Prema teoriji haosa, efekat leptira: ''Sitnica, kao što je pokret krila leptira, na jednom mjestu može da izazove tajfun na drugom kraju svijeta.'' U prevodu da naški, to bi značilo da svaka odluka, čak i ona najmanja, može da ima ogromne posledice.
primer 1. Pijani kum koji treba da odredi ime novorođenom djetetu, uticaće na skoro cijeli život jadnog djeteta. Ženska imena: Jabuka, Šljiva, Kruška (odakle li im inspiracija), Zagorka, Gospava.... Muška imena: Drvoslav, Svemir, Milojica, Puniša....
primer 2. Mali Petar kojeg si kinjio u osnovnoj je postao direktor firme u kojoj radiš. Ne, nije zaboravio, i ne, nećeš se izvući- sve se vraća sve se plaća, jebaće te. Trebalo je da kinjiš malog Milana, ali njegova keva je pravila najbolje kolače....
primer 3. Došao si na žurku, ortak je obećao da će da dovede prelijepu Anu koja se loži na tebe, čekaš- konačno ti je svanulo.....Posle 15 godina, sjediš u maloj kući sa Anom od 125 kila, sin retard opet se brčka u wc-šolji a ćerka povukla na majku- eno igra WoW u sobi i tovi se.....Drug je doveo pogrešnu Anu, trebalo je da budeš strpljiv.....
Svaki trenutak, svaka odluka, svaka greška utiče.....Nemoj da sjebeš!
Keva: Vidi našeg coku, kako se zamomčio, pa poras'o... Ćale: Pre će biti da je umočio, hnjo hnjo hnjo... Keva: Blagoje, nemoj biti bezobrazan, jerbo neću da pravim pileću supu mesec dana!
Sama pomisao na ovu vrstu higijene izaziva jezu duž kičme i nelagodu pri prisećanju na najveće traume odrastanja većine mladunaca. Trenutak kada tvoje mlađano i nejako telo, nesposobno da se odupre babinom čvrstom, ali punom ljubavi, zagrljaju, trenutak je jedne od najvećih noćnih mora iz naših detinjstava.
Zbrčkana starica te je već prisno privukla sebi, otvara usta dok diskretno pruža jezik, poteže palac svoje rapave ruke, natapa ga izlučevinom iz svoje usne duplje i uperuje ga u pravcu tvog lica na kome je primetila garež/zemlju/trag od olovke...
Istog momenta shvataš da ćeš biti indirektno olizan em overen tuđom pljuvačkom, makar to bila tvoja najbliža krv. Tvoji pokušaji da se istrgneš iz zagrljajnog ropca svode se na zaludno koprcanje, čiji će intenzitet biti direktno proporcionalan babinoj volji da od tebe napravi čistunca! Dok polagano osećaš vlagu na svojim obrazima uz energično trljanje, oči su ti već odavno zatvorene a grimase gađenja koje praviš kao da i ne dotiču zaposlenu starinu. Kapitulirao si i tako slomljen i zgrožen nemaš potrebu da izustiš više ijednu reč negodovanja. Ali, sad si barem čist. Pobeda! Higijena pola zdravlja!
Jedno od najiritantnijih pitanja koja mogu da se postave jednom studentu. Onaj koji to pitanje postavlja ili nikada nije studirao (pa ne zna kako je kad ti postave to pitanje), ili jeste studirao, pa s namerom jebe u mozak studenta. Najčešće ih postavljaju teče i tetke i kojekakvi rođaci (koje bi apsolutno trebalo da zabole tukidid koliko ti je ispita ostalo), zatim roditelji drugara i drugarica iz škole (kako bi te uporedili sa svojim detetom) i pojedine kolege s fakulteta, kako bi videli da slučajno nisi dalje odmakao od njih ili kako bi posle pokušali da ti nabiju kompleks rečenicom ''E, ja sam diplomirao/la!''
- Alo, ujnin, koliko ti je ispita ostalo? - Pet-šest. - Pa kad ćeš to da daš? - Ima vremena. - Pa nemoj da gubiš vreme. - Ne gubim vreme, našao sam posao u struci. - Gledaj ti da uzmeš diplomu, bez diplome niko neće da te zaposli. - Zar nisam upravo pomenuo da radim već u struci? - Ali bez diplome ništa nema, samo će da te šutiraju. - Da, kao svi se po difoltu zaposle kad dobiju diplomu... - Šta? - A nebitno...
--------------------
- Gde si kolega, nisam te videla sto godina! Šta radiš? - Evo, bio do faksa da produžim apsolventski. - Pa šta se radi, još koliko ispita imaš? - Imam... Još. - Ja sam diplomirala u januaru! - Blago tebi. E, vidimo se, žurim.
Krajnji stepen bola u kurcu, vrištanje jaja za sve probleme. Jebe ti se što Mađarska nema more, ti si pingvin, blejiš na santi leda dok ona polako pluta. Oko tebe ratuju sa balističkim projektilima, tebi puca prsluk dok ispijaš pivo i okrećeš prase na ražnju.
To su oni što im se ne digne na žensko nego na mesara ili stolara.
Muškarci što se šnjufaju u uši. U društvu se prepoznaju tako što nose šal oko vrata i upasan u gaće. Dobro podnose alkohol i vesele su prirode. Miris im je važan.
Upoznao sam jednog pre neko veče. Ljigavi čistunac, mirišljava papuča, ispeglana košuljica, veseo pogled, ženski jezik, znači ono, sve najgore.
I jebote pričamo mi i pijemo dunju, a ja sve gledam kako da ga nabodem mamicu mu onu seljačku i pijemo mi, al' jebote dobro pije, prati on mene, kako koju radžu eksiramo ja zahuhćem kao medved, a on izbaci nekakav ženskasti visoki zvuk, kapiram da ga to radi, al boli me kurac i tako se ja, da ne grešim dušu, moram da priznam, fino zargejem. Nisam bio pijan, daleko od toga da sam se uletvio, ali posle sedam dunja ovaj peškirić se odlično držao, mamicu mu njegovu neotesanu.
Elem, nešto smo pričali, neki vic, a zamislite samo kakav vic može da priča jedna seka, neki kurac o dve devojke koje otišle u šoping pa nešto upadnu u raspravu sa prodavačicom oko visine nekih štikli, nemam pojma, bole me kurac, koja je poenta, al' sam se smejao, majke mi nešto mi bilo smešno, bole me kurac, valjda kako ovaj govnar priča ko moja pokojna strina Anastazija pa mi navrle i emocije i sve, a pa poenta cele priče je da je taj fegetlić iz unutrašnjeg džepa svog ultrauskog prsluka izvadio nekakav kurac, kaže "šnjuf". Nisam ja od prekosutra, bole me kurac, kažem ja njemu da to nije šnjuf nego da je šnjuf kad pričaš nešto što nema mnogo veze, skoro kao "zbljuv". On meni na to ležerno spusti šaku na koleno i kaže da se opustim, da je ovo najbolji šnjuf ikada. Naime, po njemu je šnjuf nekakav kurac koji se sipa u uši, neka pederska stvar, al' sam tolko bio veseo nešto, dal je od one dunje ili piva ili atmosfere, proradi mi želja i bloe me brige, zbljuvnem ja taj šnjuf u kurac u uši.
I jebote da vidite vi te komedije, čovek od šljufa stvarno pozbljunjavi, kako smo srali ko navijeni, bole me dupe, on, mamicu mu inkulinsku i ja, cimala me riba ja joj se nisam javio, bole me dupe baš da joj se javljam, jebote kolko je dobro.
E i tako priča ima poentu, a ona je da sam se probudio u nekom redom krevetu i shvatio da nešto ne miriše na dobro. Bio sam siguran da nikada neću koristiti šnjuf, ali sam po zbljuvljenoj jastučnici znao da sam jebo jednog koji koristi.
Sve u svemu, bole me dupe, nije loše, bole me kurac baš.
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
- Batice, da vidiš što sam spakovao sve formule na tri papirića. To ću da stavim u desni džep, teoreme u levi, a sva izvođenja sam naređao ispod kaiša, po abecednom redu, znači, nema da omane, samo da se onaj ne zabije iza mene sve vreme. A ti, jel si uspeo sve da ih popakuješ?
Svaki predator zna da je plen najranjiviji kada je sam. U grupi je sigurniji, brži, zaštićeniji. Izolovan, nema šanse.
-Vidi onu brucoškinju samu i zbunjenu pored oglasne table...Pogubila se ko Ševčenko u Čelsiju. -Ma daj vid'o sam je s kolegenicama juče na studentskoj žurci u Tarzanija klubu. Bile u fazonu arogancija, bahato, bezobrazno, i asistenti pojeli korpe te večeri...Ma kučka. -Jaganjče se sada odvojilo od stada...Planinska puma je namirisala svoj plen, šunja se i napada nemilosrdno! -(Jebale te fore iz 'Opstanka') Tačno. Kidiši, pumo! -Kolegenice, treba neka pomoć? -Pa da, gledam za overu semestra ne znam oko ovog ŠV obrasca. Ništa mi nije jasno. -Srce, ja znam sve što se tiče ŠE-VE...ako me razumeš...
