Naziv za Srbiju koji nam dolazi iz turskog, gde ovu zemlju zaista zovu Sirbistan (sa „i“), ali bi izvorno poticao od indo-iranskog, gde „stan“, znači „zemlja“, „stajalište“, „uporište“ odakle mi imamo glagol „stati“, a Englezi „state“, Franci „etat“ itd. Eto, Srbi još tu „stali“, a ovi drugi se „održavili“, da se tako duhovito izrazim, sve se smeškajući u sebi, zadovoljan svojom sposobnošću povlačenja paralela...
Ali neću da se tako duhovito izrazim, jer ću tako ličiti na sve one arafat-dukatlije i mladobudne aktiviste političkih partija koji koriste ovaj izraz za Srbiju zato što misle da su skapirali stvar. Zato što su pročitali par knjiga i što kao gledaju vesti, a onda nastave da gledaju i šta ide posle vesti. Zato što im je pričala keva kako ju je šetala šalteruša kada je išla da im prijavi ispit. Zato što mase u busu smrde a oni znaju šta je dezodorans. Zato što imaju internet kao prozor u svet, a nemaju konkretna umeća kao vrata u taj isti svet.
Jer „Srbistan“ je kao fora, hahaha, kapiraš, to nam govori kako je Srbija isto ko Istok, Centralna Azija jebote, što automatski znači raspad i propast, despotiju i prćiju. Da se razumemo, a) Srbija jeste kurac od države iz mnogih razloga o kojima sada ne vredi raspravljati, biće ovo ionako poduža defka i b) ako se rodiš u nekom „stanu“, u 90% slučajeva umesto cucle odmah dobiješ glavić u usta, koji samo raste kako i ti rasteš. Ali, poenta je u tome da kada kažeš „Srbistan“, kažeš da je ovde isto kao tamo, a time samo pokazuješ koliko pojma nemaš o tome kako je stvarno tim ljudima i koji je jebeni zgoditak na planetarnoj lutriji biti ljudska jedinka bele puti u državi sa kontinentalnom klimom i kakvim-takvim zdravstvenim osiguranjem. Zato me zajebi s tom "forom", jer ako još jednom to negde čujem/pročitam, ima da odlemim načisto!
----- VESTI IZ SRBISTANA ------ Zasnovane na apsolutno istinitim događajima iz raznih "stanova". Ko ne veruje mošsejebe, a može i da pogleda slike ili da gugla. --------------------------------------
„Predsednik Boris Tadić je danas otvorio renovirani Aerodrom „Boris Tadić“, posle radova od tri meseca, tokom kojih je aerodrom bio zatvoren za saobraćaj. Okosnica ovih napora renovacije je, naravno, niz od 23 biste predsednika Tadića, po jedna na svakom ček-in terminalu, delo akademika Sofronija Lopičića – tragično nastradalog ubrzo po završetku ovog magnum opusa, prilikom nebezbednog brijanja na obroncima Fruške Gore.“
„I upravo nam pristižu prvi nezvanični rezultati izbora iz poslednjih izbornih jedinica, Brus, Kovilovo i Čajetina… I da, stranka Predsednika Tadića “Boris Tadić – Bori se za Budućnost Srbistana” je i u ovim srezovima ubedljivo pobedila, doduše sa svega 97% glasova zahvaljujući određenom broju nevažećih listića koji, uprkos brojnim uputstvima preko medija i na samom licu mesta glasanja, nisu bili zaokruženi krvlju. Ipak, sve ukazuje na to da ovo neće biti dovoljno - da obori ukupan procenat glasova za stranku Predsednika na republičkim izborima ispod prognoziranih 99%.”
„Služba za informisanje Predsednika je informisala Predsednika da je narod Srbistana zahtevao da mu Predsednik podari, na polzu i veselje, monumentalnu građevinu koja će biti uzor slobodnog sveta i zavist svih neprijatelja Srbistana. U tu svrhu, i sa srećom naroda na umu i u svome širokome srcu, Predsednik je došao na epohalnu ideju da zapušteni prostor Deliblatske peščare konačno bude iskorišćen u skladu sa njegovim potencijalom, te je na tom mestu naredio izgradnju Ledene Palate sa hiljadu trista osamdeset devet klizališta koja će biti otvorena trista šezdeset pet dana u godini i opremljena robotskim instruktorima klizanja američke proizvodnje."
„Uzimajući u obzir činjenicu da je naš Predsednik biće suštinske dobrote i neizmerne unutrašnje luči i mira, čiji dolazak na čelo srbske nacije je značio konačno rasterivanje viševekovnog mraka, Nacionalni Savet je pred Predsednika izneo novi predlog ovekovečavanja Njegovog nemerljivog doprinosa budućnosti i sjaju Srbistana. Sa suzom radosnicom u oku i drhtajem u srcu, čast i radost nam je obavestiti svekoliko srbistanstvo da je Predsednik odobrio projekat novije, još impoznantnije statue svoje ličnosti koja će stajati na Trgu Republike Srbistan u Beogradu, na mestu nekadašnjeg „narodnog“ „pozorišta“! Novi monument će biti remek-delo umetnosti i umešnosti: u prirodnoj veličini od 62,3 metra i, kako bi bolje odrazio neuhvatljivu harizmu Predsednika, obložen 24-karatnim zlatom! U osnovi će biti postavljen mehanizam koji će omogućavati rotaciju statue u skladu sa napretkom Sunca po nebesima - simbol napretka Srbistana ka nebesima pod rukovodećom svetlošću Predsednika!"
„Srbistanska Akademija Nauka i Umerenosti je, kao reakciju na nedostižne kvalitete najnovijeg sonetnog venca kojom je celu naciju juče neočekivano, u sred sednice Akademije, obradovao Predsednik i Otac Svih Srbalja, proglasila svu drugu literaturu ikada napisanu suvišnom i predložila Predsedniku ukidanje Narodne Biblioteke, kao i trenutnu zamenu sve literature u obrazovnim ustanovama svih profila Predsednikovom novom, dopunjenom zbirkom pesama. Predsednik je rekao da će razmisliti, a onda se njegov dobroćudni grohot zaorio zamuklom mermernom dvoranom Akademije, posle čega je rekao da se samo šalio, naravno da ćemo odmah zameniti."
„U okviru svog nenajavljenog pojavljivanja na stomatološkom simpozijumu u Novom Borisovu, koji je iskoristio da sa svekolikim srbistanstvom podeli svoje najnovije remek-delo, epsku poemu „Opet pet puta putem putovah“, Otac Svih Srbalja je pronašao trajno rešenje za karijes i paradontopatiju! Pogledajmo snimak.
Otac Svih Srbalja i Doživotni Predsednik Boris Tadić: „Kao mlad u Sarajevu, gledao sam pse kako žvaću kosti. Jeste li nekada videli psa koji ima paradontopatiju? Pametni ste, Srblji ste, znate šta vam je dalje činiti, ja sam rekao svoje.“
„Vesti iz kulture i opšte percepcije stvarnosti: Matica Srbistanska je prihvatila predlog Boga Oca Svih Srbalja i Drugih da se, u čast njegove Svete Majke Nevenke, imenice „hleb“ i „april“ preimenuju u „Nevenka“, počevši od ovog trenutka. Slede vesti iz privrede: vekna nevenke od pola ljubomira će od sutra poskupeti za tri borisa..."
Osvešćujuća misao koja se javlja posle poraznog seksualnog iskustva sa pokušajem tršenja nabubrele ženke razrogačenih plavih očiju i tankih prstiju sa frenč manikjurom koja je treptala na tebe dok je bend žilavio na bini pa se tebi učinilo da bi mogao da joj u jednom potezu pocepaš mindžu, isprskaš spermom zidove da se slije do podruma i zabiberiš joj kliću tako da joj oči iskoče iz ležišta. Ali ne lezi vraže!
Ulazite u haustor, ona se kikoće i lupa štiklama. Sapliće se o stepenik i viče IJU! Psssst! šištiš jer komšiluk samo tako nešto i čeka. Eto vas u stanu. Ona se osvrće: - Ijao što je lep fikus! Sklanjaš čarape sa fotelje i guraš ih u džep, skeniraš prostor da nema još neka bomba. - Nije fikus; to je dracena... - Ma šta god... A jel si video onu što je stajala tamo kod bubnjara, kako je debela?!? Baš je debela a kakav nakit nosi, prava seljanka... - Nisam video, gledao sam tebe. - Pa naravno... A ona sa crvenom kosom, što imala onaj krzneni prsluk, šatro leopard, moja maca a ne leopard, jesi vido nju? Kakva seljanka... - Nisam ni nju video, zato što sam... - Ijuu a jel si ti neki naučnik? (Gleda po tvojoj polici sa enciklopedijom umetnosti.) - Pa, nisam… student sam. Istorija umetnosti... - Istorija... jao kako sam bila slaba iz istorije, nikad nisam uspela da zapamtim nijednu godinu… - Ovo je istorija umetnosti... - Molim? Pa to kažem, sve te bitke, to je tako teško... - Ovde se ne uče bitke, nego umetnost, slikari, arhitekt... - A pa tako reci: slikarstvo! Znači slikar? Pa jesi nešto naslikao? Gde su ti slike? Imaš onaj čiviluk za slikanje, kako se zove... nešto na štrafte… - Štafelaj... Nemam, ja nisam slikar... - Kako nisi slikar? Pa sad si rekao... - Rekao sam istorija umetnosti; učiš da tumačiš umetničke pravce… - Da tumačiš?!? Nešto kao prevodilac? - Ne bih rekao; više da umem da raspoznam pravce u umetnosti, i logiku umetničkog razvoja... - Jao to je mnogo komplikovano... a jel imaš sestru? Kolko ti godina ima sestra? - Nemam sestru, jedinac sam. Otkud ti sestra? - Pa vidim crvene jastučiće na trosedu, to je tako ženski, a imaš i taj fikus... - Dracena... - Ma nema veze... Znači nemaš sestru? Donosiš piće, hladno belo vino, šardone iz 2002. - Nemam. Piješ bel... - A šta si to doneo? Neki sok? Od jabuke? Molim te samo bez šećera, ne pijem ništa sa šećerom! - Ovo je vino, belo vino... - A jel imaš šampanjac? Ono što puca kad se otvori? - Pa... nemam, imam Šardone... - Ne pijem belo vino, to je kiselo. - Šampanjac piješ, to ti nije kiselo? - Šampanjac je šampanjac, to je otmeno... - Otmeno? A šardone nije otmen? - Šarbone je kiseo! - Nije šarBone, nego šar... - Kako god, kiseo je! Jel mogu da podignem noge na fotelju? (Podigne ih ne čekajući odgovor. Štikla joj se zabada u tvoju kožnu fotelju. Gledate se. Ona počne da se vrpolji.) - Pa što sediš samo tu, tako? Ugasiš cigaru, ustaneš polako, sedneš na rukohvat fotelje, ona te gleda odozdo, trepće očurdama, ti joj položiš ruku na obraz, pa je spustiš ka sisama, ona počinje odmah da dahće i koluta očima, ti zavučeš ruku u sise, bradavica smežurana, ona dahće kao da tegli kamion na sajlu, sagneš se da je ljubiš, ona otvorila usta, taman guraš jezik, ona skače: - UGASI SVETLO!!! Ti odskačeš kao da te struje udarila… Uh, jebote, šta je bilo… - UGASI SVETLO! Ustaješ, gasiš svetlo, i vraćaš se. - Spusti roletne! Spuštaš roletne i vraćaš se. - I ono svetlo u kuhinji! Gasiš svetlo u kuhinji i vraćaš se. Sedaš u prethodnu pozu na rukohvatu, u mrklom mraku vidiš da ona koluta očima, i opet dahće. Malo se ljubite, njen jezik ko uspavana zmija se valja po ustima. Uzmeš je na ruke, odneseš do kreveta, baciš je kao stvar, spadnu joj cipele, dobra okolnost ne moraš da se trudiš oko toga. Skidaš je, ona drekne: - NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!! - P…pa… ništa ni ne vidim, mrak je… - NEMOJ DA ME GLEDAŠ!!! - Neću da te gledam, u redu… Skidaš je dalje, skineš sebe jednim potezom kao Kinez na trapezu, kreneš da joj smuljiš suknjicu… - NE SKIDAJ ME SKROZ!!! (Povlači suknjicu preko struka, da joj dođe oko stomaka). NE SKIDAJ ME SKROZ! Smuvavaš joj gaće, nakvasiš prstima međunožje, jedva se snalaziš u mraku, radiš na pipanje, ona leži kao fosna, ne pomera se, samo dahće kao fizički radnik dok nosi dve vreće cementa uz stepenice, ruke joj složene na krevetu sa dlanovima na gore (oči ti se malo privikle pa nešto i vidiš), ti je uzmeš za ruku da joj oližeš dlan i staviš ga na tukija željnog maženja, njoj ruka padne nazad. Nema veze, naciljaš joj ga naslepo, razmaknute noge... - ČEKAJ, IDEM DA PIŠKIM!!! Ležiš u mraku sa tukijem koji splašnjava dok ona prska u šolju. Čuješ je odande kako komentariše tvoje peškire, boju na zidovima, plastičnu zavesu oko kade i miris sapuna. Vraća se, tukidid ti izumro. Okrećeš se ka njoj dok ulazi u sobu. - NE GLEDAJ ME!!! - Nipošto, kažeš i ne pomeraš se. Ona se trti da legne nazad, leganje joj otežava to što neprestano pridržava suknjicu oko stomaka da joj slučajno u mraku ne ugledaš strije koje nema. Legla je. Namešta se, na leđa, gađa istu poziciju iz koje je krenula na pišanje. Smirila se i počinje da dahće. Ti se ne pomeraš. Ona još malo dahće, okrene se: - Ajde! Ti ležiš bez pokreta, razmišljaš o Partenonu, korintskim stubovima, mikenskoj zlatnoj maski. Njene cipele na podu. Mrak.
****** Sutra te zove drugar. Pita kako je bilo, otišo si sa opasnom malom, svima se bio digo na nju. - Sine, kažeš, nije to tako kao što izgleda na prvi pogled… - Šta bre pričaš, buni se ortak, jesi je raspolutio?!? - Ni blizu. I, znaš, nadalje se isključivo ložim na pametne. ...iako znaš da će i to doneti svoje probleme sa sobom.
Ili se klinka pravi da je ekstra riba sa pohotnim sisama, koja je okusila sve u životu, ali ne zato što je kurva, nego zato što je iskusna i mnogo zajebana (aha...), ali ne samo što je sisata kurva, nego je i načitana, pravilno usmeravana i smerna brižna i naravno toliko punjena humorom da joj curi iz leve bradavice. Ona je takođe i kompetentna da da odgovor na svako pitanje koje je u stanju da izvikipediše i da ostavi sliku uspaljene zrele ribe pune iskusnog znanja i neobuzdanog libida.
Ili je neki peder koji frustraciju apstinencije izdrkava po ovim stranicama spamčinama neviđenih razmera. Prav se da je pročitao svaku knjigu o umetnosti, video svaku sliku svakog jebenog umetnika ikada rođenog, makar on bio i samouki eks hipik koji poslednjih godina crta murale po zidovima šumadijskih pećina koristeći isključivo sopstvena govna.
Tu su i pičketine koje se zavlače u čmar jedni drugima pokušavajući da ubede sami sebe da su intereantni. Svi su probali svaku droguikada smućkanu, ikada srolanu, ikada zamišljenu. Više puta. Bili su za Šešelja, ali sada je Čeda in pa su za njega, isto kao što su bili za Čak Norisa, pa ga sada pljuju, zato što više nije in. Ispili su hektolitre piva u životu i svi do jednog jebu (ili su jebali u svoje vreme, vreme kada su bili neobuzdani pastuvi, jedini od svoje vrste, u svoje vreme, koje je kao, prošlo ili štagod). Pedofilčine koje šalju nekakve kissove i čmarove preko svojih gnojavih tastatura uspaljenim masnim klinkama koje su toliko pogubljene da im se dupe sjedinilo sa tapacirungom na stolici na kojoj sede. Međusobne ljubavi i gotivljenja, prepametne izjave, hejtovanja, antihejtovanja, lelemudarska govnjakanja nezasitih PIČKETINA, koje niko ne želi da sluša, monoplizacija i sankcionisanje slobode govora, samoproklamovanje, samoproglašavanja, samojebanje, samoheklanje. Pičkopaćeničke usamljene poruke i izjave pune vlažnih laži. Zajednički promašeni hejt za nešto što bi kao trebalo da bude ispravno hejtovati, ali potpuno izvedeno na pogrešan, sisasti način. Onda pičketine koje su tolike pičke da nemaju ništa pametnije u životu nego da prosipaju svoju mudrost, koju niko nije tražio, mudovanje oko smisla i besmisla ove linvističko-megalomansko-potencijalno-zajebane-vanserijski-dobre-(poserem se u kurac i dupe prolivom)-internet-lokacije. Onda neki kao opušteni moderatori, onda neki kao nadrkani moderatori, onda neki kao boli-me-klurac-što-sam-moderator-ali-da-se-zna-da-sam-JA-moderator. Onda neka brisanja definicija zato što su suprotna mišljenu ili poimanju kvaliteta, ili suviše egzotične, ili suviše suvoparne, ili jednostavno istineite, ili samo govna. Onda neki pokušaji jedenja govana, onda neki kao trzaji. Kurac palac. Sve pičketina do pičketine. Svaka pičketina pičkasta ima potrebu da kaže šta misli gušeći one retke koji bi zapravo ovde nešto da pročitaju, a ne da im se boravak na sajtu uslovljava količinom xxx slika okačenih na forumu ili broja redova o pičkastim uvlačenjima u dupeta pičaka na četu. A tek jebeniiskusni učitelji, savetodavaoci i jebeni bunari iskustva koji na osnovu nekih statističkih podataka pokušavaju da ti pomognu ili u pak nabiju nešto na nos. ... jebeni statistički sajt za pičketine.
Pičketine jedne, Mačkasti, pičketino jedna. Pičke na sve strane, pičketine, pičketine, pičketine. Jebala vas lažna finoća, Providni ubuđali bonton i zgražavanje na svaku psovku. idi jebite se u obdaništu a ostavite ekslicitnost na ovom sajtu. Pičketine proklete jebem vam bre sve po spisku, pičkastom. --- Jel ima neke pičetine? Jeli pičketine?
Čuda od dece.Ni multipraktik koji vrši čak 25 operacija, ne može da im parira. Oni blistaju na studijama , pucaju 10-ke na sve strane , i to , ključna reč "u roku" , a pritom , ta ista deca zarađuju sama za život , ne čekaju milostinju roditelja , kao pojedinci. Za njih su kućni poslovi svakodnevica.... oni kuvaju,peru,čiste,peglaju...oni su mašine.Njihova soba odiše svežinom poljskog cveća sa finesama lavande , gde zidovi samo što nisu , nekim čudom , počeli da žubore , a vesele ptičice melodično zacvrkutale na lusteru , ni nalik nečijem smetlištu , gde je prašina uzorpirala i izvršila agresiju nad kevinim nameštajem.Treba napomenuti razne pohvale i priznanja sa raznih kurseva ,seminara , pohvalnice za položene razrede sa svim peticama(I-VIII) , vukove diplome i mnogo što šta.No i keva nije mogla sve da popamti , ovo joj je bilo isuviše dovoljno da shvati kakvog idiota i neradnika ima kod kuće , "koji čeka da mu sve padne s' neba"!
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam! Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet... Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru) Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan! Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme. Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o? Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren. Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku? Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme) Ja: Ajde... daj pare. Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata. Ja: Naravno. Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac. Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi... Keva: Što si bre tako bezobrazan?! Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk! Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje. Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao! Sestra: Uzmi sok!
Znate, ja mislim da ste svi foliranti. Ne mogu da pričam kao čovek sa vama jer spomenem li nešto što je moje lično mišljenje, prospete mi hiljadu lažnih moralističkih govana iz vaših prljavih usta i hiljadu nobles pogleda iz tih odvratnih očiju. Gonite se u tri pičke materine ti, ti, ti, ti, ti i ti, onaj tamo je peder, ona se puca u venu, onoga keva još uvek kupa jer je alfa edipovac, a vi kučke, po vašim kvarcovanim čirovitim telima je više fleka od ejakulata nego po celoj scenografiji Brazersa. Ne mogu očima da vas gledam, idete mi na trista kurčeva i ne obraćajte mi se više do kraja mog života ili još bolje, do kraja vaših života! Šu. Pičku. Materinu. Čast izuzecima.
U ekipi osnovno/srednjoškolskih ziljavuša, ona u koju stado gleda kao na hodajuće polubožanstvo, pastiricu i vrhovnog sudiju po pitanjima života, smrti i svega između; analogno matici u mravljoj koloniji.
Lepa, skockana, fino situirana; inteligentna, proračunata, neretko i načitana, sa završenom nižom muzičkom za klavir ili violinu. Priča taman koliko treba. Smeje se taman koliko treba. Uvek u trenutku, savršenog pregleda situacije. Retko gubi nerve, a kada se to desi scene bivaju poprilično ekstremne.
Ne vidiš sebe u nekoj priči sa njom, ali te opet tako jebeno intrigira, udara na tvoj osvajački instinkt. Pokušavaš, ali je ne kapiraš, ne možeš da je obuhvatiš, nedorastao, kao pekinezer koji pokušava da zagrize basketaru. Iz priča palih boraca shvataš da se malo ko tu dobro proveo, ali su je ionako uvek ganjali pajvani -- želiš da veruješ da bi je ti možda shendlovao. Možda. U nekoj paralelno mazohističkoj stvarnosti.
Zamišljam jedan takav primer: Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije. U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke. Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje. Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega: - Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi... Celo društvo se kida od smeha. On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući. Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Pustiti u promet temu koja će zaintrigirati sagovornika i naterati ga da misli o značenju našeg govora. Najčešće, mislilac pusti mašti na volju i odluta u potpuno suprotnom smeru sa svojim tumačenjem izrečenog.
Mada, golicanje mašte se može iskoristiti i kao jeftina provokacija kojom privlačimo pažnju na sebe, raspirujemo neke bludne misli osobe sa kojom razgovaramo. Pogotovu su interesantni razgovori dve osobe ovog tipa.
1 - I šta kažeš kakav je, ako me razumeš? 2 - Hm, ko? 1 - Pa Beč. A na šta si ti mislila? 2 - Hehe, pa ovaj lep je valjda, nije toliko veliki, ali ima to nešto, ima dušu? 1 - Misliš? I je l' ti bilo lepo? 2 - Pa jeste, šta da ti kažem, ništa mi nije falilo, znaš. Nego je l' ti se diže, ovaj, jesi li krenuo da ustaneš? 1 - Jesam, jesam. Kaži šta treba. 2 - Donesi krpu, prosuh malo piva na stolicu. 1 - Važi, dobro ću ti je oribati, ništa se ne brini. 2 - Daj mi. Veštija sam. 1 - Evo ti. Ne moraš da žuriš, nema potrebe. 2 - Hm, vlažna je. 1 - Pa valjda treba takva da bude. Mislim ne znam, bolje ide nego kad je suva. Zar ne? 2 - Sigurno. Suva je grublja. Može da se ošteti. Nameštaj. 1 - Vidiš nisam o tome razmišljao. Pametno zboriš. Daj mi je. 2 - Ma jok, ja ću da je operem. 1 - Ajde važi. Samo požuri, ne čeka mi se baš mnogo. 2 - Ma dobro. Da uključim klimu? 1 - Ma jok, ne bi valjalo da se spusti. Temperatura. 2 - I to što kažeš, prijatno je ovako. Skinuću košulju. 1 - Važi. Ne smeta mi ni najmanje. 2 - Jesi voliš Boru Stankovića? 1 - Čitao sam. Dobar je. A ti Tolkinovu mitologiju, "Gospodara prstenova" i te fore? 2 - Uh nisam mogla, previše je velik. 1 - Pročitaj jednom, izdržaćeš. Mada neće ići brzo, ima puno detalja. Kvalitetno je. 2 - Hvala na savetu. 1 - Da ga upalim? 2 - Upali, samo nemoj Pink. 1 - Dogovoreno, ništa se ne brini. 2 - Nemoj previše glasno. 1 - Biću tih. 2 - Stani, stani, stani. Nemoj unutra. Napravićeš haos. 1 - Ma ne smeta meni haos, ali 'ajde neću. Au izvini, polomih slučajno ovu vazu. Platiću ti. 2 - Ma ne treba, besplatno je. 1 - O čemu mi pričamo uopšte? 2 - Nemam pojma, aj' se jebemo.
Stanje duha, transcendentalna ravan uma, kulminacija dobrog raspoloženja, nirvana alkoholičarske profesije, klistir zlih misli. Stanje koje je Ričard Barton tražio trčeći go po srpskim livadama, cirkajući šljivovicu na eks i berući bele rade poput bosanske šiparice na velikom odmoru. Da je Dalaj Lama poklonik čašice, vrhunac meditacije bi mu bio baš ovaj ljudski mod. Avangarda svim ostalim kul ispičuturama, holivudskim ili belosvetskim. Svi su oni drkali kurac na to kako Paja drži čašu i menevriše svojim stomakom razgrćući pijane đilkoše, ne bi li došao do pevaljke i udelio joj koju novčanicu među zarumenele, usjajele sisiće. Pušiti cigaretu onako kako Henri Fonda nikada nije mogao ni da zamisli. Biti laf u srcu i u glavi. Odbiti bilo šta osim svetog trojstva kafane, limene piksle, karo stoljnjaka i ONE čaše. Hladniji od leda, pa ipak temperamentniji od moldavijskog makroa. Biti uber čovek, sposoban da popije više nego što drugi naruči. Otvarati pivo okom, količinu meriti u gajbama, pri spravljanju špricera računati da je uvek zima. Jednostavno, biti džek, a ne truditi se iole.
-Brate, moram ti reći, onaj tvoj rođak je lud čoveče, nikada se nisam tako proveo sa nekim koga ne poznajem. -Ih, brate, pa moja krv. -Daj, ne seri, šta ti imaš sa njim, čovek je sinoć uključio Pajin mod, a ti si bio ko i uvek u svom fazonu, niti piješ niti suknje skrnaviš.
