Konstrukcija kojom sagovornik pokušava da u svoje izlaganje unese neku zen-notu i doda kašičicu misticizma. Pritom je glup k'o točak, a od iskustva ima... nema ništa. Kao subjekta u ovoj rečenici trpa koga stigne. Sve kurva do kurve.
- Joooj, prodaše me Finci na tiketu, mamu im jebem onu laponsku! - Neka su kad nisi htio da me poslušaš! Fino sam ti govorio - treća finska liga je kurva, a ti ništa...
- Opet nisam uspio da izmjerim brzinu atoma! - Neće to ići tako lako! Veliki hadronski akcelerator čestica je kurva... - Šta mi ti pričaš, ti si ovde čistačica, jebote!
- Jeb'o. Platio. Zasp'o. Probudim se, kad mi nema novčanika i ručnog sata! - Tako ti i treba kad se petljaš sa prostitutkama! :pogled u daljinu: Prostitutka je kurva. - 'Ajde? Nisam znao...
Ona je kafanska konobarica od tri'est tri godine. Njeno ima se pravilno izgovara "SlOađa". Razvedena je, ima vanbračno maloletno dete i radi u seoskoj birtiji Monako. Ojače građe, nikako debela, utegnuta u crne helanke. Crna kosa poput lavlje grive se spušta preko majice sa dubokim V-izrezom koja jedva održava njene pozamašne dojke kao ukrućene goropadi. Na nogama sandale, platforme od plute koje nose samo srpske medicinske sestre i kafanske konobarice.
Slađa je 'oćna, ali Slađa ne da svakom. Uđeš u kafanu, teškim korakom noseći brdo problema na leđima. Sedneš, izdahneš. Naručiš sebi piće, Slađa pije vinjak. Sa Panasonik linije milozvučno peva Ipče Ahmedovski. Seda ti za sto, popričaće sa tobom poput brata ti. Slađa ima završenu osnovnu-i-po školu: osnovnu i dva razreda trgovačke, ali ima životnu mudrost Zaratrustre, iskustvo Marka Pola i smirenost Patrijarha Pavla. Uvek je sa osmehom, ali poznaje život, život koji ju je gazio i nije je štedio. Iznad obrve ima ožiljak koji je podseća na bivšeg muža Žiku, kamiondžiju sa ogromnom trbušinom koji lako zamahne ručurdom, i ranu na desnoj plećki od noža skakavca, ali Slađa se nikom nikad nije žalila na svoje probleme.... Ne, Slađa sluša druge. Selom kruži legenda da se ne zna broj krava i teladi koje su čičice nakon stočne pijace štetovali kod nje u kafani, kao i o broju razbijenih glava seoskih lola od strane njihovih žena, kada bi se muževi o uranku vraćali od Slađe. Ali seoske žene nikad nisu dirale Slađu, Slađa je feng šui u selu, doktor Sigmund Frojd, garant stabilnosti njihovih muževa, samim tim i porodice, pa i sela...
Slađa nije osoba, Slađa je institucija. Da Slađa ne postoji, trebalo bi je izmisliti.
Roditelji tada, u stvari, uče svoje potomke da glume, pretvaraju se i lažu, da ne odbijaju ponuđeno ali ne uzimaju sve što bi i koliko bi im srce iskalo, da suzbijaju svoje nagone i zapostavljaju svoje želje, a da pritom neprestano strepe od svevidećeg pogleda i od kazne ukoliko se ogluše o ova ustaljena pravila.
Biti džentlmen znači biti istinski muškarac, biti Pravi Džentlmen, doći do određenog nivoa ponašanja i življenja koji podrazumeva integritet i zasluženo poštovanje. Nešto čemu bi svaki primerak mužjaka koji je prestao da sisa palac i otarasio se edipovskih želja da sisa kevu trebalo da teži.
Posebno kod nas na Balkanu. A još posebnije zbog postojanja ruralnog mita o Balkancu kao mačo Tarzanu, jebaču i "frajeru", koji inače ne postoji. Ako igde ima manje mačo muškaraca onda je to u našim krajevima, stoga balkanci kao stereotip uopšte i ne postoje. Fejk iskarikirani šovinizam sa primesama pičkopaćeništva se ne računa u mačizam.
Džentlmen nije gospodin, gospodin može da bude svako ko iskešira dovoljno za Hugo Bos odelo ili je spreman da proda bubreg ne bi li mu italijan fegetlija po meri sašio sako i upario kravatu sa gaćama. Da su gospoda džentlmeni, imali bi punu skupštinu istih, ali nažalost ako bi smo skupštinu nazivali po tome ko u njoj obitava, mogli bi komotno da je zovemo i štala.
Pravi džentlmen mora da bude oličenje ravnoteže u svemu. Da balansira na desnoj nozi dok levom šutira kretena u dupe, u jednoj ruci da ima knjigu dok drugom pokazuje srednji prst sistemu, jednim okom da gleda napred a drugim da merka konobaricu. Mora da bude svestrana osoba, sposobna za sve ali ne i spremna na sve. To razlikuje dileju koja pokušava da probije glavom zid od džentlmena koji zaobiđe zid, uzme pneumatski čekić, sruši ga a onda se vrati i pregazi preko njega. Džentlmen u životu radi ono što voli ali time ne ugrožava druge, ne smeta i ne smara o tome. Veoma je važno ne biti smarač, ne dosađivati svojim stavovima kada niko nije pitao za njih, ne drobiti uvek o istim temama i ne siliti sa duhovitošću. To je odlika Pravog i tu se dobro ocrtava ona ravnoteža što sam je spomenuo. Biti nametljiv kada treba ali ne stalno, imati smisla za ofanzivu i defanzivu, taktičnost je džentlmenska vrlina.
Još par stvari moram da spomenen u vezi džentlmenovanja, jedna je veoma važna, a to su žene. Istinski Pravi poštuje žene, tu se razlikuje od Balkanca koji je i dalje zaljubljen u svoju mamu jer ona zna da ujutru voli prženice sa babinim džemom i kafu sa jednom i po kašičicom šećera i najradije bi se oženio mamom ili ženom koja je podobro emulira. Dakle, poštovanje prema ženama je osnova odnosa sa njima. I da se ne shvati pogrešno, da naglasim, poštovanje a ne lizanje dupeta radi dobijanja pristupa međunožju suprotnog pola. Da bi neko bio Pravi Džentlmen, mora, nažalost tako je, da ima samo jednu ženu. Zašto? To je jednostavno pitanje sa komplikovanim odgovorom. Da bi se razlikovao od ostatka muške populacije i da bi ostao koncentrisan na važne stvari ne sme da landara k'o muda za veprom. Od toga boli glava, nije higijenski a nema ni smisla. Koncentracija je važna jer se tako fokus prenosi na druge važne stvari u životu, a to žena može da postigne sa Pravim. A i super su žene, ponekada daju smisla besmislu, ponekada oduzimaju smisao svemu ali zato uvek, uvek prijaju.
I zadnja stvar u ionako predugačkoj besedi je poštovanje. Poštovanje ne kao usađen refleks učtivosti koji besmisleno podseća na nekadašnje ideale i obrasce ponašanja već poštovanje kao odraz zdravog razuma i kulture. Da dam jedan banalan primer: Uđeš u GSP, sedneš, do tebe dva starca drve o tome kako je omladina iskvarena, drogira se i generalno kurcu ne vredi, onda te jedan od njih pogleda "ustaj konju, ja sam četresšeste bio na radnoj akciji" pogledom. E sada, takvoj bagri ne treba ustati da mu život ovisi o tome, nije lepo biti fin prema debilima koji te bez upoznavanja okarakterišu loše, besmisleno je i nimalo logično. Po meni, ne bi bilo kulturno ustati takvom čoveku jer reakcija na nekulturu treba da bude sam još veća nekultura, bahatost a ni fizičko nasilje ne bi bilo na odmet. Što opet dovodi do jednog obrasca kojim bi džentlmen trebalo da se vodi. Ko tebe kamenom ti njega nikako hlebom nego pištoljom ili bombom. Ne oko za oko nego glava za jednu dlaku sa dupeta. I po meni, to je skroz ispravno i pošteno. A treba da funkcioniše i u drugom pravcu, ko tebi džak oraha, ti njemu dva džaka oraha dogodine kada tvoj orah rodi. Džentlmen je bolji prema onima koji su dobri prema njemu i gori prema onima koji su loši prema njemu.
Svi smo mi pomalo decxko! Svi imamo svoje "decxko" momente. Decxko je onaj lik što ne stavlja luk u pljeskavicu. Decxko je i onaj što se trpa u rč jer je pročitao u Bravu da je to dobro za ten. Decxko je i ona riba tamo što se 'vata sa čičom od pedes' godina. Decxko si i ti jer ne prihvataš decxka u sebi!
Verujem da svako poznaje bar jednog takvog. To je posebna vrsta pičkopaćenika, decxko kome prosto gore jaja od želje za dokazivanjem. Pati od toga da nabija komplekse okolini svojim izmišljenim pustolovinama. Potrebno je samo da ga podstakneš tako što ćeš pomenuti da je neko (ili ti sam) uradio nešto super dojajno i on će istog trena uleteti sa pričom prema kojoj ta tvoja zvuči kao dečija igra, jer i on je uradio nešto slično, samo na mnogo bolji način. I uopšte nije bitno o čemu se radi, bitno je samo da ti on stavi do znanja da sve što radi radi bolje od drugih. Ponekad ni ne čuje dobro šta mu neko priča, ali svejedno, on zna da je bolji i požuriće da to svima stavi do znanja.
- Jesi iš'o negde letos, brate? - Bio sam u Grčkoj sedam dana. - E i ja, samo tri nedelje! __________________________________________________________________________ - Ona pederčina Coa bio sinoć u trojci sa neke dve bombetine. - Ja sam jednom bio u trojci sa pet riba! __________________________________________________________________________ - Jednom sam dudlala tuki od 25 centimetara. - Ja sam dudl'o od 35!
- Mila moja Angelija, da ti pripovedam bluda, sinoć u ložnici Pribislav me moljaše veoma da ga pripustim na zadnje dveri, a ne na prednje, kako je Gospod zapovedio. - I šta učini, grešna Rosanda, pripusti li ga? - Ne pripustih, Bože me sakloni. Rekoh da sam nešto glavobolna i zaspala se pravljah. On ustade i ode nekuda, verovatno rukobludenije da počini. - Da sramotna li zbitija, gospo moja...
Početak rečenice pomoću koje, uz dozu ironije, odgovaramo negativno na postavljeno pitanje.
A: E, je l’ smuvao Šomi onu likušu o kojoj je pričao? B: Ma, tri likuše je smuvao... ------------------------------ A:Jesi li uradio domaći iz mate? B: Ma, tri domaća sam uradio!
Izraz koji opisuje jebeno snalažljivu osobu. U svakoj mogućoj situaciji, ma koliko god ona izgledala nerešiva i zajebana, on će pronaći rešenje i izvojevati pobedu. U šahovskoj partiji on će sa kraljem i topom dobiti celu vojsku protivnika, u partiji Kanter Strajka, on će sam sa 2 helta, sa uespeom i nožem pobiti ceo protivnički tim terorista, a ukoliko se nađe na pustom ostrvu, upaliće vatru tako što će trljati smrdljivu majicu o pesak. Na času srpskog jezika kada treba da odgovara, iako se veče pre toga navario buksni više nego Čeda za mesec dana, on će izmutiti nešto, citiraće Đuru Jakšića ili Luksa, a profesorka će zadivljena njegovim kvalitetnim rečnikom, doživeti momentalni svrš i pohvaliće ga pred celim razredom.
- E brate, šta se desilo sa Maretom ? Pre tri dana imao lepu bujnu kosu, a vidi ga sad. Sija mu se tintara k'o ratkapne na novom Jugu.
- Ma brate, bio juče sa ćaletom da reže vinograd i čoveku zafalilo kanapa da veže loze, a pošto ne voli da ostavi posao nedovršen, uzme one makaze, rastrgne kosurinu i završi posao.
Za vreme Tita to je bilo jednostavno. Dakle, da bi izbegao dotičnog sa grbače dovoljno je da se setiš nekog akcionog junaka iz njegovog perioda ili nekog bitnog datuma za taj period. Znači, dan kada se Tito prvi put obrijao, prvi put se napio sa Mošom Pijadom i terao ga da mu gurne dva prsta, ili da se setiš 1300 kaplara, 543 desetara, devera neznanog junaka.
Kako je dotični bravar umro, tako su počeli da se prate neki trendovi, pa si imao sindrom EX preduzeća (Genex, Vobex, Simex, Brankodex..itd). Znači, jednostavno recimo uzmeš neko ime nečega čega si se prvog setio ili si izmiksovao neke reči, tipa, spojiš opanak i kožuru i dodaš eks i dobiješ OPAŽUREX. Ujedno u tom periodu se može reći da i to EX označava i životni vek tih preduzeća, jer su trajala koliko i pivo posle roštilja.
Ako ćeš da držiš neke mini peciva ili da pakuješ prezlu i prodaješ, onda to mora da zvuči italijanski. Recimo npr. OPAŽURETI ili OPAŽURINI, možeš i da ubaciš dva N pa to izgleda kulje. Špedicija, farmacija, transport je jednostavno. Znači, za špediciju staviš šped - OPAŽURŠPED, farmacija - OPAŽURFARM, transport-OPAŽURTRANS. Ako otvaraš kinesku radnju (!?), staviš neki kineski grad, i par kineskih slova (možeš iz fazona kineskim da napišeš velikim slovima na radnji - fruštukovao sam riže). Pekara, semenkara, poslastičarnica - ako šiptari i goranci nisu zaštitili u zavodu Evropa, pelivan,...onda možeš to, a ako jesu ti stavi Afrika ili flamingos, albatros bem ga. Mesara je jednostavno "Đoka" i to mora da bude tako. E, da, picerija mooooooooora da zvuči italijanski!!
A ako si od oca nasledio OPAŽUR i sinovi, a imaš sve ćerke? Jebi ga, više sreće u narednom izvlačenju.
