Vrhunska zajebancija pijanih bravara, sa puno slobodnog vremena, i večno uključenim radijom.
- Dobar dan, ova brava ne radi, mošte li pogledati? - Dajte da vidim... (razgleda je sa svih strana) Da nađem drugu sada... (okreće se ko da je traži) - Drugu? Al šta je s ovom? - (ne sluša) Al brave, brave nema... - Nema? - Da nađem drugu ne mogu... - Ne možete? - Za bravu da nađem Kvaku... (klima glavom i okreće stanice na radiju) - Kvaku??? - (okreće se mušteriji sa suzom u oku) Ne mogu nikada! (svi plaču)
Probudiš se u basu, na faksu, kod ribe iz centra, na klupi u parku. Pljeska, pica, mešano, opet pica... Propustiš noćni, uhvatiš jutarnji. To je tvoj život i on odlazi minut po minut. Probudiš se opet na početnoj stanici. Ako se probudiš u pravo vreme u centru grada, možeš li se probuditi kao nova osoba?
Odgovor je jasan: NE MOŽEŠ jer živiš u vukojebini!
klinci: deda,možeš li da nam pomogneš da postavimo koš? deda: sad će deda,sad će,samo mi nije jasno gde vam je mladost,imate svi po 10 godina,a ne možete jedan stub da podignete... iiiip... evo ga... deder sad dedi loptu,da vam pokažem kako se igra... klinci: neeeeeeeeee...
To je ona neobjašnjiva i neočekivana reakcija kada gledate nekog dok pravi kompletnu budalu od sebe, i umesto da toj budali bude neprijatno, bude vama što je gledate.
Kineski prodavac iz tržnog centra bloka 70, u retkoj pauzi meditacije, sa pogledom pritajenog tigra, uprtim ka još neosvojenim novobeogradskim prostranstvima, sa mislima - dubokim, transcendovanim u dimu jeftine ovdašnje krdže, sa ustima blago otvorenim iz kojih se nazire deo Velikog belog zida, sa rečima malobrojnim, ali mudrim, iskazanim kroz zmajev dah malopre pojedenog džukca...
- Izvinte, dal imate za broj manje pantalone od ovih? - Pantalona... (izduvava dim)...hiljadu! - ???
Sa azijskim osmehom se okreće zapadu, dok se dim njegove cigarete izdiže visoko iznad najviših lampiona, raspaljenih crvenilom popodnevnog sunca, koje za njega, negde tamo, kao da tek izlazi...
Topli napitak namenjen uživanju i opuštanju, pretvoren je u nešto krajnje složeno, te vam je pri odlasku u kafić potrebna brošura da biste pravilno naručili istu.
1991. godina
Konobar: Izvolite, šta želite da naručite? Gost: Jednu kafu moliću.
Donosi vam tursku/srpsku/domaću kafu u bakarnoj žutoj džezvi, sa ratlukom od ruže na tacni. _________________________________________________________________________
2001.
Konobar: Izvolite, šta želite da naručite? Gost: Jednu kafu moliću. Konobar: Služimo samo espreso. Gost: Pa dobro...onda jedan espreso.
Donosi vam espreso ružan kao sam đavo, jer im je teško da se otvore za neku kvalitetniju kafu. Kao prilog tu je i neka bugarska čokoladica, kojoj ni ime ne znate, a strah vas je i da je stavite u usta. _________________________________________________________________________
2011.
Konobar: Izvolite, šta želite da naručite? Gost: Jedan espreso. (Jer je turska/domaća/srpska kafa odavno postala misaona imenica) Konobar: Da li želite skraćeni, obični, pojačani, produženi ili osiromašeni? Gost: Obični. Konobar: Hoćete u malu, srednju ili veliku šolju, ili možda plitku, a široku? Gost: Malu. Konobar: Želite možda mleko u kafu? Gost: Može malo mleka... Konobar: Želite hladno, ili toplo, sa -5% mlečne masti, sojino ili kamilje? Gost: E, aj daj mi čaj od nane!!! (U sebi MRŠUPIČKUMATERINU!) Konobar: Želite možda od sveže ili osušene....
Dve stanice od pičke materine... Objašnjenje: Uđete u 531 ili 532 na Banovom Brdu i vozite se, vozite, vozite, vozite.... vozite... vozite, i pogledate napolje i pitate se "U koju sam PIČKU MATERINU zašao". E onda se vozite još dve stanice i u Rušnju ste...
Istinita priča: Ide jedan moj ortak (u cilju očuvanja imena i časti dotičnog, predstavljen kao Lik 1, tj. L1), u Rušanj kod drugog ortaka (L2), i vozi se vozi 531, i nema pojma gde se zavukao... Sama neka polja i slično... Od straha da nije previše otišao, izađe on na sledećoj stanici uz misao "U kojoj sam pički materini to?". Uzima telefon i poziva L2. L2: -Ćao. Gde si? L1: -Nemam pojma. U nekoj pički materini... L2: -Pa šta vidiš okolo? L1: -Vidim Vučića? L2: -Molim? L1: -Vidim plakat Vučića na nekim kontejnerima... L2: -Ahaa... Pa još 2 stanice dalje. ---------------------------------------------------------------- Modifikacije na Rušanj su i sledeće: -Ma, idi, bre, u 2 stanice pre Rušnja... -Bolestan sam, otišli mi sinusi u 2 stanice pre Rušnja... itd... ---------------------------------------------------------- Mislio sa ovo bez uvrede žiteljima Rušnja. Mnogo mi je bilo lepo svaki put u Rušnju. Rušanj je predivno mesto, i njive mu... ---------------------------------------------------------- Ujedno bez uvrede svima koji zaista i žive na dve stanice pre Rušnja...
Holandjanin surinamskog porekla,vezni fudbaler Milana.Osoba čije su prezime devedesetih novinari izgovarali kako su hteli,pozivajući se na svoje"holandske kolege" i radnike u ambasadi Holandije.
