Zamisli se mladi Fetus
u utrobi mame svoje,
što ga čeka ko Falusa,
kako vani stvari stoje.

Tresnuo je jako glavom
bezdušno ga istresao tata,
a taj tata sin mu mame,
brat bi sebi napravio brata.

Baš za marša, velike seobe,
rušio je sve u gorku plaču,
okrvavljen Fetus zločinac je,
spermatozoide, pobio si braću.

Fetuse, Fetuse, bojiš li se,
da otvori, pozvati Sezama,
zašto tada ne htje analno,
zašto, nek ti kaže mama.

A kako iz rupe crne
nema nigdje tobogana,
zaletje se Fetus s krikom,
nije imo padobrana.