U vreme Sege i Terminatora ovo je bio odjeb za sve drugare i rođake koji su nas smarali i terali nas da ih pustimo da igraju igrice jer ili nisu imali konzole, ili su te konzole bile u kvaru. Jedan od čestih kvarova bio je i crkavanje adaptera, najčešće zbog pregrejavanja, te se najčešće igralo sat vremena, pa se onda čekalo najmanje pola sata da se adapter ohladi, u neku ruku, ovo je i olakšavalo roditeljima da odvoje decu od džojstika.
Klinac 1: Hoćemo jednu partiju tenkića? Klinac 2: Ne može, hladi se adapter. Klinac 1: Dobro, sačekaću, onda ćemo posle. Klinac 2: Nećemo posle, tata gleda dnevnik. Klinac 1: Čika Mićo, jel' možemo da igramo malo igrice dok ne počne dnevnik? Ćale: Ma igrajte bre kol'ko oćete, ja taj bučuk ne gledam otkad se zaratilo... Klinac 1: Eto vidiš, možemo da igramo. Klinac 2: Pa ne znam bre, možda će mama da gleda seriju Ćale: U ovoj kući bogami neće, te meksičke novotarije neću da vidim, čujem li španski ima da razbijem televizor... Klinac 2: Dobro, ajde, igraćemo, ali samo 15 minuta. Nego, da ne znaš možda šta je bilo danas u Moćnim rendžerima? Klinac 1: Ne znam, malopre mi došla struja kad sam krenuo kod tebe, nisam imao struju ceo dan. Klinac 2: Ni ja. Klinac 1: Pa od čega ti se onda hladio adapter?
Odjednom te pogleda i krene da te prati. Gde skreneš skrene i on. Prati te dok se ne smori ili dok ga ne oteraš. Čak te uredno čeka na semaforu, ili ako bude metar dva ispred tebe, stane i pogleda da li ideš.
A: I, kako ide sa onom novom? Kol'ko ste već zajedno? Ima pet meseci? B: 5 i po... ma prilično je ozbiljno, pred njom i luk u pljesku stavljam... A: Uuuuu batice...pa ti da se ženiš, bre.
Ustaneš u 7 sati kako bi odgledao Viteza Koju. Boli te pače za sve, znaš da kad upališ Tv nećeš gledati Tadića kako sere, pedere kako se balave i Ivana Ivanovića kako jede govna. Baba ti isprži kajganu..uff kako je tad kajgana dobra bila. Odeš do prodavnice i za 5 dinara kupiš desetak turbo žvaki, sa kojima praviš nenormalno velike balone. Ako je subota, u 10 sati uključiš Pink i gledaš Badija, psa košarkaša. Završi se Badi, a ti odeš kod ortaka da se igraš klikerima, uzmeš mu dva staklenca, al izgubiš mermerca, al nema veze, prošle nedelje si mu uzeo naftalinca. Onda odete kod komšije i kradete mu trešnje, umažeš se kao svinja, odeš kući, keva ti opali dva tri šamara jer nisi bio kući kad je dolazila tetka koju nisi video dve godine. Uključiš RTS 1, odgledaš Srleta i Pajčeta ili Štrumfove, zavisno od toga koji je dan bio. U pola 8 odgledaš Laku noć deco, istuširaš se i legneš da spavaš.
Jebala vas Evropa i gej parade, oću svoje detinjstvo !
Sve mu je ravno do Kosova. Nigde ne žuri, nema potrebe, dan je dovoljno dugačak, ima vremena za sve. Ne nervira se, niti ga svakodnevni problemi mogu izbaciti iz koloseka. Umesto da nedeljom pokosi travu oko kuće, radije će se zavaliti u fotelju i gledati Kalčo u pola 4 i mučenje lopte u derbiju donjeg doma izmeću Barija i Breše. Ne brine brigu o Kosovu, šta on tu može da uradi, boli ga rac za Ejmi Vinariju, ionako ne razume šta ona peva, dok gleda Đokovića razmišlja samo šta bi on radio sa svim tim silnim parama, tiho likujući što bi konačno mogao kao Tajger Vuds da ima koju god žensku poželi.
Prototip onog Crnogorca iz viceva. Nije klasičan lenjivac, ali ako ne mora da se radi, zašto bi se mučio? Tu i tamo pokušava da uhvati krivinu, pa ako uspe, uspe. Što možeš danas, ostavi za sutra, njegova je parola.
Stanje duha, transcendentalna ravan uma, kulminacija dobrog raspoloženja, nirvana alkoholičarske profesije, klistir zlih misli. Stanje koje je Ričard Barton tražio trčeći go po srpskim livadama, cirkajući šljivovicu na eks i berući bele rade poput bosanske šiparice na velikom odmoru. Da je Dalaj Lama poklonik čašice, vrhunac meditacije bi mu bio baš ovaj ljudski mod. Avangarda svim ostalim kul ispičuturama, holivudskim ili belosvetskim. Svi su oni drkali kurac na to kako Paja drži čašu i menevriše svojim stomakom razgrćući pijane đilkoše, ne bi li došao do pevaljke i udelio joj koju novčanicu među zarumenele, usjajele sisiće. Pušiti cigaretu onako kako Henri Fonda nikada nije mogao ni da zamisli. Biti laf u srcu i u glavi. Odbiti bilo šta osim svetog trojstva kafane, limene piksle, karo stoljnjaka i ONE čaše. Hladniji od leda, pa ipak temperamentniji od moldavijskog makroa. Biti uber čovek, sposoban da popije više nego što drugi naruči. Otvarati pivo okom, količinu meriti u gajbama, pri spravljanju špricera računati da je uvek zima. Jednostavno, biti džek, a ne truditi se iole.
-Brate, moram ti reći, onaj tvoj rođak je lud čoveče, nikada se nisam tako proveo sa nekim koga ne poznajem. -Ih, brate, pa moja krv. -Daj, ne seri, šta ti imaš sa njim, čovek je sinoć uključio Pajin mod, a ti si bio ko i uvek u svom fazonu, niti piješ niti suknje skrnaviš.
Skup crta idealnih proporcija oko idealne duše. A ako nema duše da te crte drži na okupu i daje im formu, nastaje splačina epskih razmera.
-Svi mi, dečaci iz vrtića, smo bili zaljubljeni u nju. Uvek je imala najlepšu haljinicu, kosu vezanu roze gumicom i roze patofne. Nudio sam joj pogačicu sa čvarcima, ali ona je jela samo jabuku. Rekla je da je to dobro za lepotu. -Krenuli smo u prvi razred i iz dubine duše mrzeli Maju, škrndelja koji je sedeo sa njom. Ja sam sedeo ispred nje i stalno se okretao. Učiteljica mi je redovno jebala kevu i slala me u ćošak. Bila je za glavu viša od mene- ne učiteljica. Ona. -Počele su da mi rastu prve dlake. Svi smo mi uzgajali farmu bubljica na licu, samo je njeno bilo savršeno, čisto... Mislio sam da je zbog voća koje je uvek jela. Nabrao sam kod komšije punu kesu zelenih jabuka i gutao ih kao ćuran. Umesto lepote, dobio sam proliv. Meni su i dalje rasle bubuljice, a njoj sise. Za nju niko nije bio dovoljno dobar, čak ni osmaci. Bila je kraljica drugarske večeri. -Imala je 98 poena na prijemnom. Upisala je neku zajebanu školu za koju nisam ni znao da postoji. Imala je krupne oči, kao krava. Iz mesta je mogla da jebe kevu onim starogrčkim boginjama, ali nije htela. Bila je svesna svoje moći. Svojim kravljim očima i dugim trepavicama je pomerala planine i šamarala sve nas- smrtnike. -Probala je Bejlis, belo vino i Somerzbi. Svidelo joj se. Na red je došla Karelija Slims i Eve. Količina hormona u njenoj krvi je počela da se meri litrima. Borila se protiv prirode jer je ona tatina princeza koja ne želi ništa pre braka. -Četvrta godina srednje škole. Roze boja je sa svezaka prešla na tange a njeno detinjstvo ostalo na ponosu konobara koji je pijanu izveo iz diskoteke da povraća. Postala je žena. ''Moraću da nadoknadim sve što sam propustila. Ovo nije loše''. Ma loše kurac! Znaju Bog i evolucija šta je dobro. Gledao sam sve to iz prikrajka. Na njenom, od jabuka čistom, licu, pojavile su se mrlje. Crne mrlje. Kao od mastila. Nije bila lepa. Bar ne meni. Kažu, na sred časa je otrčala u wc da povraća, kao što sam ja onomad trčao da spasim noge od besa razularenog dupeta isprovociranog zelenim jabukama. Ja trč'o zbog jabuka, a ona zbog kurca. Kako to može da bude isto? Već do 8. marta je imala stomak kao Mića ložač. Otac je ispisao iz te zajebane škole za koju nisam ni znao da postoji. Udala se. Niko od nas, njenih starih drugova, nije bio na svadbi. Dobila je sina i 20 kila viška. Umesto da vežba aerobik, vežbala je mešenje kiselog testa za pogaču i pranje sudova na dužni metar. Život- tvorova jazbina. Zanimanje- domaćica. San- kupovina veš mašine. EVO TI GA SAD, JEBALE TE JABUKE!
Grupa pravila ponašanja u ovoj vaspitno - obrazovnoj ustanovi. Prenose se usmenim predanjem, sa koljena na koljeno. Najbolji uvid u njih stiče se iskustvom. Najbolji tutori - kafanski inventar.
Stiže drugi prvijenac, jedna prazna čašica stoji na stolu. Konobar porudžbinu postavlja na sto i poseže za prazno čašicom. - Ne, ne, sine. Gost presipa sadržaj nove čašice u staru. - Žene i čaše, ne valja mijenjati.
Točeno pivo, bokal i dvije čaše. Sredina razgovora, sredina ispijene čaše. Jedan kreće da dopunjava. - Ahahah, čekaj da ispijem, polako... - Ma ljepše kad je puna čaša kume, da te podsjeća da je načneš. - Kume, zapamti: čašu nikad ne dopunjavaj i ženu nikad ne dojebavaj! Sačekaj da ispijem.
Postoji i par onih za koje se smatra da smo rođeni sa njima. Nazdravljanje, 'cukanje' čaša mora biti praćeno gledanjem u oči pa da mu jebeš mater. Ako svi piju, piješ i ti. Ako si umoran od posla, ako raniš sjutra, ili ako ti se jednostavno ne pije, nisi trebao ni da dolaziš. Ako si okasnio, a društvo je već u modu bratimljenja i kumovanja, uzimaš prečicu u vidu vinjaka ili rakije. Kada piješ za nečiju dušu, u redu je da prvo prospeš par kapi po podu, trpi to kafana. Ako ima žive muzike, nemoj da si sisa da naručuješ pjesmu bez da častiš muzikante. Pevaljkama poseban tretman. Papirnjača u grudnjak i štip ili blagi ujed za dupe. Ako si gadljiv, nisi dovoljno pijan, peder si, ili jednostavno nisi za kafanu... Gazdi naruči turu. Gazda, ako je pravi, ima da vrati. I zapamti, glasan si onoliko, koliko imaš para.
Vrhunac zajebavanja od strane fensi ugostitelja i idealno sredstvo za šišanje ovaca.
Svratim ja tako sa devojkom u kafić u Ušću posle napornog šopinga (kupovina sa devojkom je mazohizam svoje vrste) i naručim taj famozni Makijato, pošto nisam imao pojma šta je to, a ubi me radoznalost, mora seljak sve da proba. I donesu mi oni TO. A ja gledam i ne verujem. Dal da se smejem, da l da plačem, pitanje je tad. Ono malo malo, plašim se da ga srknem jebote popiću sve odmah, šta posle da radim. A šoljica neka tanka, a visoka! A dršku napravili ko da je za Pigmeje, pa kad držiš onu šoljicu izgledaš ko rahitični gej! Okrenem se levo-desno, da vidim da l me gleda neko i srknem ono na brzinu. A ukus isti ko espreso! A naplatili mi ko da sam naručio espreso sa mlekom od koza sa Anda! Ošišali me ko ovcu! Jebali me radoznalog! A moja devojka lepo pije toplu čokoladu i bole je uvo!
Faza 1. Ovo je prva faza pijanstva. Uglavnom si tada malo pripit, ali ti mnoge genijalne ideje dolaze na pamet. Takođe imaš dobronameran i nadasve pametan savet za svakog svog prijatelja, i ne libiš se da deliš te savete čak i kada ti ih niko ne traži. Slabije čuješ, pa i glasnije pričaš. Faza 2. Ovo je već prvi korak ka ozbiljnijem pijanstvu. Najednom, lepši si od Bred Pita, šarmantniji od Džordža Klunija i imao si više žena i švalerki nego Fidel Kastro i Josip Broz Tito zajedno.Takođe, počinješ da namiguješ svim devojkama u kafiću/kafani/restoranu/gdegod, jer si primetio da sve one gledaju baš tebe, ne zato što si pijan kao zmaj, već zato što si lep kao Dionis. U ovoj fazi malo gubiš moć da hodaš pravo, ali ništa ozbiljnije. Faza 3. Osećaš se bogato. Ovde se već gubi kontakt sa svetom običnih smrtnika, jer niko nije bogat poput tebe. Naručuješ pića za ceo kafić/kafanu/restoran, za celu ulicu, a u kritičnim situacijama i za celo naselje u kome se dati ugostiteljski boravak nalazi. Naravno, ni u jednom momentu ne pomišljaš koliko sedamnaest tura za osamdeset ljudi u kafiću može takošta, ali, to i nije bitno, jer si prljavo bogat! U ovoj fazi vid počinje da vara, pa cura "tenk" može izgledati privlačno. Oprez u ovoj fazi !!! Faza 4. U datom momentu niko nije jači od tebe i spreman si da svakog naučiš pameti, možda samo zato što ti se ne sviđa na koju stranu češlja kosu. Sve bi ti to uza zid pa metak u čelo, bez obzira što je možda baš taj koga “disciplinuješ” u datom momentu traženi kriminalac koji je pobio 300 ljudi, ili prvak sveta u karateu. Tebe to ne zanima, jer ti ne može niko ništa. U ovoj fazi je veoma otežano kretanje, i ako si u kafiću često ćeš udarati od stolove dok se krećeš. Na to se može desiti da razni likovi prilaze tvojim prijateljima i traže da te smire. Faza 5.Ovo je kraj. PIjan si toliko da ne možeš u glavi da sastaviš smislenu misao, a kamoli da je izgovoriš i u datom momentu počinješ da izvodiš trista kerefeka, ali ti to nije bitno, jer tada postojiš samo ti i svemir. Niko drugi niti postoji, niti može da te vidi. Niti ti o tome razmišljaš. Zamišljaš ili tripuješ da plivaš u reci piva/rakije/čega god, i pokušavaš da popiješ što više možeš, a u stvari se sam vrtiš na podijumu i zevaš k’o riba na suvom. Počinješ da pevaš i uzvikuješ “Sex, sex, sex on the beach” iako je skoro četiri sata ujutro i sviraju se poslednji narodnjaci pred fajront. Totalno zaboravljaš sve u skorijoj memoriji. Bilo da je to korpa od cure, krediti, padanje na ispitima. Ama baš ničega.
Sleng čija je svrha zadobijanje pažnje prisutnih i najavljivanje prezentacije svoje veštine u nečemu. Spakovano "pazi sad".
Nenad: "Brate, gle ovog lika što ulazi u kafić! Koji pčelar pripravnik! Ovaj kad bi te žvajznuo lagano bi odleteo do Lepe u šank!" Rajko: "Ko bi bre odleteo?! Pajsad!" ....... † Rajko Dražić 1972-2010 †
