Standardna ekipica okupljena na svima dobro poznatom mestu, obično na stanu kod lika koji sam živi. To što sam živi ne znači da je uvek sam nego da ni sa kim ne deli kiriju i troškove, a usputnih cimera ima podosta i svima je dao da kopiraju ključ u slučaju da neko ima pauzu između predavanja i vežbi ili je nekom hitno potreban jebodrom.
Svakodnevno se okupljaju da cirkaju vopsa, purnjaju vutru od lokalnog lerdija, puštaju Žareta i Gocija i igraju PES. Komšije ih mrze, policija im ponaosob svakom napamet zna registarski broj lične karte i ime oca. Ali to njih ne dotiče jer su previše pijani i naduvani da bi bilo čudno da ih boli kita za nešto. Osim kad nestane Meraka, skanka i koju formaciju da stave kod Olimpika iz Marseja i da li Mandanda treba da bude u prvoj postavi.
- Komšija, opet ovi džunglaši divljaju? - Ma da, evo pustili Barabu od Žareta i Gocija. Moram priznati da sam se navukao na rstva, slušao sam je ceo dan na Jutjubu. - A da mi ipak zovemo policiju? - Ma jok, prošli put kad su došli, ovi ih uvukli unutra pa ih ponapijali i napušili. Video sam da je jedan od njih i do dragstora išao po još piva. - Iju, pa kako mogu tako?! - Ne znam stvarno, odoh i ja, zvali su me večeras na druženje, biće tatabanja!
On je umetnik. Slika! A šta slika? Pa, cveće izbliza. Rosnu travu, šiparice, nebo i staru Vujadinovu kolibu! U prvom planu je cveće, a ostatak je zamućen, jer, jelte, on ima oko. Slika mlađane deve u lokalnoj šupi, u travi, ispred zavese, na zmijskom kamenjaru. Za razliku od fotografa amatera, on je navalentan, ekstrovertan, ima oko za nebo duboko.
On, ustvari, i ne slika... On radi fotošuting, zakazuje fotosešn uzavrelim dojkarama. A zašto slika? Pa, zato što je umetnik!
- Ćaaaos, Brendone... Ti beše fotograf, zar nee? - Da, ja sam čistač cipela pomoćnog fotografa u photo studiju Mrkalj. - Lepo, divan si, šta uglavnom radiš? - Paaa, slikam guzne poluprofile devojaka na fejsbuku. Daaaa... Jutros sam uslikao cvet. Cvet je u prvom planu, a iza je sve zamućeno. - Divno, volim takve fotke... Te sa izoštrenim cvetom i pčelom na njemu! Želela bih da uradim jedan PHOTOSHOOTING slobodnijeg sadržaja... Oću da te angažujem! - Naravno, mogli bismo na livadi, ti sa cvetom u kosi u prvom planu, a iza je sve zamućeno. Daaaaa... - Pa, nisam to pla... - Ili ti držiš cvet u ruci, što je u prvom planu, a sve iza je zamućeno... TO, to bi bila umetnost...
Dva, u nekim slučajevima i tri čoveka koji su na izgled sasvim obični i normalni, možda samo malo ćaknuti, tek toliko da ne budu oličenje potpune normalnosti. Pojedinačno, oni su ljudi kojima možete da date skladište baruta u kutiju šibica i da budete sigurni da neće da naprave nikakvu glupost.
Zajedno su barut i šibica. Nije zlo što ih je bog stvorio nego što ih je sastavio. Kao što se komplementarni uglovi dopunjuju do pravog ugla tako se komplementarni ludaci dopunjuju do pravog ludaka koji radi sa dva savršeno sinhronizovana uma.
Reči im nisu potrebne za dogovor, ne moraju ni da razmene poglede, obojica su potpuno svesni kakva se sumanuta ideja mota po glavi onog drugog i rade sve šta mogu da povećaju štetu koju će realizacija ideje da napravi. Savršeno se uklapaju i dopunjuju jedan drugog u ključnim trenucima za pravljenje neke pakosti koju niko normalan ne bi smislio. Tu i tamo razmene po koju reč, čisto da prisutne obaveste da će uskoro biti veselo ali da im ne otkriju šta se tačno sprema.
