Čuda od dece.Ni multipraktik koji vrši čak 25 operacija, ne može da im parira. Oni blistaju na studijama , pucaju 10-ke na sve strane , i to , ključna reč "u roku" , a pritom , ta ista deca zarađuju sama za život , ne čekaju milostinju roditelja , kao pojedinci. Za njih su kućni poslovi svakodnevica.... oni kuvaju,peru,čiste,peglaju...oni su mašine.Njihova soba odiše svežinom poljskog cveća sa finesama lavande , gde zidovi samo što nisu , nekim čudom , počeli da žubore , a vesele ptičice melodično zacvrkutale na lusteru , ni nalik nečijem smetlištu , gde je prašina uzorpirala i izvršila agresiju nad kevinim nameštajem.Treba napomenuti razne pohvale i priznanja sa raznih kurseva ,seminara , pohvalnice za položene razrede sa svim peticama(I-VIII) , vukove diplome i mnogo što šta.No i keva nije mogla sve da popamti , ovo joj je bilo isuviše dovoljno da shvati kakvog idiota i neradnika ima kod kuće , "koji čeka da mu sve padne s' neba"!
aleksandrica92
Rečenica koju nam govore svi profesori mate, fizike, hemije, engleskog... Pošto su predavali neka španska sela sada nas pitaju šta nam nije jasno, kao objasniće oni, a u stvari znaju da niko nije u stanju da pita bilo šta pošto su svi u šoku. To se više kaže radi reda, niko nikada neće opet objasniti.
-...onda je brzina jednaka kvadratu i rezultat je 324324234/4234325534543 J/tmN... Ima li nešto nejasno..? Ako nešto nije jasno slobodno pitajte...
-Evo, profesore ja imam jedno pitanje.
-Reci, Paunoviću.
-Pa ja nisam bio zadnjih 16 časova i zanima me...
-E pa ne mogu ja sad da objašnjavam tebi pojedincu samo zato što si ti bio u bolnici i nisi mogao da učiš...ima li još neko nešto da pita...?
-Ja ne razumem kako je onaj koren prešao ispred zagrade?
-Androviću, to se radi u osnovnoj...ne mogu ja sada da ti predajem ono što je trebala da te nauči nastavnica... Još neko pitanje....sve jasno? U redu, idemo na sledeći zadatak...
Svako od nas se na neki način susreo sa ovim psihološkim profilom: crnka, sa šiškama sečenim mikrometarskom preciznošću, slikana u 346 poza u kupatilu, slike sortirane u 38 albuma. Ime i prezime jednostavno nisu dovoljni - mora biti dopunjeno nikovima kao što su: swatka, tatina princezica, nafurana, samo tvoja, NUSKNVP, NUSKNVCZ itd. Ovaj profil obavezno mora da sadrži 30 sestara i 16 braća (čovek bi pomislio da živi u albanskoj enklavi).
- Smarač 1 -
On: Ćao lepotice, kako se zoveš ?
tu si
mac, mac
EEEEJ
Ona: Jel si ćorav, piše ti !
On: To sam hteo da čujem iz tvojih slatkih usnica :* ;)
- Smarač 2 -
On: Hvala što si me dodala
Ja sam iz Šapca a ti ??
Voleo bih da te upoznam
- Jebač 1 -
On: Jesi se naspavala ?
Ona: Uf, da .. ko bebica ^_^
On: Normalno, kad sam te sinoć umorio
Ona: xixixixxi ;)
- Drugarica 1 -
Dr: Fuksarooooo , kuvaj fukicu da mi pričaš sve do detalja :D :* <3
Ona: evo odma, droljetino moja najmiwija :** <3 <3 <3
- Dečko -
On: Ljubavi, jel si još ljuta na mene ??
Ona: Jesam
On: Sad sam svestan koliko te volim. Izvini, neću sumnjati nikad više u tebe.
Ona: I bolje bi ti bilo
On: Znam da su dušmani ljubomorni na nas i na našu ljubav. Glup sam
ispao što sam poverovao u te priče. Izini što sam reagovao onako. VOLIM TE
MALENA :**
Ona: OK, al nemoj vise da ti se ponovi :*
- Jebač 2 -
On: mačkice, jesi free včrs .. prazna mi gajba
Ona: Ma jok, moram da se vidim sa onim mojim smaračem. Jbg, drugi put
On: Ok, pozz
- Smarač 3 (potencijalni jebač) -
On: Lutko, super su ti fotke. Šta kažeš da te provozam malo mojom novom mečkom
Ona: Xixixi ^_^
On: 063/574**
Direktorka "vodovod i kanalizacije Beograd".
Svaka osobina čoveka je dobra, ali samo do neke granice.
- čistio sam ćaletu pištolj, a on je opalio.
- kako to da imaš pet rana?
- pa ja sam uporan dečko.
Drugar koji vam prepričava šta ste sve sinoć radili pod uticajem alkohola jer se vi naravno ničega ne sjećate.
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.