Eufemizam za eufemizam bi glasio: "šta baljezgaš, magarče." Fine, fine, korisne reči.
-Izvini, žurim.(Jebote, kakav smarač.) -Videćemo se drugi put. (Zvaću te samo ako mi nešto bude trebalo, a sad odjebi.) -Hoćeš sa mnom večeras da pijemo vino? (Karaću te tako da pamtiš to čitav život.) -Hoćeš večeras da gledamo film "Ti, ja i moja mama" (Karaću te tako da to pamtiš čitav život, ali sam se živ usro.) -Hvala ti puno, zaista. (Cimaću te opet, a ti si pička ako to ne uradiš.) -Ne mogu, stvarno. (Tako me zabole kurac da nemaš pojma.) -Hoću, care, učiniću ti to, naravno, nema nikakvih problema. (Moram, tvoj ujka radi u SUP-u, a meni baš otvaraju dosije.) -Važi. (Šta ono reče?) -Mislim da ja i ti nismo jedno za drugo. (Kakvu sam klinku našo, ful fulova.) -Izvini, ne bih te duže zadržavao. (Goni se u tri lepe.) -Da li hoćeš da dođeš večeras kod mene da te jebem? (Da li hoćeš da dođeš večeras kod mene da te jebem?)
Jedan od najjačih halucinogena. Sintetisao ga je Albert Hofman 1938. god. Ali tek 5 godina kasnije, počeo ga je ozbiljno proučavati. Testirao ga je na sebi, i upisivao zapažanja u dnevnik. Jednog dana je zapisao:
Usled bolne činjenice da ih ima jedva 300.000 i još bolnije činjenice da žive na ogromnoj santi leda u pripizdini severnog Atlantika, Islanđani i Islanđanke su osuđeni jedni na druge i ne mogu da budu mnogo izbirljivi. Jebu ono što je dostupno, neretko i svoje dalje rođake što rezultira rekordnom stopom debilnog potomstva.
Kada neko ima kriterijume kao Islanđanin, to znači da ne pravi pitanje. Metno bi ga slučajnoj prolaznici bez obzira na njeno godište i gabarite, mrtvom četniku u bradu ili Vejnu Runiju u rč. Pomijar. Živi dokaz da su neki preozbiljno shvatili devizu "od birača nema jebača".
- Brate, ko je ova krezuba ciganštura kojoj si se javio malo pre!? - Ma neka riba koju sam tretirao pre neki dan. - Ri.. rib... jesi ti to rekao riba!? Gospođa ima pet banki minimum, prilično je korpulentna, nema zube, puši Drinu bez filtera i gleda u dlan! - Brate, mora neko da se zauzme i tu. Uostalom, u mom tefteru se i ona broji kao jedan. - Jebao te tefter, pomijaru onaj islandski...
Jedine nacije na svetu (uz ponekog Španca) koje ne smatraju da je šabanski da im zvanični način predstavljanja fudbalera budu nadimci.
Naloženi Aca Stojanović: -I reprezentacija Srbije će u finalu Svetskog prvenstva nastupiti u sledećem sastavuuu! Na golu Stojke! U odbrani Baki,Vidara,Coa ofkovac i Toni ustaša.Toni ustaša će nastupiti umesto povredjenog Luneta. Na sredini Deki,Lane,Mića i Neša. U napadu ćemo se osloniti na Žigaru i Pantu. Kapiten našeg tima večeras biće Deki. Reprezentaciju Srbije predvodi proslavljeni i renomirani stručnjak Rale Antara.
Jedinstvena vrsta čoveka koja na saobraćajnom lancu ishrane leži negde između nervoznog taksiste i tru kamiondžije. Nedovoljno zajeban da nekome olupa glavu pajserom, ali previše nadrkan da bilo kome oprosti skretanje bez signalizacije. Lik koji je pedagošku struku kalio na borbama petlova u Kneževcu i čiji je prag tolerancije tanak koliko i gume na njegovom Jugu. Posao mu se pretvorio u hobi, a hobi u posao.
- Ajde druga, eto ti ga ležeći. Gas, gas, teraj u treću. Koči! - Št...? - Uspori, jebo te otac ludi, gledaj je! Jaooo, kako se utegla, još u narandžastom. Rastrgo bi je, sunce joj jebem. Obožavam narandžasto, još kad su tako mlade, majku mu... Jel se kurvaš ti? - Molim? - Razumem te ja, pošten si ti čovek, šta će ti kurva. Ajde treća. Znaš Arsu iz Petnestice? - Zn... - Ja i on se stalno kurvamo, zato smo tako i dobri ortaci. Migavac, levo. Kakvu sam malu navato preksinoć, odro sam je od kurca. - Da nastavljam pravo? - Pešaci su govna, najgora sorta ljudi na planeti, zapamti moje reči... A? Da. Sve pizda do pizde. Stani ovde, moram tiket da uplatim. - Šta igrate, utorak je? - Šveska druga, mali, sve zicer do zicera.
je (ne)znanje koje se vremenom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE!
Blaženo neznanje nam pruža osećaj unutrašnje topline, sigurnosti, samopouzdanja i, tako neophodne, hrabrosti za učestvovanjem u životnom nadmetanju. Blaženo neznanje je ishodište većine naših eksperimenata i avantura, bilo da se radi o isprobavanju novog deterdženta, bilo da se radi o seksu bez kondoma ili plovidbi Titanikom. U blaženom neznanju smo srećniji, vedriji i zdraviji. Ovom obliku duhovne levitacije se lako prepuštamo kako bi smo brzo i lako obezbedili, baš izvikanu ali genijalnu kovanicu, LAKOĆU ŽIVLJENJA. Kako uopšte upadamo u katarzu blaženog neznanja ne znamo ni sami, inače nam se to ne bi ni događalo.
Sve ima svoj kraj pa i blaženo neznanje. Ljudi su blagosloveni darom da uče i da ZNAJU. Onog momenta kada se hipnotička magija blaženog neznanja raspukne pred očima blaženo-neznanjem-usnulog čoveka ona se eksplozivnom brzinom pretvara u UŽASAVAJUĆE SAZNANJE.
Prva reakcija na UŽASAVAJUĆE SAZNANJE je da ne znate šta ćete sa njim. Najradije bi se vratili u sobu sa blaženim neznanjem i tamo proveli ostatak života, ali potpuno izbezumljujuće po nas zaključujemo da blaženo neznanje više ne stanuje na toj adresi! Posledica svega ovoga je da moramo prihvatiti UŽASAVAJUĆE SAZNANJE kao ZNANJE i pronaći način da nas opsedne neko novo blaženo neznanje i pruži nam neophodni spokoj u ostatku života.
U blaženom neznanju ljudi su pravili uranijumske paste za zube i kreme za lice, stavljali olovo u benzin i pili vodu iz vodovoda sa olovnim cevima. U blaženom neznanju su medicinski časopisi (bilo je to davno) tvrdili da je pušenje zdravo. U tom istom neznanju su u prodavnice obuće instalirani Roentdgen aparati kako bi mušterija slikala stopala i u milimetar odredila odgovarajuću veličinu obuće. U blaženom neznanju su ljudi išli na turističke ture posmatranja nuklearnih eksplozija, kampovali u pustinjama Nevade, a neki su čak (sa optimalne udaljenosti) izlagali svoje genitalije blastu nuklearne pečurke kako bi poboljšali izglede za potomstvo ili dobili “kvalitetnije” potomstvo (usput su to debelo plaćali). Ima bezbroj ovih priča o blaženom neznanju koje ubrzo postade UŽASAVAJUĆE ZNANJE.
To je bilo nekada.
A šta je danas naše aktuelno blaženo neznanje?
Pa, užasnuli bi smo se kada bi saznali. Čak i da nas takva saznanja ostave hladnokrvnim, arheologe koji će uredno slagati naše kosti sigurno neće.
Blaženi su oni koji ne znaju, a oni koji znaju lakoću postojanja čine nepodnošljivom ili barem manje podnošljivom.
Fora gde ako staviš zvezdicu umesto nekog slova u ružnoj reči, ta rečenica više uopšte nije ružna. Npr: Pu*ite mi kurac svi! Evo, ovo više uopšte više ružno, pošto je vešto sakriveno. ili: Jebem ti ma*er u pičku rutavu! Više uopšte ne liči na psovku. Najbolji primer je možda: Jebem li te u glavu tvoju štrokvu, pa ti svšim na čelo, i posle mlatim kurcem preko us*a dok stenješ. Nikad ne bi provalio da je psovka da ti nisam rekao, jel da?
U principu, efekat je sličan sakrivanju slona iza maslačka. Radi savršeno.
