Predmet od metala, drveta ili plastike, veličine veće zahvalnice, a manje ozbiljnog trofeja. Dodeljuje se ljudima koji su se "nečim" istakli, ali ne dovoljno da dobiju pare. Najčešće je primaju zaposleni pred penziju, gosti na manifestacijama, sponzori takmičenja i ljudi koji su „mnogo (ko zna čemu) doprineli."
Služi da stoji na zidu, polici ili u fioci i da dokazuje da nisi dolazio na svečane sednice, godišnjice ili poslovne žurke k-o da se deli nešto za džabe.
- Radio je ovde 30 godina, dao dušu firmi, daj mu bar plaketu, red je.
Vid komunikacije koji izlazi iz upotrebe pojavom mobilnih telefona.
Dve babe (komšinice) stoje naslonjene na tarabe koje dele njihova dvorišta i opušteno četuju. Baba Stana: "Rado, si plevila baštu danaske?" Baba Rada: "Koje ću gu plevim, onaj moj se načukao juče pa mi celu baštu isfrezirao mesto'm voćnjak!" Baba Stana: "Kukuuuuuu, kude će se denete zimus bez turšiju! A onaj tvoj tirput danaske bio kod Savetku!A?!" Baba Rada: "Bio da pita njenog Milisava za drljaču!" Baba Stana: "Jes bio po drljaču, Milisav već dve nedelje u bolnicu, smlatio se s traktor, a oni i nemaju drljaču, drljaču su uzimali od Milisavovog šuraka!" Baba Rada: "Sad si ga preterala! Tvoj Živadin mi i dan danas namiguje, seljanko jedna!" Babab Stana: "Mrš, kurvo seljačka, u usta ti se naserem, mrš!" Baba Rada uzima kamen sa tla i gađa Stanu.....
Centralni predmet u srpskom ritualu jedenja bureka.
Po načinu na koji se neko ophodi prema poklopcu od jogurta, moguće je u uslovima rata uvek prepoznati ubačenog špijuna, koji je probao da se infiltrira u naše redove naivno misleći da je dovoljno samo tek jesti burek sa jogurtom svaki božji dan u lokalnoj pekari, pa da svi Srbi oko tebe misle da si i ti Srbin.
Ne, razlike su očigledne i svakom svesnom i autentičnom srBskom patrioti odmah jasno upadaju u oči!
Naime, dok će mrski plaćenik CIA-e, Vatikana, Centralne masonske lože ili Iluminata u pekari samo uzeti svoj burek i jogurt, pronaći slobodno mesto, sesti, otvoriti jogurt i početi da jede i pije tek tako(!), pravi autentični primerak nebeskog naroda će to izvesti na tradicionalni način svojih slavnih predaka, onaj koji je jasno upisan u njegov junački genetski kod:
Jogurt sa pulta uzima celom šakom, odozgo, tako da mu poklopac pritom bude priljubljen uz dlan, celom površinom, a prsti obavijaju skoro celu gornju polovinu čaše. Stisak je nežan, mada neveštom posmatraču deluje kao da je on grubo zgrabio čašu.
Dok se kreće prema stolu gde namerava da počne da se hrani hranom Obilića, Kneza Lazara, Cara Dušana i Novaka Đokovića, on lagano, u hodu, mućka čašu sa jogurtom kako bi izjednačio sve njegove sastojke na pravi način.
Tu do izražaja dolazi taj specifični položaj šake na poklopcu, koja je u tom položaju zbog iskustava predaka koji su se generacijama polivali jogurtom po pantalonama, usled lošeg dihtovanja između poklopca i čaše.
Zatim seda i pristupa centralnom delu rituala, pri kojem će najpre dva do tri puta malo jače protresti čašu, a malo zatim i početi sa otvaranjem iste. U momentu kada se poklopac nađe u njegovim rukama, odvojen od čaše i slobodan, on ga okreće naopako, proverava kolika je količina masnoće skupljena na njemu i uvežbanim, rutiniranim i urođeno veštim pokretom brzo i precizno skine svu masnoću sa njega tarući ga o unutrašnji rub čaše.
Zatim, upravo sa te strane počinje da pije, tako mešajući u ustima onu posniju sadržinu sa onom masnijom na rubu...
Realno, nije uopšte lako odglumiti prosečnog Srbina...
Objektivno gledano jedna od poželjnijih ljudskih osobina, ponekad potrebna i radi gole egzistencije pogotovu kada naiđu teška vremena. Obično one koji nemaju takmičarskog duha izopštavaju iz duštva i nazivaju ih mekušcima ali nasuprot njih postoje i oni koji preteruju pa čak i najbanalnije stvari gledaju kao takmičenje. Uglavnom su to ljudi koji kada hodaš brzo ulicom gledaju da te preteknu, kad pljuneš oni žele da pljunu dalje samo da bi "pobedili". Najbolji deo vezan za njih je kad provališ tu njihovu osobinu pa počneš da ih podjebavaš.
Ti: Okliznuo sam se malo pre na ivicu bazena i pao sam dasku! "Takmičar": Gledaj sad ovo!!! (ŠLJUS o vodu!) Ti: E malo jače sam ja udario. "Takmičar": Jače?! Pazi sad! (ŠLJUSSS o vodu!) Ti: E tako nekako, samo što meni nije išla krv na nos.
Takmičar: Brate, otkud ti ovde, nisam znao da ovde dolaziš. Šta ima? Ti: Ma pusti me, nisam video dobro i mislim da sam smuvao najružniju ribu u klubu malo pre. "Takmičar": Hahaha, ima i ružnije, sad ćeš da vidiš. (Smuvao nekog skrndelja i vraća se po priznanje sav ozaren) "Takmičar": 'Si video a? Ti: E toliko ružna, samo što ova moja nije bila trandža!
Trenutak u kome individua postaje tragač. Situacija, a i sama osoba, sazreli su dovoljno da se na svetlost dana iznese pitanje koje je toliko dugo, čini se vekovima, dušu izlagalo žeđi gargantuovskih razmera. Pitanje koje ne mora nužno doneti odgovor, ali oslobađanje da.
*Ljubio sam usne sa kojih med kaplje, i sanjive oči gde se čežnja krije, slušao sam brezu dok jablanu šapće..* kum: Joooj pjesme, kume jel čueš? kum: Čuem kume, čuem. *Polomicu čaše od kristala počupaću bokore od lala otkinu...* kum: Muzika stoj, stani! Jebemu miša, dves godina slušam ovu pesmu, šta su koji kurac jebeni BOKORI ?! ciga1: Kume dušo, bokor ti dođe nešto kao grm, s tim što je lepo aranžiran i često ima neku religioznu konotaciju. ciga2: O glup si cigan li si, šta si? To o čemu ti pričaš je ikebana, nikako bokor. E, a bokor nastaje grupisanjem komplementarnih kultura, najčešće ozimih. ciga3: Da, to bi bio bokor, kada bi bokori bili topijarni polegli četinari, što si ti upravo opisao. A šta su bokori? Pa bokori su od lala. Pa kaže.. *Kad već nema snage, moći da mi vrati dane, noći kad sam jah'o vranca, ata sto đerdana trg'o s vrata...*
Tocilo, preispoljna budala i pre svega kreten. Kada liku(ši) možeš prodati bajat lebac isečen na tanke šnite, zamisli šta mu tek možeš plasirati ako se zapravo trudiš. Isto važi i za razne brusketije, maretije, ostale -etije, dok čipikaoi i slično predstavljaju varijaciju na temu.
Knez Lazar: Vojvodo Vratko, za ruku Vaše očaravajuće kćeri nudim vam 2000 perpera, niz imanja u okolini Novog Brda, 200 zubrova, 100 tura, 50 jelena, jednu visokointeligentnu kamilu i 2 roba Šiptara. kmet Pribivoj: Vojvodo, nudim Vam bejk rols. Tanko sečeni komadići 'leba, prženi na obe strane... Vojvoda Vratko: Ček ček ček, je l' ti to meni nudiš jebeni bajati lebac za moju ćerku? Pribivoj: A-ali ima sa ukusom origana... Vratko: Straža! Vodite ovog mravojeda iz moje kule i odsecite mu uši i nos, pa ih okačite na kolac ispred vrata, da se vidi kako prolazi ko zajebava Vratka! Pribivoj: Ali čak ni ovi smešni robovi nisu pitali ima li s ukusom pice! Vratko: Daj mi to koplje ovamo sam ću da mu jebem kevu debilnu!
Kad na ulici vidim neku domaćicu utegnutu u helanke,a da joj je graorka natekla prvo što mi padne na pamet je da se razbukarila,pa traži mužijaka. Bukarenje,ovulacija kod životinja (svinja),plodni dani,kad joj otekne polni organ,seljak zna da je spremna za pripust.
Čak Noris među satovima. Gde ostali ispuštaju dušu, on se nije ni oznojio. Nerazdvojni pratilac svih koji se bave opasnim zanimanjima. Izdržava udarce, radi u svemiru, ne mogu mu ništa magnetna polja, led, vatra i morske dubine... Daleko izdržljiviji od ruke na kojoj stoji, tako da nastavi da radi i pošto je vlasnik prestao...
-Gazda, morate da se sklonite dok ne prođe frka! Našli su telo Sime Smrde kad su kopali temelj za školu. -Jes , a otkud znaju da je on? Pucali smo mu u glavu iz sačmare, onda smo ga vukli kolima 10 km, i na kraju smo ga potopili u kiselinu pre nego što smo ga zalili betonom pre pet godina. -Sećate se onog njegovog sata što mi ne dadoste da odnesem malom? Po njemu su ga indentifikovali. Još je radio. -U jebem ti sat i ko ga napravi...
-Sa bolom i tugom se opraštamo od našeg Komandanta... -I šta kažeš naleteo na tenkovsku minu? -Užas Brate, samo Dži Šok osto od njega...
-Milivoje , nešto nam pišti krava bibibip! -Ma to onom blesavom Neši veterinaru opet ostao sat unutra kad je telio. E ovaj put neka dođe da ga vadi odma, ja da ponovo ceo bezen đubreta da izbacujem zbog jebenog sata neću!
Dž.C iz Velikog Mokrog Luga podneo tužbu protiv nesavesnog stomatologa koji mu je izvadio pogrešan zub. "Sedeo sam u kući na starom kauču i razmišljao o tome kako u poslednje vreme baš slabo nešto razmišljam. Prosto, potrebni su mi ogromni mentalni napori da odaberem času za vodu, i tako neke stvari... Kad odjednom, kao da mi je neko zabo iglu kroz vilicu i desni, osetih iznenadan bol u zubu. Neverovatno je kako se to desilo tako odjednom, bez najave. Očekivao sam da bi nekakva zgodna spikerka mogla najaviti bol u mom zubu za 19h u nedelju, ali, toga nije bilo. Moj mozak, isprovociran bolom, reagovao je i poslao natrag informaciju o bolu u zub, a ovaj opet kroz efekat zabadajuće igle, prosledio povratnu informaciju u moždane receptore, i oni ponoviše - zubar! Na kalendaru je stajalo nedelja, iako ne znam kako sam to zaključio s obzirom da nisam imao podatak o datumu, niti o tome koji je danas dan. Ipak po tome što sam sedeo na starom kauču, ne radeći nista, zaključio sam da je danas nedelja, jer to je moja nedeljna rutina. Na stolu su stajali oglasi iz dnevne štampe iz februara 2003., odmah ispod spljeskane, i zgrušano-skorenom krvlju prilepljene, nožice konjske muve, stajala je oglasna reklama za privatnog stomatologa. Očigledno je ovaj oglas bio poslednje što joj je prošlo kroz glavu, pre nego je bila zakucana za stočić. Stomatološka ordinacija 'Osmeh Mona Lize', ne zakazujemo i radimo nedeljom. Bilo mi je čudno kako uspevaju da rade bez zakazivanja, jer tako se može desiti da dodje do gužve, ali pomislih da je to možda znak da rade ekspresno, što opet moze ukazivati na to da ne rade temeljno, a to što ne rade temeljno opet može biti znak da su iskusni i ekspeditivni... Probadajući bol nije dozvoljavao dalja nagadjanja, uzeo sam telefon i okrenuo broj. Neverovatnim spletom sudbine u isto vreme mi je zazvonio mobilni. Bio je to brat koga nisam video deset godina. rešio je da dodje kod mene i oprosti mi sve, iako ja nisam imao predstavu šta je to. Morao sam da ga povedem sa sobom, nisam imao drugog izbora. Zaista ne znam kako je doktor mogao biti tako nemaran da je mom bratu izvadio zub. Neverovatno sam potresen i nanet mi je bol i poniženje jer sa nevericom mogu da konstatujem da mi je izvadjen pogrešan zub.
Ne znam kako... zaista ne znam. Probudio sam se sa istim onim bolom u zubu a mom bratu je izvadjen potpuno zdrav zub. Ili možda i nije bio toliko zdrav, ali u svakom slučaju je pogrešan. sve je ovo jako pogrešno. Neko će za ovo odgovarati, a taj neko zna ko je. I vi znate ko je taj neko. Svi znaju ko je taj neko, pa ću onda i navesti da je to stomatolog. Ipak po iskazu Lepojke Ordinačev, čistačice sekretarice i glavne protetičarke u ovoj privatnoj firmi, desilo se sledeće. -Njemu jeste izvadjen pogrešan zub, odnosno zub njegovog brata, ali njegov brat je imao vrlo retku pojavu u medicini, zuba koji raste krivo sudara se sa kutnjakom, srasta uz njega i polako preuzima njegov identitet. Svaki novi dan mogao bi biti poguban jer mu se vilica sirila stvarajuci efekat večitog neprirodnog osmeha (u stomatologiji poznat kao "Tomin osmeh"). Moj šef i ljubavnik, stomatolog Dr. Ivan Plak nije mogao da ignoriše napade savesti izazvane Dekartovom zakletvom koju svi stomatolozi polažu, a ujedno i ogromnom izazovu da hitnom intervencijom liši pacijenta "Tominog osmeha". Brat se pobunio rekavši da je on taj koji je došao da mu se vadi zub, te da ga isti užasno boli i da ne vidi razlog zašto mu je brat iznenada došao i sad mu zauzima mesto u zubarskoj stolici. Papazjan se ubrzo dosetio nečega. Pacijentu koji je došao dao je da popije tabletu za spavanje, pod izgovorom da je to tableta potrebna za intervenciju, I pošto je ovaj ubrzo zaspao na stolici, na njegovo mesto postavio brata sa "Tominim osmehom". Kada se pacijent Dz.C. probudio shvatio je šta se zapravo desilo i kako ga zub još uvek boli. Rešio je da se obrati štampi i okleveta zubara i brata i njih prikaže kao totalne imbecile, a sebe opet kao žrtvu koja je, iako pomalo patetična, opet iznad pomenute dvojice. Misterija ili ne pokazaće vreme.
Najpoznatiji oftamolozi nisu poznavali old skul način da se, uz pomoć gore navedenog rekvizita, može odrediti dioptrija subjekta. Ne toliko rasprostranjen, ali opet uspešan, način da se zavaljaju mejd in Čajna naočare, i dan danas je popularan na buvljim pijacama kod dođoša.
--- Nizak datum, pregršt naroda na buvljim pijacama, uglavnom penzionera, juri da za svoju crkavicu kupi nešto što će iskoristiti dok ne dođe onaj dan. - - -
Prodavac: Navali narode, još malo pa nestalo! Ajmo raja, tucaju se jaja. Ko nabije, taj dobije. itd...
Deda: Zdravo sine, ljubi deka šišarkicu. Ima li valjanog ćoroskopa za men'? Baba, inače moja žena, kravulja sede na one stare eno sam ih poturio pod plakar da se ne klati.
Prodavac: Ima, deda, koja dioprtija?
Deda: Da ga jebem, sine, meni to odredili još pre Hrista. Nisam iš'o skorije na korekciju. Hehe, kad spomenuh korekciju, nekada davno...
Prodavac: Dobro de, dobro. Ručna, rođo, sad će ti odredim ja. Viš ovaj kalendar?
Deda: Vidim, ljubi te deda.
Prodavac: Ajd' odalji se malo, pa mi reci deder šta piše ovde?
Deda: Dvaesti janovar osamdes osma.
Prodavac: U bre, deda, dobro ti ideš kolko ne vidiš. Evo ti ove, dva i po levo i dva koma sedam desno.
Deda: E da si živ i zdrav! Kolko para?
Prodavac: Trista pedeset, a za pet stotina će ti dam i ove muskulant ekstra smol.
