Rečenica koja se vrti kroz američke filmove i ponavlja se kad god neki batica špijun tajni agent upadne u neku zgradu obučen kao njeno osoblje i tu naleti na nekoga od tih ljudi koji su toliko glupi da ne znaju ni ko su im kolege, niti mogu da osete bilo kakvu nepravilnost, kao ni da pitaju dotičnog iz kojih je kuća i preko koje veze je dobio posao gurača kolica sa vešom u kojem se krije njegov partner sa uzijem. Jedan od mnogih dokaza neoriginalnosti u sedmoj umetnosti preko Bare.
-Ene, jes' ti taj mali novi? -Aaaaha, ja sam... boktejebo, je l' ono Slobodan Trkulja?! -Đe?! -:udarac tiganjem tu potiljak: Izlazi brate, čisto je.
Nalickani fensi homoseksualni retardirani mlađi brat govnar kafane.
Zna se šta je kafana: malo mezetluka, rakija, vinjak ili pivo, eventualno špricer, ima i sa roštilja ponegde i a u kurac više. Cene sindikalne, sve blago štrokavo, dvojka ili eventualno sedam osmina sa zvučnika, frigijska lestvica. Popiješ pa se usereš, a ne primeti ti se jer si usran i došo u kafanu, nije bitno šta si obuko. Od riba debela konobarica Sinđa u pedesetim; sve je videla i sve zna. Uglavnom, sve kako Bog miluje i zapoveda.
Ali kurac.
Vaskoliki pederluk što čupa obrve, ima tviter i oblači se kežual ko pazarski šofer za sunet pre nekog vremena je počeo da se loži na ćirilicu: kao, to je ono naše, time mi jebemo, time smo mi tako urbani a opet tako svoji, SERBIA BRE! I onda je rešilo da potkreše urođeni praziluk iz guzice, ne da ga čupa ko do sada, nego nako da ga fazonira mašinicom na dvojku, da to izgleda svecki a naše. I onda je stvorilo klabane.
Klabana je dakle geačka fuzija KLABINGA i kafane. Nedovoljno hardkor za kafanu, nedovoljno urbana za KLABING. Metiljava kao i gosti koji dolaze u nju, što citiraju samoniklog kantautora, sina Titovog ambasadora Jovana Balaševića i slušaju Frajle ili ova govna. Ime joj je obavezno šaljivi citat iz neke pesme ili vragolasta igra reči ("Ona moja", "Moja bivša"). Piće skupo ko otrov, ako naručiš rakiju pitaće te oćeš li od borovnice. Muzika takođe metiljava, jer zvuci Nina ili Šemse gostima izazivaju osip. Razbiješ li čašu, odma stiže obezbeđenje da ti fizičkom snagom pokaže da je čaša kupljena kod Vicka. Sve sređeno i čisto. Pičke sređene i čiste. Muškarci koji bi se nežno voleli sa drugim muškarcima sređeni i čisti. Stolnjaci takođe sređeni i čisti. NE SME BRE TO DA BUDE SREĐENO I ČISTO MAJKU VAM JEBEM U PIČKU!
- Gde izlaziš, preskupa pičko koju muvam? - Ahahahahahahahaha, idem u kafanu "Čamcem plovim sam po Tisi"! - UMRI, POJELA TI MAJKA GOVNO OD MUFLONA MESTO ŽITA DABOGDA, FUKSEŽDIJO!
Previše si trom. Život ti je monoton. Želiš promene? Okreni pedalu na životnom bajsu malo jače. Zaverglaj. Ako si se zaglavio u blatu, biće malo šlajfa, jelte, ali opet je rešenje verglanje, samo malo napornije, ali uvek se isplati. Samo matore drtine imaju pravo da voze taj bajs polako, jer, njima je još malo kraj trke, kočnice su im zakržljale, pa da bi lakše zakočili malo i uspore. Ali gde si ti? Nisi ni do pola došao, tur de lajf nije tako kratak, niti jednostavan. Mnogo još rupa i uzvišenja moraš da prođeš, ali zapamti, mili moj, posle svakog uzvišenja ide jedna nizbrdica, gde možeš da odmoriš noge. Zar ne? Što kažu naši stari ''preko preče naokolo bliže'', zato, ne traži prečice, piči pošteno pa dokle doguraš. A do kraja ćeš stići sigurno. Veruj mi.
Ja sam sve to prošao, i znam da ti je teško što me više nema. Uradio sam sve što sam mogao, i koga god budeš pitao za mene, svi će ti reći da je tvoj stari bio ljudina. A zato što znam kak'i smo mi, lenčuge u krvi, treba nam jak motiv da bi nešto počeli, zato ti, sine moj kažem...
Mreža koju posebno volim jer kad sam na njoj Novak Đoković mi zvoni na interfon i bole ga kurac i smara me da idemo da mrljamo koks iza arene i da plašimo babe na jacpi.
ZVRRRRRRR -halooo -BRATEEEE NOVAK OVDE, JAO JEBOTE AJ IDEMO GAELU NA GAJBU -novače dobar si ti i sve to, al spavam brate...radim za dva sata -AJ PLAŠIMO BABE BRATEEEEEE!!!!
Bogotac među psovkama. Nije za svakoga, pošto vrlo često ume da se obije o glavu. Da bi je koristio moraš da budeš izvorni preldžija, gazda u kući inače si najebo.
- Jebem ti ženo majku, kakav je ovo ručak? - Slušaj pivopevac, nemoj da te zgovnam ovde pored sudopere da te ne prepoznaju otac i majka. Jedi to i ne izigravaj mi tu nešto. Ili nek ti kuva mama boli me kurac. - Dobro šta galamiš odma...
U nekom trenutku u istoriji civilizacije, za odvajanje prostorija u stambenim objektima, prestala je da se koristi cigla i počeli su da se koriste gej materijali poput kartona, gipsa i vune. Majstori više nisu dolazili da opizde zid, već da izmene enterijer. Parovi iz komšiluka više nisu vodili ljubav već kampanju protiv radnog naroda koji ustaje u 5:00 da radi na mešalici.
U sedmom delu Terminatora zli terminator hvata dobrog terminatora za gušu, kreće fajt i otresaju jedan drugog o zidove kao što to u terminatorima obično biva. Na kraju scene se obojica zakašlju od gipsane prašine koja im nadraži ždrela, a staklena vuna im dospe u oči, što izaziva pečenje, svrab i bol. Držeći se jedan za drugog, nekako nalaze izlaz iz objekta, teturaju se do prve ambulante, i traže pomoć od sestre. Ona im saopštava da nemaju odabranog lekara od čega im se pregrevaju procesori i gasi ono crveno sranje u očima.
Čovek k'o i svi ostali. Ide tamo gde mu srce traži i duša vodi. Juri ona sitna zadovoljstva o kojima mašta noćima, a koje mu nisu uvek na dohvat ruke. Drugima ponekad izgleda smešno, pomalo idiotski, al' ne može protiv toga. To mu je u krvi. Voleo bi on tako svaki dan, al' nema siroma'. Prosta stvar.
- Vidi majke ti ono ciganče, naguralo celu četvrtinu bureka u usta, ne može da sažvaće sad. - A šta će jadno, živa duša, ko zna kad je poslednji put jelo. -------------------------------------------------------------------------------- - Uhvatio Mirko ženu na gomili sa petoricom. Dabl- dabl pentracija i pušenje. - Šta će žena, živa duša.
Zadnji vezni šank linije. Vezivno tkivo koje od prčvare pravi kafanu, od bircuza bistro, od lokala sa šankom i stolovima mesto koje ima dušu - ona, a ne neka druga. Nije to zanimanje, ili profesija, ili nadimak - to je status. Znaju da budu i čovek, i žena, ali ređe. Odavno su ušli u popis inventara svog omiljenog bara. Stolica, ili čaša i pepeljara mogu da fale, ali barske mušice ne - uvek su tu. Konobar i ne pita, nego nosi. Često imaju i svoju teku u kojoj su stotine recki neplaćenih pića. Ipak, ko je sad taj gazda da postavlja pitanje kad je on šesti vlasnik u poslednijh 20 godina, a barska mušica pamti vreme dok se zidao lokal. Voli da popije, ali ne uvek. Za partiju domina je tu, šah, karte, samo reci. Krenuo je jednog dana kao student možda u biblioteku, i navratio. Otad, svakog dana je išao u biblioteku i navraćao, sve dok nije prestao da ide u biblioteku i dolazio samo na svoje omiljeno mesto. Posle mu je bibliotekar donosio knjige tamo...
Sedi gospodin je sedio za šankom. Ispred njega je bila čašica vinjaka, rubinovog! Glatke sveže obrijane brade, ali naboranog lica, sa tamnosivim perfektno čistim odelom ispod kojeg se nazirala blistavo bela košulja, očiju uperenih u ugao šanka, oštrim pogledom je cenio da li se ivica oštetila tamo u ćošku - juče nije bilo tako.
- Piće od gospodina za vas. - Kog gospodina? - Onog tamo za stolom.
Uzeo je svoj vinjak i nazdravio. Čovek je ustao od svog stola i zauzeo mesto pored sedog gospodina.
- Izvinite, već par dana dolazim ovde i svaki dan ste tu. Da niste možda vlasnik? - Ha, ha...ne, ali upoznao sam ih nekoliko u zadnje četiri decenije. - Dugo dolazite ovde. - Prilično. - Mora da ste štošta doživeli ovde. - Kad bih ti pričao, ne bi mi verovao. - Imam predavanja tek za tri sata. - Znaš li ti da je ovde, u ovoj kafani, tamo kod onog stola, počela priča o svrgavanju Miloševićevog režima? - Svašta? Stvarno? - A je l' ti iko rekao da je ovde za ovim šankom dogovorena titula prvaka one godine kad je Obilić osvojio?...
Priče su se smenjivale jedna za drugom. Student je pažljivo slušao i naručivao vinjak za vinjakom. Tri sata su stala u minut.
- Jao, moram da idem. - Samo idi, i ja ću brzo. Ni zdravlje me ne služi k'o nekad. - Šta je? - Ko će ga znati?
Razgovor je završio. Student je došao i sutradan, ali sedog gospodina nije bilo. Dolazio je par dana, ali gospodin se nije pojavljivao. I konobarima je bilo čudo zašto ga nema. Posle mesec dana, toplog majskog jutra ušao je u bar i seo na ono mesto gde je sedio sedi gospodin.
Sveštenik masonskog reda, osoba koja poseduje tajna znanja i veštine kakve mi ostali ni ne naslućujemo. Posle završene trogodišnje srednje mašinske, inicijacijom od strane Velikog Kalfe upućuje se u svete tajne automehanike i poprima nadljudske moći. Urođenim ultrazvučnim aparatom dijagnostifikuje problem, promrlja neku mantru i samo vas rezignirano pogleda ako mu zatražite pojašnjenje. Sa svetovnim osobama komunicira samo kada izgovara cenu svojih usluga, koje je pruža preko volje, samo zato jer mu to nalaže etički kodeks. Kodeks ga takođe obavezuje da nikad ne reši slučaj definitivno, tako da je susret sa njim teško izbeći na duže.
Stranka: Majstore, nešto mi lupa odozdo, pogledaj da nisu nešto kočnice... Majstor: Hmmm... silen blok... semering... remenica... Stranka: Možda treba da otvorite haubu, da pogledate o čemu se radi... Majstor mrko gleda .... Stranka: Dobro, ostaviću Vam auto, pa Vi vidite... Majstor: Sutra u 5. Čet'ri i po 'iljade.
Misteriozni lik, bogotac. Čovek koji sve poznaje, svima pomaže, a nikome ništa ne traži. Domaća verzija Deda Mraza, koji ne pravi razliku između dobrih i loših. Jedini koga svi Srbi vole.
- Kako si bre došao do mesta zamenika ministra za ekologiju sa srednjom cvećarskom?! - Ma znaš, preko Veze.
Za razliku od onih romantičnih filmova koji muško zaljubljivanje predstavljaju na sentimentalan način stvarnost je malo drugačija. Naime, često je dovoljan jedan gest u vidu reči, dela ili stava koji u muškarcu probudi "Ona je ta" osećaj.
Momak i devojka u vezi nedelju dana: On: Ne mogu da se vidim večeras sa tobom, moram da gledam Superkup Evrope u fudbalu. Ona: Stvarno? Ja navijam za Inter mada su u slaboj formi sad, možemo i zajedno da gledamo? On: Udaj se za mene.
Ista situacija: Ona: Kad si ono rekao da se nađemo večeras? On: Oko 8. Ona: Na kurcu te nosam! On: U jebo te, udaj se za mene!
Opet ista situacija: Ona: Kakvi su ti ovo bezobrazni filmovi u fioci? On: Pa znaš, to su... Ona: Jel mogu da pogledam? On: Možeš ako se udaš za mene odmah!
I opet ista situacija: On: Voleo bih da znam da li ti se boja gaćica ispod te suknje slaže sa suknjom (šmekerski se smeje). Ona: Ali ja ne nosim gaćice. On: Udaj se za mene!
Y:"E ljudi idem kući da ručam,ćale će da mi sere..." X:"Pa šta imaš govna za ručak??I još ćaletova???Jel ti toliko bolesna porodica???" Y:"Ma ne breee...ne razumeš!Ćale će da mi kenja!!!" X:"???##?@!@@@????" Y:"Ma....idem...."
