
to ti e kad sednes na stolicu na koju se neko posro
Sistem učenja, kampanjski.
- imate 48 sati do ispita;
- normalna deca su učila 21 dan * 2 h = 42 h, znači da je izvodljivo;
Problem: koncentracija vam posle pola sata opada.
Rešenje: učiti na silu dok ne odlepite!
Posle 4 sata učenja na silu, zavolećete taj predmet, i verujte, na ispit ćete otići nasmejani i nasmejani ćete se vratiti sa njega!
Mana: trebaće vam vremena da se opet "zalepite", ako niste navikli na ovaj metod.
Sediš, gledaš zadatke, pričaš sa digitronom, smeješ se olovkama, pretiš jednačini da ćeš joj jebati mamu kad je rešiš, ako ne prestane da te zajebava, opušteno, k'o s najboljim drugom, pričaš sa Dekartom, Ajnštajnom, LaGranzom, samo što oni ne odgovaraju... itd.
Kad jebeš 2 ekstra bliznakinje i misliš kako bi bilo da im je i majka tu.
Krajnja nužnost
Jebote, Miloš izlazi sa Ratomirkom... Nisam mogao da vjerujem kad sam čuo. Sjećaš se, dok je bio sa Marijom pričao je da je ne bi motkom tak'o...
Jebi ga sine... Usran se i rukama briše. Vidiš da je slomljen nakon što ga je Marija prevarila. Treba mu neka da povrati slomljeni ponos...
To je onaj student koji ponisti sedmicu i na lotou.
Kad ti ga gost utera u rodjenoj kući, a ti to prećutno primiš da bi bio dobar domaćin ili zato što si se pokrio ušima. U oba slučaja si svakako gostoprimljiv.
-Domaćin primač: Evo, gosti, smudj kapitalac, ja ga lično upecao!
-Gost uterivač: Aha, onim dinamitom što si ga na kvarno izneo iz rudnika ispod radničkog odela. Nisi ga upecao, nego je poginuo siroma, a ti ga samo strpao u čamac. Ajde, daj ga 'vamo, da vidimo kakav je, ne pravim ja pitanje!
-Domaćin primač: Hahaha, što si mi nešto vickast danas. (Al mi ga utera, mamu li mu njegovu, odakle zna!?)
Radiš i po osamdeset sati nedeljno, trpiš lopurde sa kupljenom diplomom, ili uspešne privrednike sa ratnim plenom, rmbačiš! Kad sve sabereš i oduzmeš, jednostavno robuješ. Još se tešiš da si privilegovan što uopšte radiš u ovo ludo vreme.
Na kraju meseca budeš nagrađen platom i, nazovi, stimulacijom, a to sve skupa, krajnja je demotivacija. Kap je prelila čašu! Započinješ zapadnjački model "živim za vikend" života. Zaboravljaš najvažnije! Mladi Englez, kada sa sebe spere rođenu povraćku i dalje ima para da u ponedeljak kupi doručak. A ti? Dabome, nemaš ni za pogačicu. Nije bitno, organizuješ svoj pir! Pir Starih Slovena pravio se povodom ispraćaja u smrt, a ovaj tvoj povodom ispraćaja smrtno zarađene banke. Bolje jedan dan da živiš kao kralj, nego ceo život kao siromah. Doživljavaš Pirovu pobedu na sopstvenom piru!
Osvanuo je ponedeljak! Vraćaš se u kolotečinu smrdljivog autobusa gde se, naravno, švercuješ jer si potrošio i pare za markicu. Iz ranca ti smrdlja sendvič od tirolske kobasice, jer za bolje nemaš, a i ovo si dobio od majke! Užickaćeš tu i tamo neku cigaretu, jer ti sav Sobranje ispuši ona znojava krava koju si celu noć pojio mohitom, a nisi se ogrebao ni za jedno drkanje. Gricka te savest i pitaš se "gde ti je bila pamet" i ponavljaš u sebi kako "nećeš više tako"… čvrst si i nepokolebljiv u svojoj odluci. Okrećeš novu stranicu života! Naravno, odluka je pravosnažna do naredne plate, kada zaboravljaš svoje ropsko mesto pod suncem i ponovo, bar na par sati, postaješ direktni potomak Rokfelerovih.
Petak veče:
-Dečko, donesi 'vamo ko šta pije, puta dva! :pali Kohibu: Pošalji onim devojčicama u ćošku neke koktelčiće, a nama za posle o'ladi jedan Moet! I evo ti ovo, odnesi muzici, nek' sviraju onu moju!
Ponedeljak ujutru:
(obraća se slučajnom prolazniku na autobuskoj stanici)
-Izvin'te gospodine, imate jednu cigaru?
Dečak obučen kao kreten kome zapoveda kreten obučen kao dečak.
