Poznati srpski pisac epske fantastike, čije ogromno književno delo „Srbija“ spada u sam vrh svetskog spisateljstva, rame uz rame sa Tolkinovim „Gospodarom Prstenova“ ili Martinovom „Igrom prestola“. Dobitnik je prestižne Noblicine nagrade za književnost, a jedinstven je po tome da je to uspeo da ostvari napisavši samo jednu jedinu knjigu.
Šaljiv po prirodi, a opet pun mašte, Boris je uspeo u knjigu da ubaci oba elementa, pa se čitalac ponekad od srca nasmeje dogodovštinama njegovih junaka, a ponekad samo zastane sa čitanjem, potpuno zabezeknut maštovitim događajima iz knjige ili maštovitim predelima i prelepim životom ljudi divne zemlje o kojoj upravo čita.
Plejada heroja i anti-heroja koje je stvorio u svom delu, preti da pomrači slavu čak i jednog Hari Potera, Džedaja ili Tolkinovih junaka, a najpoznatiji među njima su Žumance, upravnik izmišljenog grada Beograda, General vojske Srbije Šuntanovac, Komadant Kraljeve Garde Slobica (oko koga se vrti najviše onih komičnih događaja), upravnik trezora poznat po imenu Region, dok se vrhunskim spisateljskim potezom smatra ubacivanje Deda Mraza u priču i to na funkciju Visokog Sveštenika srpskog Velikog Veća.
Knjiga je postala čuvena i po tome što je Boris prvi pisac koji je ubacio sebe u knjigu, tačnije lik baziran na samom sebi, a to je Kralj Licko, najlepši čovek u Kraljevini koji jaše zmaja po imenu Čeda.
Zaplet se dešava u izmišljenoj zemlji Srbiji deceniju nakon pobede nad Onim Čije Se Ime Ne Spominje, u kojoj narod živi divnim i bogatim životom zahvaljujući vladavini Kralja Licka i njegovih prijatelja, ali sile mraka predvođene divljim poglavicom Gladnim Tomom i njegovim zlim ratnicima Neobaveštenim Različkom, Pičkoustim i samoproklamovanim poglavicom plemena Čačak zvanim Udaren s Leđa u Lice, pokušavaju da svrgnu Licka s vlasti i zemlju uvedu u vekove haosa, bezumlja, siromaštva i smrti.
Naravno Licko i prijatelji uspevaju da spasu narod posle obilja smešnih i opasnih zgoda i nezgoda, epskih bitaka i velikih ličnih iskušenja, ali uspevaju i da sačuvaju međusobno prijateljstvo kojim žele da narod svoje zemlje uvedu u novu eru blagostanja, većeg i od onog u kom se sada nalazi.
- Johnny Kurajber: Buksno, ajde uzmi koji vops, pa da se zabodemo kod mene i gledamo TV duel Tadića i NIkolića. - Buksnetina: Ajde, evo me za petnajs minuta. . . .
- Boris Tadić Mi danas živimo u zemlji koja je u svetu sinonim za demokratiju i poštenje. Ulažemo veliki novac u sve bitne sfere društva. Školstvo, zdravstvo, socijalna pomoć, velike strane investicije. Sve smo to mi doneli. Zato je danas Srbija zemlja koja se smatra liderom regiona i zemlja koja je okarakterisana kao zemlja najubrzanijeg razvoja u jugoistočnoj Evropi. - Tomislav Nikolić: To možete da pričate nekom drugom. Nekome ko ne živi u ovoj zemlji. Građani jasno vide kuda nas vodi vaša politika. Mi ćemo sve da pohapsimo, uložimo osamstopedeset miliona u poljoprivredu, milijardu u industriju i razvoj malih i srednjih preduzeća, a naša zemlja se neće klanjati nikome u svetu. - Boris Tadić E pa mi ćemo da uložimo duplo više, sada kada smo kandidat za prijem u Evropsku Uniju, a usput ne damo Kosovo, pripojićemo Republiku Srpsku Srbiji i nastavićemo trend povratka mladih ljudi koji su otišli devedesetih iz naše zemlje nazad, pošto smo već vratili oko četrdesetpet posto, a inače da naglasim, postali smo i svetski lider u borbi protiv organizovanog kriminala. Naravno podigli smo i MOST za osam godina. - Tomislav Nikolić: Vi vratili ljude? Pa Srbija je danas zemlja sa najstarijim stanovništvom, dva miliona nezaposlenih, koje ćemo mi onim malim i srednjim preduzećima zaposliti, kao i dovođenjem Ruskog kapitala u zemlju jer naša stranka ima isključivu tapiju na saradnju sa Putinovom Jedinstvenom Rusijom. A što se tiče Kosova, mi ćemo da insistiramo na rezoluciji 1244, koju ste skroz zaboravili i vratićemo našu vojsku i policiju dole, naravno uz saglasnost Evropske Unije kojoj svi težimo i koja bi nas raširenih ruku dočekala kada bi mi došli na vlast. . . .
- Buksnetina: Au brate. Gde ova dvojica žive? Voleo bih u toj zemlji i ja da živim, majke mi. - Johnny Kurajber: Ma idi bre, kada ih slušaš Švica je kurac za nas. Nego da menjam ja kanal? - Buksnetina: Ma da bre. Ne mogu da ih slušam više kako seru. I crtać je realniji. Nego sve mi je privlačnija ona tvoja ideja da osnujemo stranku. Ako ovi budu na vlasti i ovi sa njima u talu u opoziciji još deset godina živećemo u šatorima. - Johnny Kurajber: Može. Vreme je za promene. Prvo i osnovno, kako ćemo je nazvati? - Buksnetina: Nemam pojma. Ajde da otvorimo temu na forumu pa izaberemo najbolji predlog. - Johnny Kurajber: Odlična ideja.
Trenutak pomešanih osećanja. Kao seks sa kabastom ženom. Trči gore ljubi, trči dole jebi, razvučen ko šifonske gaće. Sve bi, al ne može u isto vreme. Dobio sam je, a ko da sam dobio rak. Jebiga, od nečeg mora da se rikne.
Tu, tu. Tu, tu. (stigla poruka na mobilni)
"Poštovani na vaš račun broj 512597746085 je uplaćeno 16005,00 dinara. Vaša Unikredit banka."
Mika, mučenik ovdašnji : - Fala kurcu! Pera, ortak nezaposlen: - Šta je? Mika : - Legla plata! Pera : - Oooooooo matori. Tražio te konobar, malopre ... he,he, he, he ..... Mika : - Tražila me i elektrodistribucija, bankari, poreznici, žena dva puta, deca studenti, samo zevaju, a ti me jebeš za dva piva? Pera : - E, pičko papučarska. Za dva piva ti stalo.... Mika : - Mater ti jebem alavu. Pa, ko je do sad plaćao? Da nisi možda ti? Pera : - Zavrnula ti Smilja jaja, pod stare dane? Mika : - Kome zavrnula? Ne serendaj. Nego, jesi za jedno mešano, da lakše pivo klizi? Pera : - Moj čovek! Legendo Srpska i republike Srpske Krajine! Mika : - Kelner, ponovi ovo s pivakisom i upali roštilj. Kelner : - Mešano? Mika : - Of kors! Kelner : - Stiže!
Tu,tu. Tu, tu. (stigla poruka na mobilni)
" Poštovani, obaveštavamo Vas da je sa Vašeg računa broj 512597746085 skinut iznos od 14850, 00 dinara, za ratu kredita..."
Počinje nova sezona a vi ste rasprodali iz kluba sve što hoda na dve noge, treba da se sastavlja nova ekipa. Dovede se par matoraca povratnika iz inostranstva koji su uveliko razmišljali da okače kopačke o klin, par mladih igrača, ali to nije dovoljno, pošto je ono malo talenta koji postoji u ovoj zemlji prodato u italijansku C1 ligu i nemačku cvajtu, na klubu je da dovede strance. Pošto skauting naših klubova ne gleda igrače dalje od Čačka na vama je da se uzdate u You tube i igrače iz Južne Amerike kojima su menadžeri Srbi.
Lukić: Gde si bre čoveče, šta ima, ej, reci mi šta imaš trenutno na lageru? Menadžer XY: Ma evo me u Kolumbiji, gledam neke klince, a na lageru imam svašta, ne znam šta ti treba? Lukić: Uh brate, treba mi sve ali imam para samo za jednog, ko ti je tu najbolji? Menadžer XY: Vidi ovako, imam jednog veznjaka, Ekvadorac, nije loš, a za tebe imam pravog čoveka, prošle sezone bio peti špic Flamenga, sad je najbolji strelac treće lige, dečko ubija, talentovan u pizdu materinu, uostalom pogledaj na jutjubu… Lukić: Ajde sad ću da pogledam sa Adžićem pa ću da ti javim
Lukić: Dobar ti je onaj mali, ali reci mi prvo šta mu fali? Menadžer XY: Ne fali mu ništa, šta ti je, pa jel ga gledao Adžić? Lukić: Adžiću je dovoljno to što je crnac, a nemoj mene da farbaš, prošli šut si mi uvalio onog epileptičnog i onog kome su kosti bile kao mojoj babi Živki. Kad je taj tvoj toliko talentovan što je bio peti špic? Menadžer XY: Ma mrzeli ga bre, bili ljubomorni na njega. Lukić: Dobro, koliko košta? Menadžer XY: Za tebe 500000 Lukić: Jel može to za 400000? Menadžer XY: Ajde, može, čekaj, imam drugu vezu…
Đurić: Gde si bre čoveče, zovem te pola sata, treba mi špic hitno, jel imaš nešto? Menadžer XY: Imam jednog, evo hoće baš Lukić da ga kupi, 500000 košta Đurić: Kupujem Menadžer XY: Pa čekaj bre, pogledaj bar momka na jutjubu Đurić: Nema šta da ga gledam, odgledao je to Lukić čim je hteo da ga kupi, 2 slike i krštenicu i sutra da ga vidim na aerodromu
Menadžer XY: Lukiću, ja prodadoh onog tvog Partizanu Lukić: Pu pička li ti materina pokvarena, nikad više sa tobom neću da sarađujem, jebem li ti mat… Menadžer XY: Oćeš Ekvadorca za 200000? Lukić: Daj
Menadžer XY: Karlose, Rodrigo, pakujte kofere i sutra u Srbiju, ne idete u isti klub, ali idete u isti grad Karlos: Jupi, konačno da odemo iz ove zemlje negde gde će poštovati našu vezu, važno nam je samo da ćemo biti zajedno Rodrigo: Baš tako ljubavi, mene su iz Flamenga isterali zbog toga što sam gej, nadam se da ti Srbi nisu primitivni kao ovi ovde Menadžer XY: Ma nisu momci, šta vam je, Evropa je to.
Uzvik očajnika koji se nalazi negde gde ne želi biti i radije bi pojeo dva kilograma pesnica nego da nastavi da obituje u tom prostoru i vremenu, pa je odlučio da se krajnje maštovito samoubije tako što će biti iskulturiran do smrti.
Radi primera, pisaću kao da se obraćam čitaocu
Otišao si na svadbu rođaka Stipe. Nije tvoj rođak, nego je od one tvoje kalabeštije Šokačke. Nikada ga nisi voleo, nervirao te je, ali ako ne odeš, ova tvoja Šokica ti ič neće dati večeras, a tebi je baš priteralo. Dobro, možda neće biti toliko loše..neće kurac, znaš kakvi su, sve što oni vole, ti mrziš, počevši od onih malih kolačića do opsesije Zvonkom Bobanom, al' ajde, sedneš u svoj Pežo pa u Lijepu njihovu. Sve je okej, ravno, jebeš ga, takvo li je. Niđe planine, sve neke šahovske table naokolo, a šahista ni za rč! Nikada ti to nije bilo jasno, ali dobro, takav je narod tamo, kanda.
Dolaziš u Zagreb. Mali grad, svi se znaju. Dolaziš kod rođe Stipeta i trudiš se kao lud da ne pričaš stereotipno, sve vreme se cepajući unutra dok slušaš kajkavštinu. "Kao da sam u "Kursadžijama", misliš se, samo čekaš da iskoči Albanac da- i eto ga. Prijatelj porodice, Tahir Fljamuri, čestiti preduzetnik iz Zadra, došao malo kod prijatelja u Zagreb, na svadbu i doveo užu familiju, koji su sasvim kulturno zauzeli svoja mesta u ona četiri reda. Naravno, Tahir je ljuta katoličina i svinjetinu tamani, samo ponekad pravi pauze od mesec dana. Kanda mu rekao lekar. Jes', naravno.
Počinju da donose 'ranu. "Uh, dobro je, barem će se najedem!", ti misliš, al' 'oćeš, prc baparac! Sve neki plodovi mora, neki zeleniš, neke sardine. "To je sve iz našeg lipog Jandrana!", povika Stipe, očigledno podjebavajući tebe. Dobro, boli te penis, ti ćeš opštiti večeras, a on mora da trpi onu njegovu što se posledni put dala kad su Švabe posetile Zagreb '41. Muljaš tu njihovu zeljaniju i nji'ove ribe, jebale ih ribe, gde je slanina?
Preživiš nekako i to, kad onda krene muzika, pardon, glazba. Glazba je krajnje kulturna. Sve neke tambure. "Gde tambure, jebale ih tambure!", misliš se. Ceo život slušaš tambure u Sremu, sada bi i ovi da te jebu u zdrav mozak. Misli na nagradu. Uzeće se ova njegova mala, pa onda kući. Mala ne liči ni na šta, debela, blago ružnjikava, ali, kako si čuo, barem pravi dobra pečenja, pojaviše prasećinu. Mladoženja Omer, ubogi Bošnjak iz Zenice, koji je našao pravu ljubav kada je pre 3.5 meseci išao u Zagreb da radi na građevini potpuno legalno. Ljubav je čudna stvar, pa da mu jebeš mater.
Onda mladin otac krene da raspreda o svojoj porodici, onda mladoženjin otac, Muftazir, krene o svojoj, pa neka bošnjačko-hrvatska bratstva, pa srpska agresija, pa kurci, pa palci. Ti jedeš onu slaninu što si poneo, majke im ga, ima barem da jedeš neku 'ranu na ovoj svadbi, pa dabogda crkli svi odreda! Ne zato što si nacionalistički šovinista patriotskih naklonosti, nego zato što si gladan, a ovi kao da su kuvar uzeli od Diogena!
To traje. Traje celu noć. Dobro, ne celu noć, ali tebi se čini da je cela noć! Mrzi te više da živiš. Šta više, odlučio si da više ne živiš. Jeste ova tvoja dobra riba, ali ništa nije vredno ovoga. Ustaješ, nameštaš šajkaču, i gromoglasno vikneš:" Glazba, nekaj od Radiše Uroševića!"
Sledeće čega se sećaš je kako bivaš iskulturiran toliko da sledećih tisuću godina nećeš moći da neovisno jedeš, ali boli te uvo. Tačnije, ne samo uvo, ali opet...
Malo drugačiji proces nego kupovina inostranih igrača u JSL, ali samo malo drugačiji. U košarci se okreće znatno manje para nego u fudbalu što je s jedne strane i dobro za naše klubove jer su u mogućnosti da malo duže zadrže mlade igrače ali i da dovedu kvalitetne strance. Raspored snaga u srpskoj košarci je drugačiji nego u fudbalu, te s jedne strane imamo Partizan koji dominira godinama i 4-5 klubova koji su približno sličnog kvaliteta ali i nisu toliko stabilni pa iz sezone u sezonu ulaze sa različitim ambicijama. Pošto je tu Partizan najstabilniji uzećemo njegovu politiku dovođenja stranaca za primer, koju poneki put primene i drugi klubovi. Nekoliko igrača ode, nekoliko dođe i par talenata se gurne u prvi tim, opet to nije dovoljno pa se moraju popuniti obično jedna do dve pozicije, neki put i tri, te pozicije se nazivaju pozicijama crnca. U dovođenju novih pojačanja glavnu ulogu vodi poznati skaut zvani You tube, i gledaju se uglavnom igrači koji u zadnjim trenucima nisu uspeli da nađu angažman u NBA.
-Da vidimo, fale nam pozicije 1 i 4, daj listu svih čamuga koje su ga ispušile za ugovor -Evo, ima ih trijes sedam ukupno... -Daj klikći tamo na jutjub, ja ti to ne umem -Ajde idemo redom... -Menjaj tog, belac, jesam reko samo čamuge, dalje. Ovo neka budala, dalje. Dobar u napadu, ali izgleda da ovaj odbranu veze nema da igra, dalje. Sebičan plej, dalje... Stani, stani, stani, dobar, dovodi... -Džouns se zove, sad ću da pošaljem mejl njegovog agentu... -Posle ćeš, daj sad da pogledamo četvorku. -Spor ko kurac, dalje. Slab ko kurac, dalje. Ovaj iz reketa ne izlazi, dalje. Evo ga naš čovek, dovodi... -Da vidimo, Majls 24 godine, čak i drži rekord koledža Gonzaga -Nemoj da pričaš, u čemu, blokade, skokovi, poeni? -Ne, piše da je uspeo da izduva 17 džongli za jedno veče, ali i sam kaže da nikad nije duvao na dan utakmice -Meni je to dovoljno, dovodi…
Osobina samozvanih gospođa koje ne mogu da podnesu neki prost ili nepristojan izraz.
Gospođa: Kako si ti jedan fin dečak, reci mi, koliko imaš godina? Dete: Šta te boji kujac baba. Gospođa: Ah, gospode Bože, pa čemu li vaspitavaju ovu našu decu, pa ti bi već trebao da ideš na časove klavira a ne da izgovaraš takve gadosti. Ne kaže se kujac, nego kurac to bi već trebalo da znaš, ustvari ne ni kurac već penis ili falus, moja deca su u tim godinama sve to znala jer sam ih ja tako vaspitavala, kod mene nije bilo tabu tema. I ja za tebe nisam baba već gospođa. Dete: Ne seji baba! Gospođa: Ja sam šokirana, pa ti ćeš izrasti u jednu veoma primitivnu individuu. Gospodine, pa vidite li šta vaše dete govori dok vi čitate novine? Tata: Pu jebem ti,opet neki porezi… A? Izvolite šta ste hteli? Gospođa: Pa zar ne čujete kako se vaše dete izražava, govori ružne reči, a meni je reklo da sam baba. Tata: Vidi kevo, ti sediš u ovom parku jer si dokona, a ja sedim jer sam ostao bez posla, a nisam kući da se ne bih svađao sa ženom koja je takođe ostala bez posla, došao sam ovde malo da odmorim mozak i boli me kurac šta mali govori, ajde bre pusti me na miru nemoj da me smaraš! Gospođa: Ju, ju, ju, kevo, smarati, pa kakvi su to izrazi, gospodine treba da vas je sramota vi treba da dajete primer ovom detetu a vi ste još gori od njega! Tata: Ma odjebi bre više od mene ženetino dosadna, idi davi nekog drugog, ajde mrš u pizdu materinu! Dete: Mls u pizdu matejinu! Tata: Tako je sine, nek si joj reko, dođi da te ljubi tajo kuronjo moj… Gospođa: Prostaci…
Radiš i po osamdeset sati nedeljno, trpiš lopurde sa kupljenom diplomom, ili uspešne privrednike sa ratnim plenom, rmbačiš! Kad sve sabereš i oduzmeš, jednostavno robuješ. Još se tešiš da si privilegovan što uopšte radiš u ovo ludo vreme.
Na kraju meseca budeš nagrađen platom i, nazovi, stimulacijom, a to sve skupa, krajnja je demotivacija. Kap je prelila čašu! Započinješ zapadnjački model "živim za vikend" života. Zaboravljaš najvažnije! Mladi Englez, kada sa sebe spere rođenu povraćku i dalje ima para da u ponedeljak kupi doručak. A ti? Dabome, nemaš ni za pogačicu. Nije bitno, organizuješ svoj pir! Pir Starih Slovena pravio se povodom ispraćaja u smrt, a ovaj tvoj povodom ispraćaja smrtno zarađene banke. Bolje jedan dan da živiš kao kralj, nego ceo život kao siromah. Doživljavaš Pirovu pobedu na sopstvenom piru!
Osvanuo je ponedeljak! Vraćaš se u kolotečinu smrdljivog autobusa gde se, naravno, švercuješ jer si potrošio i pare za markicu. Iz ranca ti smrdlja sendvič od tirolske kobasice, jer za bolje nemaš, a i ovo si dobio od majke! Užickaćeš tu i tamo neku cigaretu, jer ti sav Sobranje ispuši ona znojava krava koju si celu noć pojio mohitom, a nisi se ogrebao ni za jedno drkanje. Gricka te savest i pitaš se "gde ti je bila pamet" i ponavljaš u sebi kako "nećeš više tako"… čvrst si i nepokolebljiv u svojoj odluci. Okrećeš novu stranicu života! Naravno, odluka je pravosnažna do naredne plate, kada zaboravljaš svoje ropsko mesto pod suncem i ponovo, bar na par sati, postaješ direktni potomak Rokfelerovih.
Petak veče: -Dečko, donesi 'vamo ko šta pije, puta dva! :pali Kohibu: Pošalji onim devojčicama u ćošku neke koktelčiće, a nama za posle o'ladi jedan Moet! I evo ti ovo, odnesi muzici, nek' sviraju onu moju!
Ponedeljak ujutru: (obraća se slučajnom prolazniku na autobuskoj stanici) -Izvin'te gospodine, imate jednu cigaru?
Rečenica kojom devojke muvaju momke u američkim filmova i serijama i obratno, tzv. pickup line. Tu rečenicu od naših devojaka u srpskim filmovima teško da ćete čuti, a ril lajf da ne pominjem.
Strendžerka: Ekskjuz mi, haj, ken aj baj ju a drink Srbin 1: Brate, šta kaže ova, ’leba ti? Srbin 2: Mislim da hoće da joj platiš piće Srbin 1: Pa i nije neka riba al ajde, oću, prevedi joj... Srbin 2: Maj frend vil baj ju a drink Strendžerka: Nou, nou, aj vont tu baj him a drink Srbin 2: Brate, ova hoće tebi da kupi piće Srbin 1: A? Jel ona bre normalna, što ona meni da kupi? Srbin 2: Sad ću je pitam. Vaj du ju vont tu baj drink for maj frend? Strendžerka: Ajm Ešli from Ju Es Ej, end aj tink det jor frend is kjut Srbin 2: Amerikanka brate, a izgleda da se loži na tebe i da hoće da ti kupi piće kako bi je plodio Srbin 1: Šta bre? E nema šanse, oni misle da sve nas mogu da kupe, e pa ja nisam na prodaju, da je neka pička pa i ajde, da joj kažeš da ide u tu Ameriku i neka kupi nekog crnca ili nek se jebe sama... Srbin 2: Maj frend daznt vont tu hev seks vit ju Strendžerka: Vot? Ar ju krejzi? Fakin S(e)rbs… Srbin 2: Ode brate, naljuti se, rekla nam da smo ludi i da se jebemo Srbin 1: E taj deo sam razumeo. JEBI SE I TI MAMU TI JEBEM AGRESORSKU!
Defanzivni mehanizam u obliku usklika, ljudi sateranih u ćošak bez daljih argumenata.
1) - Gospodine ne smete parkirati tu. 2) - Zašto? Zar ovo nije razumno mesto za parkiranje? 1) - Gospodine, ovo je trotoar Trga Republike, a haubom ste odrali sedam metara fasade Narodnog muzeja. 2) - ... Fašizam narode!
------------
1) - Gospođo, ja sam vaš komšija, živim jedan sprat ispod vas. Naime, vaše mačke mi svako veče ulaze kroz prozor i seru mi po posteru Nenada Zimonjića, pa sam samo hteo da vas zamolim da zatvarate prozore pre nego što legnete. 2) - Ja senilna? Pa zar smo se za ovo borili? Mrš fašisto! Živeo drug Staljin i svetska revolucija! ::pljas vratima::
------------
1) - Deco, po završetku Drugog Svetskog rata javila se parola kao odgovor na kontraideologije koja glasi "Smrt Fašizmu..." 2) - MOJ TI U ORGANIZMU!
Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".
Ja: Stig'o sam! Keva: Eee sine, 'ajde dok si obuven da skokneš časkom do prodavnice da mi uzmeš testeninu, ulje, vegetu, brašno, kakao, cimet... Ja: Opa, polako! A šta je s njom? (pokazujem na sestru) Sestra: E, odjebi, mrtva sam umorna, bila sam na faksu ceo dan! Keva: Pusti nju, znaš da uvek zaboravi nešto da uzme. Ja: Pa zato postoji spisak, a ionako po ceo dan kuca po tom mobilnom, može jedan usrani spisak da ukuca za cirka 12 sekundi. Šta je s ćaletom? Što on nije iš'o? Keva: Spava, umoran je, imao je danas neki izlazak na teren. Ja: Ma do jaja. Radi po komunjarskom radnom vremenu i pored toga ne stigne u jebenu prodavnicu da svrati. I još spava poslepodne. Ja ako vidim sunce preko dana ja sam srećan, a vas bole... i što me koji kurac niko nije zvao, ili poslao poruku? Keva: Sine, umesto što se raspravljaš, mogao si dosad triput da odeš i da se vratiš. (argument posle kojeg stane vreme) Ja: Ajde... daj pare. Keva: Ajde ti od svojih para, vratiću ti kad mi legne plata. Ja: Naravno. Baba: Sine, ajde, ne bilo ti zapoveđeno, svrati der do apoteke, uzmi mi jedan ranisan, ubi me želudac. Ja (u bradu): Ako te ne ubije želudac, ima ko će da se potrudi... Keva: Što si bre tako bezobrazan?! Ja: A što ona ne ode malo da protegne štap? Ujutru zna da trčkara po domovima zdravlja sa svojim saborcima. Jebote lebac, s kakvim lenčugama živim... DOBRO BABA UZEĆU TI LEK! A ti kevo, bolje da si spremila nešto dobro za ručak jer sam gladan k'o vuk! Keva: Sve današnje smo pojeli, ost'o je pasulj od prekjuče, saću stavim da se podgreje. Ja: O jebo vas pas, jedete k'o popisna komisija! Aj ćao! Sestra: Uzmi sok!
Lik koji troluje na krajiškom prelu. Ima običaj da u sred pesme izbaci neke svoje rime i pokvari narodu veselje. Takođe poznat je po tome što ga Krajišnici stalno isprebijaju, pa se kući vuče kao olinjala seoska mačketina koja popije koju oklagiju pride, jer ima ljubomornu ženu sa veoma lakom rukom.
Žare i Goci okupili društvo ispred pilane, tu su i zvučnici sa Alpina pojačalom, toči se rakija i mezi se. Kreće i pesma : -Malo Slađa malo Zorka... (ubacuje se troldžija) -Malo sise i pičoka, pojebe se više koja eto đe je snaga moja!
Gosti se krste i levom i desnom, prelazi se na sledeću pesmu.
-Milice kćeri tatino zlato... (troldžija mu dao po spemu) -Tebe bi čiko za sisu vato!
U tom trenutku gasi se pojačalo, a pale se pijani Krajišnici sa arsenalom koji su preneli preko granice još devedest pete. Epilog priče je par stotina hitaca, šumski požar i krivična prijava protiv NN počinioca.
Rečenice bez ikakvog smisla i prave istine, izgovaraju ih prazni i glupi ljudi.
ĐURO NA ŠALTERU:
Đuro: Dobro jutro, evo ja poranio malo... Službenica: Poranio, zoru prevario! Đuro: Dobro.Ja sam hteo da izvadim rodni list, ako može. Službnica: Naše gore list! Đuro: Ovaj... Da, ako može, treba mi za školarinu. Službenica: Školarina đavolova trošarina. Đuro: Pa, je l može? Službenica: Sve se može kad se hoće! Đuro: Dobro, daj! Službenica: Ko žurio, vrat slomio. Đuro: UMRI KRAVO! Službenica: Ko drugom jamu kopa, sam u nju pada...
