Najviši stadijum bliskosti. Na prst u dupe.
Čobanin 1: Vruće.
Čobanin 2: A.
Č1: Pio bih vode.
Č2: Nema, popili smo.
Č1: I jeo nešto.
Č2: Pojeli.
Č1: I jebo bih nešto.
Č2: Nema ništa žensko.
(Tišina. Pogled prema ovcama.)
Č1: Al' da nikome ne kažeš.
Č2: Ovo je početak jednog divnog prijateljstva.
Inteligentna, prelepa, otresita devojka, pritom i dobar lik. Savršena. Nit' ljulja - nit' žulja. Tip devojke koju biste sa popriličnom sigurnošću želeli da oženite. Ništa joj ne fali! Ili ipak...
- Je l' moguće da je Tanja sa onim pajserom?
- E moj brate, valjda si dovoljno mator da znaš da su se najbolje devojke uvek šetale sa degenericima.
- Ma znam, tužno. Al' kakva je ona...vrhunska! Sve joj Bog dao osim mene.
Ortak iz kraja koji nema pojma da igra fudbal ali je maksimalno spreman i može da trči dve utakmice napred-nazad.
Šut mu je nikakav, pas igra ne postoji, osim ako ne dodaje nekom igraču na metar od sebe ali jednostavno ga ne možeš proći. Može lopta, ali ti nećeš.
Uvek koristan igrač u ekipi lelemuda koji su dobri tehnički ali ih mrzi da trče.
Gatuzo je uglavnom mali, nabijen i izuzetno prgav. Voli da se svađa a ponekad i da se pobije na terenu.
Kada Gatuza usere neki dobar potez on je srećan kao malo dete i svi na terenu mu tapšu a kada uradi neki potez koji je van pameti i potpuno retardiran, opet svi tapšu i smeju se jer on jednostavno ne zna.
Omiljeni performans istripovanih mužjaka. Iako je bežični prenos izumljen još onomad, ima i dalje onih koji smatraju da je zaključavanje kola na daljinu oblik poltergeista, fenomen zbog kojeg će ostali mužjaci zanemeti i prestati da proizvode testosteron, a ženske publikovati svoju za tren ovlaženu stidnu regiju. Nije čak ni naročito bitno kakav je auto u pitanju, samo da može da ispusti kul-zvuk i sevne sva četiri. Svakako, nije poželjno da bude modovani varburg-karavan iz 1987.
Elem, tačka ide ovako:
Lik izlazi iz auta, zatvara vrata, lagano skenira prolaznike, isteže levom rukom donji deo šnira na farmerkama, raskomoćujući zver dakako, dok desnom nehajno plasira pikavac u žardinjeru. Zatim pravi seksi namrštenu grimasu a la devet-dana-opstipacije i korača. Posle nekoliko metara ležerno podiže desnu šaku do visine ramena, odvaja podlakticu od tela i palcem teatralno pritiska dugme na privesku. Kola odgovaraju reskim zvukom, a na licu našeg junaka zaigra osmejak nepatvorene dominacije. Šajebilo, a, matori, šta bleneš, ščuo za daljinsko zaključavanje mahine, a? Prtina, bre, 'nači mađija je to, nema to u selo...
- Šefe, skratila nam produkcija budžet, ne možemo da radimo onaj završni deo po scenariju. Ono kad Brus nonšalantno aktivira tovar S4 iza sebe i ide ka kameri dok u pozadini suklja ogroman plamen, a Megan mu skače u zagrljaj u onom pocepanom trikou...
- Je l'? Ma jebiga, nema veze, stavi neka samo izlazi iz kola i zaključa ih onako, zajebano.
- A Megan?
- Nju još malo cepni.. Rez!!!
- Da, to je taj humor.
Stepen jebozovnosti kojom određena ženska osoba zrači.
- Ne razumem šta se svi lože na ovu Enu Popov. Ništa posebno...
- Sine, pa ja kad bih se zavukao među one guzičetine morali bi vojsku i narodnu miliciju da zovu da me skidaju sa nje. Izvlačili bi me ko onaj mač iz kamena, njih trijes! Na kraju bi morali bobingera da mi poprskaju sredstvom za odvijanje korodiranih metalnih delova pa da popustim.
Oproban način da se događaji koje planirate ne dogode.
- Ma brate, to je gotova stvar. Sve sam isplanirao - u sredu je zovem, u subotu izlazimo a u nedelju uveče se pojimo vinom i hranimo jedno drugo južnim voćem u pauzama seksa kod mene na gajbi!
- Au brate, pa dobro ako tako kažeš... Srećno!
(Nedelja uveče - telefonski razgovor)
- E batice, šta je bilo sa onom ženskom?
- Ma ništa... Evo me na Dunavu, pecam.
Interpunkcijski znak kojim ostavljaš utisak dubine, pameti, i da o temi imaš reći još mnogo, ali mudro ćutiš...
Nema se još mnogo šta reći o ovome...
Zajebancija upućena ortaku koji je toliko trapav u određenom sportu, da nema potrebe igrati odbranu na njemu.
- Oćeš ti da uzmeš Zokija, a ja Darka?
- Ja ću Zokija, mrzi me da trčim. On se čovek sam čuva, prošli put je sam sebe spotakao i razbio njušku o beton.
Posprdna izjava kojom se ukazuje na neprilagođenost osobe uslovima života u velikom gradu. Korene vuče iz vremena u kom su gradski mangupi ljude iz manjih sredina ložili da kroz šine ide struja, pa su ih isti, iz straha sa život, naveliko preskakali.
- Matori, video sam Životu juče. Stojim na stanici, a on prelazi ulicu sa nekom kesom i sve poskakuje. Jebote, možeš li da veruješ da on i dalje preskače tramvajske šine?
- Pa ne znam šta se čudiš. Njegova keva još uvek duva u luster da ugasi sijalicu.
Osnovni motiv za uspeh u životu, kad si Srbin.
Stepen dekadencije na crnogorskom primorju.
- Brate, viđi onu jahtu... 80 metara druže... Čeh neki dovezao juče... a pogle piletine što se čvari na palubi.... UH!
- Eeee, na kakve smo grane spali, da nam Česi jebu Čehinje...
Drška od praseta.
