Lik koji je klasična džidžalica, može se reći solidan košarkaš i polu šmeker. Jebemu mater, ode u jebeni NBA, i smuva fazon, najjaču pičku na planeti i pritom zaradi šou para. U nekom pravednom univerzumu cirko bi sa Koromanom i Sašom Ilićem na Fristajleru, igro za Hemofarm i imo ribu devedeseto.
Negde na ruletu..
-Sve na dvaes' tri.
-Brate ti si lud, do prvog nemamo dinara ako ovo puknemo..
-Opaaaa!
- Koji si Jarić, NEVERA!
Moderna verzija hiljadu i jedne noći. Poslodavac davi, a vi budete udavljeni do iznemoglosti.
- Ime?
- Đoko.
- Prezime?
- Kurcagić.
- Obrazovanje?
- Imam.
- Koji stepen?
- Fakultet.
- Koji fakultet?
- Elektrotehnički.
- Šta očekujete od posla?
- Platu.
- Zašto baš kod nas?
- Bil Gejts me još nije kontaktirao. A pare za sopstvenu firmu nemam.
- Iskustvo?
- 15 do sada.
- Molim?
- Tuđe žene ne diram, odma' da se razumemo.
- Mislim na radno iskustvo.
- Raznosač pica u piceriji "China" u Jajcu, višegodišnji mlekar u Vlasotincu i šerif u Kanzasu.
- Jeste li ikad radili u struci?
- Kako da nisam. Menjao sam sijalice po kući, popravljao kompjutere.
- Znači razumete se u računare.
- Da pretežno u one računare starijih generacija. Proces popravke je kao kod EI Niš televizora.
- Kako to?
- Fizičkim kontaktom. Poželjno je da bude jak i brz, kao Brus Li što je svojevremeno znao.
- Je l' me vi to zafrkavate?
- Ne nego vas zajebavam.
- Hoćete li biti ozbiljni?
- Sve zavisi.
- Od čega?
- Pitanja.
- Pa šta fali ovim do sada?
- Kreativnosti.
- Dobro. Jeste li vernik?
- Ne. Ali mi je debeli Buda mnogo gotivan.
- Imate ženu i decu?
- Decu imam. Jedno dvadeset komada. Na svakom kontinentu po tri.
- A žene?
- Dođu i prođu. Drugovi ostaju.
- Gde sebe vidite za 5 godina.
- Sad je jul?
- Da.
- Na Havajima. Turistički.
- Mislim poslovno.
- Znam.
- Pa...
- U najmanju ruku, kao direktora Majkrosofta.
- Ambiciozno, nema šta.
- Pa kako drugačije da skupim pare za Havaje?
- Živite sami?
- Imam cimera.
- Vaš odnos?
- Pregovaramo na dve nedelje, kad ponestane čistih gaća i čarapa. Mora neko da odnese sve to na pranje.
- Često vam je gužva u stanu?
- Ne. Samo radnim danima.
- Znači, nemate neke uslove za rad kod kuće?
- Odakle vam to?
- Stalno vam je gužva, pa sam mislio.
- Loše ste mislili.
- Imate li hobi?
- Gledanje u plafon.
- Jeste li timski igrač?
- Sve zavisi s kim.
- Vaš idealan partner.
- Crnka, metar sedamdeset, grudi jaka trojka.
- Mislim na saradnike.
- Ko im jebe mater.
- Imate li poroke?
- Ne.
- Znači ne pijete? Ne pušite. Ne drogirate se.
- Pijem.
- Redovno?
- Kad mi se pije.
- Vodite li računa o ishrani?
- Naravno.
- Pa kako se hranite? Zdravo?
- Živo.
- Hvala vam što ste došli. Zvaćemo vas.
- Oćete kurac.
- Molim?
- Nećete zvati.
- Zašto tako mislite?
- Nema teorije da dobijem ovaj posao.
- Što to mislite?
- Zajebavam vas sve vreme.
- Dobili ste posao.
- Fala.
- Vidimo se sutra u 8.
- Valjda nećemo.
- Što?
- Jeste se pogledali u ogledalo? Doviđenja.
Kompleksna pojava ličnog odricanja od seksa sa radodajnim bičarkama, stavljanje učestalog flerta sa ženskom populacijom na stranu i zanemarivanje prohteva vašeg vršnjaka zarad jednog jedinog cilja- koleginica. I to, naravno, ne svaka, nego samo ona kojoj su majka priroda i otac klesar podarili više kvaliteta. Ona je lepuškasta, zgodna, pametna, šarmantna, ponekad i duhovita. Ima to nešto, jebemliga šta, al' ima nešto. Dobro, jes' da ne gleda „Kamiondžije“ i „Crnog Gruju, prvih osam epizoda“, jes' da ne sluša Vasiliju Radojčić, Jordana Nikolića, Snežanu Đurišić i Ipčeta, jes' da prati one globalističke trendove, al' realno, bolju teško mo'š naći.
I tako ti sve podrediš tom svom cilju. Na Fejsbuku se uglavnom samo s njom dopisuješ, ideš na ista predavanja na koja ona ide, sediš pored nje na vežbama, idete na kafe, odete do Kalemegdana da prošetate (ili gde već idete). Nikako ne uspete da izađete zajedno, ili uspete jednom, eventualno dvaput, ali to kad se kolegijalno ide na neku žurku. Tvoje misli teku otprilike ovako- Okej, jednom odemo posle kasnog predavanja na vopi, ona se malo usvinji, ja bacim neku foru, odemo kod mene, kresnemo se i sve je okej. Ona je lafica, ona je džek, neće da me tera da je ženim, odnos ostaje isti, pruža mi mogućnost da u svoj fazondžijski vokabular ubacim fore tipa: „Odvalih ja tebe od kurca ono veče“. I posle toga imam zagarantovan seks. Samo joj kažem: „E, nešto sam sjeban, ostavila me devojka (to lažem, odakle mi devojka), umro mi ker, kurac palac, dođi malo do mene. Ona dođe, opet se kresnemo i tako u krug-.
I sve bi to bilo lepo i donekle istinito da postoji konzistentnost željenog ponašanja. Dovoljno je da se jednom dogodi nešto neplanirano, složi se par kockica i ti doživiš izliv emocija koje su eskalirale tokom čitavog tog, po tebe iscrpljujućeg procesa. I onda si se jebao u dupe. Afekat uzima kormilo, racionalnost skače u vodu. Sve što u tom trenutku izgovoriš proizvodi orgazmično blažene osećaje koji se šire tvojim telom brže od Juse Bolta. U tom trenutku. Sutra ćeš razmišljati je li bolje da se obesiš, da skočiš s nekog mosta ili da se prebaciš na Braću Karić u Maloj Moštanici.
M: Mogli bismo na neko pivo, nešto, a?
Ž: A šta znam, treba ispit da počnem da spremam, nikako da krenem.
M: Ajde bre, po jedan vops, posle idi uči. Nemoj da si pička!
Ž: Haha, marš! Ajde po jedno. A čekaj, ko ide sve?
M: Ma idemo ti i ja, šta im...
R: 'de ste, drugari? Kakav se to vops pominje?
Ž: Evo mi baš krenuli, ćeš i ti?
R: Opa, a vi to sami? Hehe, kolega, kakve to planove kuješ, bistru vodu bi da smutiš, ako me razumeš. Jao, kolega, opasan si!
M: Mmm, da. Idemo?
Ž: Pa čekaj, Radoš ćeš s nama?
R: Pa ono, ja sam uvek za vops, al' ne bih kolezi planove da kvarim. :kez:
Ž: Ma kakvi planovi, sve ste ludi! Ajde idemo na po jedno.
R: Pa ajde, što se mene tiče, ja sam slobodan.
M, u sebi: E, u kurac...
...
M: E, skinuo sam onaj film Frenz vit benefic, nego me mrzi da ga gledam sam. Ono, mož' da naletiš, da vidimo o čemu se radi. :uzima Boško Jakovljević gutljaj piva:
R: Mene pitaš? Kolega, pa nisam znao da me simpatišeš, hjohjohjo!
M: Iz trenutka u trenutak sve više zračiš duhovitošću. Bravo. I nisam tebe pitao.
Ž: Haha, pa ne znam, možda da...
R: E, kako dobra fora bila na Najngegu, kao onaj trololo hteo nešto da uradi, ali nije uspeo i kaže „Aj tuk en eru in d kni!“ Hahaha, zamisli koja fora!
Ž: Ahahaha, da, da. Ima i ona kad kao onaj Gandalf ne da nekom da prođe, al'neko prođe i onda...
R i Ž uglas: Baden hi tuk an erou inani! Ahahahahaha!
M, u sebi: O, živote lutalico... :uzima drunken Ojriš gutljaj piva:
...
Ž: Jao, a da znaš ona fora što je bila, kao Džastin Biber, i kao neka veverica moli da se Biber ostavi na miru!
R: Ahahahahahahaha, znači nevera! Ijao, to sam pokupio od brata Pantele! Kol'ko on čovek moćan! Kad je strelac rasan!
Ž: Hah, čula sam za to. Nego, šta ti Marko reče za taj film? Da ga gledamo?
M: A?
Ž: Pa na film mislim, Frends uit benefits. I ja bih ga gledala.
M: Eeee, pa hajde, što se mene tiče, ja sam pivo popio, ovo drugo mogu da otkažem, možemo odmah. Konobar!
R: Sranje.
M: Molim?
R: Kažem sranje. Film je sranje neviđeno, gledao ga ja pre neki dan. Džaba gubite vreme.
Konobar: Izvolite?
Ž: Pa ništa onda, da ga ne gledamo, bolje da posedimo ovde još malo. Donesi meni kafu jednu.
R: E, može! Meni frape od kupine.
M: Mhm, tako, a? Ništa, meni donesi točeno još jedno i tri kajsije.
R: E, pa nećemo mi rakiju.
M: KOGA BOLI KURAC ŠTA TI NEĆEŠ! Donesi mi tri kajsije.
...
R: Da vam ispričam o čemu se radi u tom filmu. Džastin Timberlejk je kao...
M: Izvini sekund samo. :uzima Poći gutljaj piva (pet sekundi, na eks) i tri kajsije zaredom:
R: Au, jebote, pa ti nisi noramalan!
M: Nastavi.
...Pet minuta kasnije, kad počinje dejstvo...
R: Onda Mila Kunilingus, grok grok, skvik, skvik, skviiiiiiii, grok, hrkhrkhrkhrk, SKVIIIII...I tako na kraju se uzmu.
Ž: Pa i ne zvuči toliko loše.
R: Pa ono, klasika.
M: E, drugari, da vam saopštim dve stvari. Vi sad mislite, ovaj se napio, lupa gluposti i to je tačno. ALI, mene za to boli kurac. Prvo tebi, kolega, da kažem par reči. Ti si nisi dostojan jedne moje dlake sa levog muda. Toliko o tebi. A što se tebe tiče, ceo jebeni semestar flertuješ i sad kad smo mogli da se kresnemo uz Timberlejka, pogledaj šta si napravila! Eto ti sad ovaj balvan, pa nek ti on liže pičku! Ako ume... Toliko od mene, pozdrav drage kolege.
Britanska, loša verzija našeg Jovana Memedovića. Obojica su obišla svet.
Bear se hranio govnima i insektima, Memedović pršutom i ribom sa roštilja.
Bear je sam sebe klistirao, Memedović nije.
Bear je bežao od medveda, Memedović ga je grlio.
Bear je spavao noću u džungli, Memedović se samo nasmejao i prespavao u vodenici Save Savanovića. Bear to nije smeo.
Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.
Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.
Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.
Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)
Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.
Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.
Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.
Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.
Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.
Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.
Ako recimo neki muškarac umisli da je zec(ili tome slično) i počne da se ponaša i oseća kao zec, a pritom je evidentno da nije zec-pošto je čovek, neminovno je da će posle nekog vremena biti smešten na psihijatriju i biće smatran bolesnim čovekom.
U bolnici će psihijatri pokušati da ga izleče od te njegove bolesne fantazije.
Ali ukoliko neki muškarac umisli da je žena(ili tome slično!) i počne da se ponaša i oseća kao žena, što evidentno nije - kao što ni onaj mučenik od pre nije bio zec, ne samo da neće niko pokušati da ga izleči, nego će se hrpa nevladinih organizacija boriti za to da se ta njegova bolest smatra normalnom i zahtevati od svih njemu bliskih da tu njegovu bolest prihvate kao nešto sasvim normalno i kao njegov lični izbor i slobodu, a automatski dobija i titulu "gay"!
Pa lični izbor i sloboda biranja i onog prvog je bio da živi i da se oseća kao zec i nikog da ga razume, pa da mu pomogne u tome!
Obojica se osećaju kao nešto drugo, a ne kao ono kako su se rodili, a samo ovom što se oseća kao žena se pomaže, a ovaj drugi treba 'ladno da ide u ludnicu!
JA se ovom definicijom borim za prava svih, a ne te tamo neke gay organizacije..!
Borim se za prava ovih koji misle da su zečevi, Napoleoni, itd...
Gde je tu pravda, gde je tu jednakost, gde je njihovo pravo da se javno deklarišu tako kako se osećaju?!
Zašto je samo njima zabranjeno da se osećaju i izjašnjavaju kao ZECOVI?
Pesma koja sa pravom nosi oznaku mita. Njen autor je Zdravko Škender, a postalo je poznata širem auditorijumu kada se pojavila u seriji "Složna braća". Pošto ne može da se nađe ni u jednom kutku čudesne mreže Interneta, a CD-ovi ili kasete Zdravka Škendera se sigurno ne prodaju na kioscima ispred vaše zgrade, došlo je do pitanja da li ova pesma uopšte postoji. Neki kažu da je napisana samo jedna strofa za "Složnu braću", drugi su nudili novčane i materijalne nagrade za ovu pesmu, a treći su čak tražili adresu Zdravka. Iako možda ništa od ovoga nije istina, postoji nada da će se ova pesma negde pojaviti, a do tada ostaju reči ove legendarne pesme:
Moja ljubav ima snagu vala,
jedna suza na moj dlan je pala,
moja Suzi, ti si moja nevera.
Pesma je postala toliko tražena, pa je počela da se koristi i u svakodnevnoj upotrebi.
- Pre ću ja naći Škenderovu Moju ljubav, nego što ćeš ti završiti faks.
Ovaj broj predstavlja nešto što je obeležilo odsluženje vojnog roka svakog muškarca. Neki od njih su učestvovali u njegovom stvaranju a neki su bili samo prenosioci ili slušaoci. Za slušaoce je to urbana legenda, za prenosice neverovatna priča a za stvaraoce uspomena na vojsku...
Svako ko je služio vojsku u zemlji Srbiji može se složiti da higijena nije na zadovoljavajućem nivou, a da su wc-ovi gori neko "čučavci" u selu... I tako nekog vojnika potera velika nužda u wc, a on kud će, šta će jadan (u takvoj situaciji nema razmišljanja, sve misli su usmerene ka wc šolji i kako što pre skinuti pantalone i gaće (po mogućstvu istovremeno)), dok trčeći upada u wc i u letu ispušta za njega tada najvećeg neprijatelja, ne pogleda ima li toalet papira... I ranije je dolazio u wc, i vidjao 111 na zidovima, ali mu do tog trenutka nije bilo jasno sta znači taj broj ispisan svuda po zidovima. U momentu mu sinu, ili ce ići usran do sledećeg kupanja (a to nije uskoro) ili ce morati da ispiše svoju prvu sto jedanaesticu... Spaja palac i mali prst,sa preostala tri obriše dupe,obriše to sa prstiju o zid (odozgo na dole), zastane na trenutak uživajući u svom remek delu, podigne gaće i navuče pantalone, opere ruke,i ponosno se vrati na stražu...
Može.
On pati. On cilim svojim tilom osjeća svaku pismu koju izvodi. Nebitno što je pismu obradio. Nebitno što piva na plejbek. Nebitno što gostuje na Tv Ruski Krstur i što je istog jutra tu numeru pivao u još 16 emisija. On je tako do jaja. On je tako umjetnik. On ima udvojeno isto slovo u svom imenu. On ima tako kul spiku i tako je iznad tih ustaško-četničkih sranja. Njemu niko ne može oduzeti šetnju Balkanskom ulicom jutarnjim časovima 80tih, zadimljenu salu Skc-a, druženje sa Milanom Mladenovićem,…Šatro. On štiti životinje, on zatvara vodu na slavini dok pere zube. Ali on nikad ne priča o tome. On je Massimo Savić.
