Osoba koja nije lukava, već je rođena dva dana prije lisice i naučila je tu lisicu lukavosti. Ima adute koje vadi iz naftalina, ima informacije koje niko nema... Odakle? Pheh, ko će ga znati, uglavnom ih ima. Prevodi žedne preko vode dok na leđima nose burad iste, prodaje muda za bubrege na veliko po skupljoj cijeni. Džaba vi znate da je mlijeko bijelo, ona će vas ubijediti da je boje zastave za gej paradu. Ne postoji način da se toj osobi nešto sakrije, ma kako pokušali, ona će to izvući iz vas, a da vi to i ne osjetite.
A: Sine, bije li ti majka tatu? B: Ne n'o tata majku bogomi. A: Dobro, sine, dobro...
Nastao u surovim uslovima naglih promena vremena krajem meseca oktobra, opijen isparenjima iz postrojenja TE, agresivan i nervozan jer je tu kad mu vreme nije. Pametniji, izdržljiviji i lukaviji od svoje kilave letnje braće, zuji kada bombarder i leti kao Crveni Baron lično. Ni slučajno ne sleće na beli zid nego skoro isključivo na tamne delove nameštaja. Fokusiran na svoj primarni zadatak (zajebavanje naivčine koja bi da prespava u toj sobi), strpljivo čeka prvi, najslađi san da dejstvuje i taj obrazac ponavlja do jutra kada mu se misteriozno gubi trag. Neuhvatljiv i neuništiv, jedini lek je da budete strpljivi i sačekate novembar, jer ko je ikada čuo za novembarskog komarca psihopatu?
vi – (tek zaspali) on – zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz….. vi – Ijao, jebem ti život i sve… valjda će da ode … on – zzzzzzZZZZZZZ… (pravi luping od vašeg uha do nosa) vi – (mahnito mlataranje rukom) on – …………
(sve ovo 3x…)
vi – (paljenje svetla. Pola sata gledate svaki cm sobe i ne vidite ništa. Čekate još pola sata i vidite siluetu kod glave, ali niste dovoljno brzi. Pokušavate da dremate, ali vam je psiha već otišla u tri lepe i od spavanja nema ništa…) on – zlurado se smeje dok čeka da ponovo zaspite i zuji po melodiji imperijalnog marša…
Po starijim ljudima, veoma sposobno biće. Ima sposobnost da se nečujno kreće, penje uz oluk, odlikuju ga nadljudska snaga, brzina i lukavstvo. Tačno da pomisliš da se vredi početi drogirati zarad svih tih mogućnosti.
-Sinko, zatvori prozor kad budeš izlazio. Zbog narkomana! -Zaboga baba na petom smo spratu, nije pauk! -Narkomani su to sine, njima kad zafali droge oni ne biraju način!
--------------------------
-Deco, pazite se narkomana da vas ne napa'nu! Oće oni to... -Kevo šestorica nas je, imamo sedamsto kila zajedno, gde će na nas. Nije lud! -Ne znam je l' lud, ali je drogiran sinko. Kad se nadrogira može u tom bunilu šta 'oće...
--------------------------
-Nemojte deco da vas neki narkoman nagovori na drogu... -Baba nismo maloumni, a i narkomani imaju pametnija posla... -Lukavi su oni sine, navuku vas na zlo pa vam kasnije prodaju! -Jeste baba, žešći su naratori i manipulatori! Tačno dominiraju pričom... -Ne filozofiraj nego pamet u glavu!
Legendarne papuče, multifunkcionalne, može se reći - večne. U njima se ide u prodavnicu, na bazen / plažu, na pecanje, u njima se tokom leta zaliva trava (neizostavan je i kupaći šorts tokom zalivanja), sa njima je moguće ubiti muvu, komarca, u njima se čisti kokošinjac, jer imaju rebrast đon, pa se može lako i brzo očistiti. Ranije su se na pijaci mogli naći originalni, naravno švercovani primerci, koji su bili pravljeni od čvrste pene, a kaiš preko noge je bio od platna, a unutrašnjost od neke perforirane kože. Danas se ne mogu nigde naći prave Fila papuče, već kopije kojima je promenjeno jedno slovo, i koje su za jednokratnu upotrebu.
Stanovnici sela Matejevac pored Niša. Poznati su po tome da su vrlo nezgodno zajebani i po tome što prave vino legendarnog kvaliteta. Ovo "legendarno" nikako ne znači da je vino dobro, postoje priče da postoji jedan lik što je vino pravio od groždja, al još pre rata i od kad je on batalio proizvodnju ko zna od čega ga prave. O zajebanosti Matevčana govori priča o tome da je pred Čegarsku bitku Stevan Sindjelić poginuo tako što ga je neki Matevčanin ubio jer mu se popeo na šljivu kad je izvidjao da li dolaze Turci pa su ga posle ubacili u barutanu i izmislili priču da je pucao u bure.
-Ajde svrati do mene, doneo kolega neko domaće vino pa sad sabiramo društvo da se oduzmemo -Opa, može, krećem odmah, jel to onaj kolega iz Župe? -Ma jok, ovaj je iz Niša, deda mu živi u Matejevcu, čiča pravi vino još od kad su mu komunisti oduzeli oba vinograda, 50 godina iskustva, znaš kako je dobro... -Sad sam se setio, zauzet sam nešto danas, treba tetki da odnesem lek, vidimo se neki drugi put.
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam! Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet... Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru) Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan! Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme. Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o? Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren. Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku? Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme) Ja: Ajde... daj pare. Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata. Ja: Naravno. Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac. Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi... Keva: Što si bre tako bezobrazan?! Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk! Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje. Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao! Sestra: Uzmi sok!
Sigurno da osnovu svakog stadiona čine južna tribina, severna tribina, istočna tribina: PANTELA, zapadna tribina: SAGAPO pa opet istočna: PANTELA pa zapadna: SAGAPO itd. a Pantelu obuzme neka mnogo lepa emocija.
Bilo je tu lepih zdanja tokom karijere za vreme koje sam sigurno ispiso neke od najlepših fudbalskih stranica za fudbalske udžbenike. Tipa na Karaiskakiju protiv Atromitosa kod trećeg gola prolazim jednog, drugog, trećeg uradim piruetom takođe i biciklicom i fazon zastanem koju sekundu namestim čapu da skapira auditorijum šta sam uradio prođem još jednog metodom lako i između mene i gola samo goša, fatam je punom planski pravo u prečku - lopta se vraća primam na grudi naš koji prijem tutkalo i razantnim udarcem u donji levi matiram, brzo trčim do korner zastavice tu me čeka Stankela i krenemo da đuskamo skromna jedna zabavica povodom evrogola kad dotrčava Žigara kao i on da đuska s nama i počo peva: To, idemo, trpaj - samba deđande tana nana na na na a ja i Stankela gledamo kadar nevera. Kažem mu ja: Dečkić, aj odeš poigraš se s rečima metodom ukrštanja, imaš Super Skandi na klupi, slučajno pono. A sutradan sam se u različitim novinskim stupcima obreo u vidu subjekta između prideva magični i glagola prekaljeno matiro. Imam tu neku svesku Pigna Nature i u nju lepim te tekstualne poslastice. Ljubac ko Rusija!
Sigurno nešto što oćeš da ti kaže vrh ortak, tipa fazon ko meni Stankela, kati s leđa prilazi riba vrste dobra.
E a pazi ovu fabulu, igro ja za Lausanne-Sports (also referred to as LS) is a Swiss sports club based in Lausanne, Switzerland i tu ja dam het-trik na utakmici mi protiv Šapuiza i prijatelji. Prvi gol krenem sam spola i slalomom dođem pred gošu i lobuem u maniru prekaljenog golgetera, a kaže meni Žulijen : Tomba, a? a ja fazon vičem: GOOOOOOOOL. Drugi gol fatam makazicu s ivice golmanskog prostora i leva stativa-desna stativa-leva stativa-go, nači mnogo lep evrogo dao Pantela. Treći sam dao u vidu najstrože kazne s penaltika, i dolazi mi posle njihov golman u fazonu: Pantela što baš tri?, a ja: Kacam rasan! I izorganizovali ja i Stankela posle meča sigurno jednu lepu zabavicu revijalnog karaktera i pičimo neku žvaku standardica da sam dao het-trik na utakmici mi protiv Šapuiza i prijatelji. Prvi gol krenem sam spola i slalomom dođem pred gošu i lobuem u maniru prekaljenog golgetera... Kad zaustavi me kumara fazon: MALA LEĐA, BRZO! Okrećem se ja, obuvam Najku papuču, brzo skupljam kosu i bacam osmeh razurožoravajući mislim saće neka riba bombon 505 scrtom. A ono nevera, na Marakani muk. Prilazi mi Snežana Samardžić Marković sa spikom : Pantela prefantastično si terao balon kod prve ubacivke. A Stankela koma!
Lepo jedno mesto iz vremena vrste prošlo tipa : ja sam išao, ti si išao, išli smo,... Sigurno da ta neka oš Dragica Pravica VIII2 plava smena "Pantela Pantela kapiten na osma dva" budi neke lepe memorije.
Nači koje sam šale radio tipa onih što ti izazovu salvu smeha. Fazon na fizičkom kaže profa: Panteliću donesi loptu za fudbal! a ja donesem rukometnu a vrsta koma! il na geosu pita učiteljica: jel zna neko gde se nalazi Portugal? a ja cibanišem sledeći lajn: na četvrtom mestu tri boda manje od Slovačke a Stankela kroz komu: to, to jebem ih usta šatirana pa na muzičkom: jel zna neko himnu Srbije e to Pantela mnogo lepo otpevo bez šale to nam mnogo znači ta himna da znamo svoje korenje!!! E a zipaj ovo pita srpkinja: Panteliću oćeš jednu čitanku? a ja: vidi je ova, pa i da ti kažem u koji ću ti ugao šutiram bićeš matirana, kučko! I tako bilo je tu još takoreći fora no piše Pantela s mobilnog a ode mu baterija tipa litijum-jonska. Ljub!
