Dvadesetdrugi poen u basketu. (Dvanaesti ukoliko se basket igra do jedanaest)
"Iiiiiii trojkaaaa! Dvajesdva - šesnes! Zadrži kusur!"
"U mamu ti usranu!"
Rečnik / autori
СЕ
Семи
3× u prvih 100na Vukajliji od decembar 2010.viđen 27. maj 2020.
827 definicija37 odabranih39.880 poena
Voziti bilo šta. Termin koji se uglavnom koristi u Vojvođanskim selima, a i šire.
-Će da te nauči deda Zoran da teraš traktor!
Sarkazam ne trpi gluposti. On uživa u njima.
Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.
Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...
Ali...
Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.
Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu.
U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.
Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.
Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.
Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.
Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.
Živeo Jugiša!
Ako je istina da psovke mentalno opuštaju, ovo je svakako jedna od onih koje će reagovati maltene kao bensedin. Izrazito često se koristi u svakoj mogućoj situaciji u kojoj je država čak i indirektno umešana. Daje nam šansu da svoj problem pretopimo na drugoga, tačnije državu, pa makar i samo ovako verbalno.
Koliko je prijemni?
-Osam hiljada.
Jebem ti državu.
------------
Poskupelo pivo na četresšes.
-Jebem ti državu.
Večito pitanje roditelja, ortaka, rodbine, komšija i baba sere. Uskoro završavaš srednju, vreme je da razmišljaš o tome šta ćeš da studiraš (osim ako nećeš da radiš kod Čika Miće kao autome'aničar).
Ne radi se ovde o tome što ti baš želiš da budeš antropolog i što od toga nema 'leba. Ovde je glavno pitanje šta ćeš posle? Hajde, završi paleontoligju, samo napred, ali reci šta ćeš posle? Imaš li bilo kakav plan? Vidiš šta se dešava?! Ljudi ostaju bez posla, neće da kupuju mleko od seljaka i Amerikanac i Švaba nam otimaju Kosovo jebo im pas mater! A ti bi da iskopavaš neke dinosaurse, ptičurine i ostale članove PUPSa. Treba lepo da razmisliš, pa tek onda da se baciš u te vode besposličara i književnika bez zanimanja.
-Gde si bre, Berislave, nema te k'o belca u Francuskoj!
-Ma evo, upisao faks, ti?
-Ja upisao privatni, bole me kurac.
-Aha...pa lepo.
-A ti, gde si ti sad?
-Ja upisao filozofiju.
-Filozofiju?
-Da.
-Filozof da budeš, a?
-Hehe
-Šta ćeš posle?
-Da prosim za 'leba od zaljubljenih debila koji se bubaju na Kalemegdanu.
-I za to ti treba fakultet?
-Ma jok bre nego se to ja zejabavam. Nemam blage veze, valjda uspem da nađem neki posao.
-Pa što ne studiraš nešto od čega će da pršti lova?
-Pa zato što volim filozofiju.
-Volim i ja sestru pa je ne jebem. Slušaj, Berko, bolje ti pusti to tvoje palamuđenje i gledaj da nađeš nešto normalno. Realno, koga boli tuki za filozofiju i tamo neke mrtve Grke?
-Molim? Kako koga boli tuki, pa ceo svet je čuo za velike umove antičkog sveta kao što su Sokrat, Platon, Aristotel, Diogen...
-Slušaj me, Sokrate, ja ti to kažem iz najbolje namere, jer ćeš u Srbiji kao filozof popiti otrov a da te i ne osude.
Kada masa dobije ubrzanje.
Nešto najbliže Majamiju što prosečni Srbin može da priušti.
Žurka prirode. Dan navuče tamne kišne zavese, ubrza dolazak noći i mestimično oduva po koju uličnu rasvetu, kao desetogodišnjak svoje rođendanske svećice, prekine neki kabl i dotok struje da bi ugasio radoznale prozorske oči i u tami započeo sa orgijama. Stabla šire svoje grane ka nebeskom crnilu, koje se međusobno, najpre stidljivo, a onda sa rastućom drskošću, dodiruju i mrse, na mahove prkoseći vetru da ih ne polomi, na mahove zahvaljujući mu što im je omogući da se konačno međusobno onjuše. Nebeski strob u pratnji par hiljada bubnjeva, jačih nego na stadionu, povremeno pojačava konture mokrih prirodnih oblika, koja blješte kao oznojena tela u nekom skladištu uz tehno muziku. "Tonight, God is a DJ". Sve se njiše u pravcu pozornice, predajući energiju vetru, koji je dalje diže u visine i akumulira za sutrašnji vreo dan.
Poseban oblik kulta ličnosti karakterističan za naš narod. Verovanje da je upravo onaj državnik koji nije više među živima bio najbolji i najsposobniji da vodi ovaj narod, a da je posle njega sve krenulo nizbrdo. Kao krompir - sve što valja je pod zemljom.
- E, da je Dušan danas živ on bi sve ove zakone doveo u red...
- Ma da Tito nije umro sad bi mi bili ko Švajcarska!
- Nemate pojma bre, Sloba je bio car za sve!
- Ne lupajte gluposti, Zoran je bio pravi demokrata, evropejac i građanin sveta...
- Boli njih kurac sve četvoricu, oni sad u paklu igraju raub, a đavo im drži pikslu jer je za njih amater. Mala, daj ovde još po jednu!
3... Čovjek čije su ime klinci izgovarali često i olako koliko i riječ „boem“, kad bi se sa terena preselili u kafane, ne znajući da, i za jedno i za drugo, treba mnogo više rada i odricanja. Još jedan koji se nije uklopio u šampionsku viziju KK Crvena Zvezda, i proglašen netalentovanim. Neki zbog ovakve odluke KK Crvena Zvezda Sudbinu nazivaju kurvom, a neki samo misle da je obična bolest u pitanju. Otišao čovjek u KK Partizan, i objasnio neke stvari. Nema potrebe za statisikom i brojem medalja, trofeja i ostalih kurčeva, niti je potrebna gomila novinara i komentatora koji sline za njegovim potezima, dovoljno je bilo gledati ga da bi se shvatilo koliko je veliki igrač bio. Nažalost, neki su osuđeni da poslije njega kasnije gledaju Markovića, Teodosića...
2...U prvom redu, uloga pleja je da razigarava saigrače i da ne sere previše, a velikog igrača da iskoči kad je najteže i težinom svojih muda prebaci težinu situacije u svoju korist, te izađe kao pobjednik. Sale Nacionale je to radio.
Istanbul, devedesdruga. Partizan – Huventud. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto k'o pasulj. On je to radio tako da se činilo da je samo potrebno izaći na teren i biti šampion. Od NBA zvijezda razlikovalo ga je samo što ima više kose na glavi pa je uskoro i taj problem riješio.
Devedespeta. Ukinute sankcije. Evrposko prvenstvo. Jugoslavija- Litvanija. Finale. Strp'o čovjek 20 i po koševa, trojke 9/12. Drugim riječima, natjerao Litvance da mu se previju preko koljena, skinu gaće i dobiju po guzici.
Poslije OI 1996 i srebrne medalje, otišao u Portland i ubrzo se vratio. Nakon 8 utakmica, skontao je ono što Darko Miličić još uvijek ne konta,i neće ni skontati. Želio ja da igra košarku a ne da sjedi na klupi i bude glupi Evropljanin kojeg će trener ubaciti samo kad treba nekom rame izvaliti u odbrani. Želio je da on bude taj kojeg će svi željeti da zaustave. Nije želio da Sudbinu samo nazove kurvom i odustane i uhvati se prvog šatora pod kojim pjeva Maja Marijana. On je zgrabio Sudbinu, navio je preko stola, pokido košulju, jednu ruku metno na sisu, drugom pokid'o gaće i zabio do jaja.
Cijevi pušaka još se nisu ohladile od krvavog rata, a Jugoslaviju i Hrvatsku Sudbina je natjerala opet da ratuju, srećom, na parketu. Iako smo ratom rekli šta mislimo jedni o drugima, ostao je utisak nedorečenosti koji je trebalo ispoštovati.
Rimac. Tri slobodna. 62-61. Đorđević. Uhvati čovjek loptu nekoliko sekundi prije kraja, otrči do protivničke trojke i pogodi u posljednjoj sekundi. Prosto ko pasulj.
Postao je i svjetski šampion, i trener, i na oproštajnoj utakmici pogodio trojku u posljednjoj sekundi, i mnogo toga još... I ko zna gdje mu kurva Sudbina sprema novu zamku, nije ni bitno, kladim se na njega.
1... Heroj. Ideal kojeg ova balavurdija nije dostojna, a kada to shvate, i počnu da rade k'o u rudniku, onda će od naše košarke da bude nešto.
0...Zvuk sirene. POBJEDA JEBENA!
Grčki hijeroglif za slušalice.
