Spominjemo ga u situaciji kad hoćemo da nekog naučimo pameti oprobanim sredstvima*
* U njih spadaju - neklepan kopač, volovska žila, taraba s ekser, bejzbol palica, žica za armiranje, nakvašeni Kurir, kurbla od FAPa, viljuška od partizanke, grundigov daljinski i slično.
- Jesi li ti jeo nekad bolnički hleb? Pa jesi li ti svestan da kako te žvajznem s ovaj neugrađen oluk, ima leđa da ti ispravim. Ima da se izgubiš ko siroma na pijac.
Radnja koja se najčešće pripisuje liku između 13 i 30 godina gde optuženi od trenutka ulaska u autobus složi smrknutu facu i traži neki ćošak da se zabode. Nikada ga nećete videti kako sedi (čak iako je autobus prazan) niti da zvera okolo. On mrzi autobus, mrzi ljude koji se voze autobusom i mrzi sebe zato što je i sam igrom slučaja deo te subkulture.
Blaži oblik autobuskog solo hejtera je osoba koja non-stop ima slušalice u ušima, blene kroz prozor nepomično, naslonjen/a na neku od šipki.
Teži oblik, poznatiji kao autobuski solo pro-hejter pored standardnog opisa solo hejtera nema slušalice zato što prezire obične solo hejtere i ostale koji imaju slušalice u autobusu, mrzi gledanje kroz prozor zato što je besmisleno, tako da gleda u svoje noge, trudi se da nikada ne dodiruje šakama ništa u autobusu i koristi isključivo leđa za održavanje ravnoteže i naslanjanje.
Znak da se neka starina sprema za odlazak u večna lovišta.
A tek što mu pop namiguje kad ga sretne na ulici...
Onaj koji nosiš u kafanu. Šansa da ga ujutru imaš kod sebe je ravna onoj da skočiš "lastu" sa 9. sprata i preživiš!
1. Izgubićeš ga
2. Pokvarićeš ga
3. Polomićeš ga
4. Uleteće orao i otrgnuti ti ga iz šaka....
Moja fioka je fioka koju ima svaki klinac. "Mama, jel ovo sada moja fioka?". Da, dobio je fioku... Tako je lepa i prazna. Stavio je unutra svoj autić. Da, to će biti garaža. Sada je stavio i čoveče ne ljuti se. Vreme prolazi... Negde među lajsnicama ze zavuklo pedeset para... onih malih žutih i debelih. Poslednje važeće pare u Srbiji. Sada nema manje od 1 dinar. Tu je i nekoliko bombona iz praistorije, mačkin zub koji je našao u dvorištu, nekoliko kamenja sa mora. Jedna praćka. Kauboj i indijanac, tenkići i topovi. Par rezača, gumica.... Kasnije se uselila prva potrošena olovka. Patentica koja se slomila. Hemijska koja se istrošila. Sveska za matematiku. Udžbenici sa rednim brojevima. Poslednji su imali broj osam. Evo ga, gel za kosu, jedan dezodorans, stari brijač. Kutija kondoma. Nekoliko diskova sa slikama koje više ne želi da gleda. Stari mobilni i punjač. Stara baterija od novog mobilnog. Indeks. Radnička knjižica, zdravstvena... Neka stoje tu, sada ne trebaju... Prsten... Tu stavlja burmu kada izlazi sa drugarima. Koverte od plata i računa... Čekove... Opet zdravstvena... Sada neka nova. Sa overom do kraja života... Bromazepan i Lasiks. Nalazi lekara, rendgen snimci. Ceo jedan život u toj mojoj fioci.
Promiče kiša... Nekoliko zbijenih crnih kišobrana gore... Nekoliko blatnjavih crnih cipela dole. Jedna lopata, mantija i gavran što se ljulja na grani.
I lica koja ispraćaju.
Plaču.
Ali greše... Fioku su ostavili kući... A tamo je sve!
Potencijal glagola udarati
Posebna boljka koja zahvata kako lepšu, tako i "ružniju" polovinu studentskog sveta...
Nervozni smo, nadrkani, otkidamo glave svakom ko nam se obrati....
Napunjeni enormnim količinama kafe i cigareta počinju i ruke da nam se pomalo tresu.... A neki čak razviju tikove i mucanje.
Konstantno zurenje u knjige i skripte ostavlja utisak na menatalno zdravlje kako nas tako i ljudi oko nas. A i dešava se čudna temporalna pojava da vreme prosto leti, a dani ispita su sve bliži i bliži, a stalno gledanje ka kalendaru kao da pogoršava stvari još više.
Niko nije bezbedan!
Ja:
-Dušo, šta radiš? :trep :trep :) :)
Ona:
-Učim.
Ja:
-A, ljubavi.... Oćeš da dođeš malo meni, da te motivišem za bolje učenje? Hehe... :) :) :trep :trep
Ona:
-Neću. Hoću da učim. Ostavi me na miru!
Ja:
-Doooooobro..... Izvini. :(
---------------------------------------------------------------------
Mama:
-Sine kad su ti ispiti?
Ja:
-Grrrrrrrrrrrrr..........
Mama:
-Jel učiš ti?
Ja:
-Grrrrrrrrrrrrrrrrrr.........
Mama:
-A što ne učiš?
Ja:
-Grrrrrr... VAV!! VAV!! VAV!!!!!!
