Starinski naziv za pokolj svinja. Ponekad se koristi, doduše ređe, kao metaforički izraz za klanje ljudi.
---Kosovo Polje, 15/28. jun 1389. godine---
(rano jutro, srpski tabor)
Lazar Hrebeljanović: Dobro, majku mu jebem, opet ja prvi dolazim u boj, još nema nikoga, a već sedam sati po srednjoevropskom vremenu. Vidiš ti, moj Boleslave, s kim ja ratujem, ej!
Štitonoša Boleslav: Ma dobro, doće ljudi, k'o da je bitno, nismo ni mi morali baš ovako rano doći.
Lazar: Ma gde nismo, eno Osmanlije već rade razgibavanje, jebaće nam majku.
Boleslav: Ma mogu oni da rade razgibavanja do preksutra, kad im nalete ovi naši, neće znati di im je glava, di im dupekanja.
Lazar: Ma more stoka jedna, najeli se svinjetine i ovčetine pa sad spavaju k'o zaklani, zakl'o ih neki Oguz dabogda!
(dolaze bosanski odredi s vojvodom Vlatkom Vukovićem na čelu)
Lazar: Oooo 'de si, Vlatko, dabogda te burekom sasrom na Urgentnom 'ranili!
Vlatko: O đe s', Lazare, dabogda te sirnicom po stražnjici mazali!
Lazar: Koliko je tih tvojih Bosančuga tu?
Vlatko: Neđe oko dvije-tri 'iljade, taman da im jebemo mater ciganjsku!
Lazar: Au tebra, što si tako politički nekorektan i needukovan, kao prvo sad se moderno kaže Rom, kao drugo oni nisu romskog porekla, oni su nastali mešanjem turske grupe i indoevropske grupe naroda, kao treće sad će da nas tuže tribunalu u Nantu zbog tebe!
Vlatko: A čoveka, k'o da je meni bitno, ja sam samo doš'o ovde da se nekom najebem mile matere, ionako mi žena kenja ko navijena ceo dan po dvorcu, još mi i punica blizu, svaki treći dan eto beštije u goste. Nego daj da vidimo u kojoj formaciji danas igraju ovi mamlazi.
Lazar: Pa evo čekam ih, nisu još došli, spavaju k'o topovi, topovi ih gađali!
(dolazi Vuk Branković sa svojim odredima)
Lazar: Oooj mrki Vuče, što si mi se umusio danas?
Vuk: Ma teraj me u kurac, uvalili mi neku rakiju juče, više šećera no bresaka, ne mogu da gledam na oči jutros.
Lazar: Mrki Vuče, podigni brkove, da ti viđu toke na prsima, da prebrojim zrna od pušakah, kolika ti toke izlomiše!
Vuk: Ma koje puške, koje toke, šta sanjaš ti? Jaooo, opet si pomeš'o tekstove, 'bem te tupava, to je Gorski Vijenac!
Lazar: Ma dobro, moramo ubacit malo stilistike ovde, ipak je ovo jedan svečarski trenutak...
Vuk: Je l' njemu opet dav'o neko onu smešnu medovaču, što sam je rek'o da ne trošite više od dvaput godišnje, a?
(dolazi Miloš Obilić sa još deset konjanika)
Lazar: (Vuku) Jaooo, pajsad kako ću da ga isturiram, mali se prima k'o niko! (Milošu) Oj Miloše, sada vjero, potonja nevjero!
Miloš: Ja, tako me vjera ne ubila, ja nevjera nikad bio nisam, nit' sam bio, nit' ću ikada biti! Nevjera ti sedi uz koljeno, ispod skuta pije hladno vino!
Lazar: Dobro, prođi tamo do svog logora, poslaću posle po tebe kad mi budeš trebao.
(Miloš odlazi)
Vuk: AAAAAAAAAAA Kako se mali prima, ljudi moji, da li je ovo moguće!
Lazar: Turira se k'o one Paskačove kočije na motorni pogon lololo
Vlatko: Al' najjači je što progovorio jekavicom lolo
Vuk: Ajoj, brate, suze mi teku, e!
(dolazi 100 ljudi obučeni od glave do pete u čelik)
Lazar: Je li, Vlatko, ovo sardine izgleda prohodale, a? Opet ne vodite računa o radioktivnim supstancama oko Zenice?
Vlatko: Nemam ideje koji su ovi.. Vuče, da nisu ovo neki tvoji netemani?
Vuk: Ne koliko ja znam. Alo, sardine, identifikujte se dećsko!
(jedan od ljudi prilazi i diže ruku uvis)
Nepoznat čovek: WIR SIND SOUVERAENER RITTER- UND HOSPITALORDER VOM HEILIGEN JOHANNES ZU JERUSALEM, GENANNT VON RODOS, GENANNT VON MALTA!
Vuk: Šta napriča ovaj?
Vlatko: Mislim da ga nisu dobro podmazali, pa škripi kad pomeri ruku.
Lazar: Al' pominjo neku Maltu, nešto... Da nije ovo neki fan klub maltezera možda?
(drugi nepoznat čovek izlazi iz gomile i skida šlem)
Drugi nepoznat čovek: Ćekajte, ćekajte, dećki, mi smo Ivanovci, viteški red što se bori za slavu Jezusa kralja, ne?
Lazar: Ivane, leptenejebo, jes' to ti?
Drugi nepoznat čovek: Ja, lićno, glavom i s fensi bradicom a la monterenj!
Lazar: Prepozno sam te odma' po toj gej bradici, samo reko' da proverim. Nego, kakve su ti ovo sardine, to Šime napravio neki novi proizvod?
Ivan Paližna: To su Ivanovci, mi tućemo muslimanske snage i brinemo se o našim bolesnicima.
Lazar: Vi tučete muslimane?! Haahaa, pa vi bre svi zajedno niste teški koliko jedan nji'ov rmpalija bre!
Ivan: Nije sve u velićini, ima nešto i u tehnici.
Lazar: To s' čuo od svoje žene, a?
Ivan: Grohotom se smijem, nego dećki, otišli smo mi da se spremamo da naprašimo ove muslimane, ne?
Vlatko: Eeee blago nama kad nam sardine bojeve biju.
Vuk: Ma pusti ih, ionako će da pobegnu čim se ovi proderu. Nego, gde su ovi tvoji južnjaci, Lazo?
Lazar: Ma teraj ih u kurac, već saftaju kobas Muratu, eno ga Dragaš ugostio Osmanlije tamo kod njega.
Vlatko: Pa lijepo ja kažem da od tijeh iz romanskijeh zemalja nikad neće bit' muškarca, si vidio i sam da im muški tamo dolje nose suknje?
Lazar: Ma znam, ne staj mi na muku.
(dolaze braća Musić)
Lazar Musić: Čestiti kneže, donosimo raport iz osmanlijskih tabora...
(Stefan Musić lupa vaspitnu Lazaru Musiću)
Stefan: Alo, maćana, 'de s' pošo, ja ovde raportiram, primogenitura pičko devičanska!
Lazar M: E da ti jebem seme tvoje krvavo, evo ti na, pa ti pričaj!
Lazar: Alo, smirite se vas dvojica, vidite da imamo goste, a i nije vam ovo ona vaša zapizdina!
Stefan: Evo kneže, pisana forma, tri primerka.
Lazar: Zafaljujem, aj sad bešte u onaj šator u dva suprotna ćoška i razmišljajte o ovome što ste uradili sad.
(Lazar M. i Stefan odlaze)
Lazar: E sad, d' izvadim ovo piće i krkanluk iz šteka, da se spremimo, pa ćemo da sečemo ove peškiroglave.
(u međuvremenu, osmanlijski tabor)
Jakub: Aljooo, Bajazit, aljooo, jebo ti mater svoOoju!
Murat: Šta se dereš ti hajvane usred jutra, još ni kahvu popio nisam, i koji si ti uopšte?
Jakub: Ja sam tvoj sin Jakub.
Murat: Aha.
Konstantin Dragaš: Je l' sigurno ovo Vaš sin, mislim kako ne znate njega?
Murat: Ma šta ja znam, vaker mange čaje, to nek im mame pamtu.
Konstantin Dragaš: (sebi u bradu) Čudan neki narod...
Jakub: Aljooo Bajazit, jebem te gljuva!
(Bajazit izlazi iz šatora)
Bajazit: Šta se dereš u sabah-zoru, jeboOo ti mater svoju?
Jakub: Ma našo sam neki kabljovi ovde, izgljeda da nas neko špijunira, znaš.
Bajazit: Pa nek špijunira, ionako nas ima ovde kolko oćeš.
Jakub: Ma da ga jebem, reko da me nije snimo dok sam napinjo Hanumu.
Bajazit: Pfff tebe da snima, hajvane, tebe mogu jedino da snimaju na oni Opstanak, kolko se dereš ko ćimpanza tamo, ceo Topkapi uzbunjuješ, pićko bangutava!
Jakub: Ma da se jebeš ti maljo cigane, e!
(Jakub odlazi)
Bajazit: Oj Ćamil!
(Ćamil dolazi)
Ćamil: Da, ekber-Bajazit?
Bajazit: (pokazuje prstom na Jakuba) Ako mi danas preživimo ovo koljanje, ovog da mi ubijete istog momenta!
Ćamil: Alijorum, ekber!
---15/28. jun 1389, 10:00 po centralnoevropskom vremenu---
(srpski tabor)
Lazar: Je li, Boleslave, jesu li spremni ovi naši za disnotor?
Boleslav: 'De nisu, eno Vlatko dobacuje Omer-paši kako mu ženska ima vadžajnu k'o Heksamileon.
Lazar: Ja čoveka, ne može da sačeka ni dva sata. Nego ajmo mi tamo na čelo vojske.
(osmanlijski tabor)
Bajazit: Alo pićke, di mi ga je hat?
Jakub: A bre ćave mange, otkud ja znam?
Bajazit: Abe, silazi s tog hata dok te nisam stuko sad!
Jakub: Nemoj ti budala da budeš!
Bajazit: (strzne Jakuba s konja) Ma silazi, jebo ti mater svOoju! Ujs, ujs, napred, napred!
---15/28. jun 1389, 10:45 po centralnoevropskom vremenu---
Lazar: JESMO SPREMNI BRAĆO?
Srpska vojska: JESMO!
Lazar: NE ČUJEM VAAAAAAAAAAAAS!
Srpska vojska: JESMO PIZDA TI MATERINA GLUVA!
Lazar: ŠTA ĆE DANAS DA BUDE?
Srpska vojska: (kreću da lupaju mačevima i ostalim oružjem po štitovima): DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR, DIS-NO-TOR...
Murat: Je li, Konstantine, šta viču ovi tvoji đaurini?
Konstantin: Disnotor, to Vam je svinjokolj.
Murat: Eee hajvana, i pred bitku misle na ždranje krmača, dabogda ih trigliceridi sve pobili!
---15/28. jun 1389, 10:59 po centralnoevropskom vremenu---
Lazar: I TRI, I DVA, I JEDAN, I IDEMOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO
Bajazit: Dršte gaće, Srbi; JALAAAAAAAAAAAH TURCI!
Lazar: Držim ti ja dženazu OPAAAAAA
