Zajebana radnja. Opasna. Naročito ako se skidate na suvo.
Može da vam sjebe mozak gore od droge, kocke, alkohola. Gore od bilo kog poroka.
Ma gore nego što bi vam devojka sjebala mozak. Bez da vam pokloni sifilis.
Neko vreme ste uživali u poroku. Onako, baš skroz dojajno uživali.
Onda ste počeli da se patite. Ispočetka malo, pa sve više i više.
Na kraju patite k'o Isus.
Šta k'o Isus? K'o Dobrivoje Topalović!
I rešite da se skinete. Na suvo.
Prvih dva, tri dana nije vam ništa.
Imate nekog malog crva u mozgu koga i ne primećujete. Nešto vam fali, ali bole vas, opušteno.
Kad ono kurac međutim jok.
Četvrtog dana crvić pozvao društvo. Sedeljka.
Već hoćete da sroljate, da svratite u kladionicu, u kafanu, da pozovete devojku...
Sedmog dana se crvi napili, razmnožili i trče po vašoj sivoj masi. K'o na koncert za Novu Godinu na gradskom trgu.
Šapućete nešto samom sebi, a ljudi vas čudno gledaju. Dođe vam da se i vi napijete, da se napijete k'o dupe.
Petnaestog dana svi crvi voze NFS. Piče po vašoj sjebanoj surutki a ima ih za Egzit, Guču i Poselo u pola 8, svih boja, ukusa..nadrogiranih, pijanih, ludih, šabanskih, čobanskih...
Često menjate raspoloženje, svaki sekund, smejete se, plačete, pevate, kukate, urlate...
Dvadesetog dana mozga više nemate. Imate gomilu crva u daunu. Depresija.
Ležite kao ranjen ker i cvilite...samo dim da povučem, samo jedan spin na ruletu, samo da je vidim...Raspadate se kao govno na kiši. Patnja zbog koje ste rešili da se skinete sad izgleda kao dečija igra.
Nakon mesec, mesec i po, mislite da ste se skinuli. Mislite.
Nastavite život ne sluteći da zlo čeka iza ugla da vas ponovo dohvati.
Ako poželite da se vratite poroku, da napravite recidiv, recite sebi skidanje.
Ili napišite nešto. Nešto dugačko, što duže.
DuvkoTravic
Zvukovi koje pravi česma kada posle nestašice nailazi voda kao što su krkljanje, kašljanje, krčanje, zviždanje sa sve propratnim bljuvanjem vode od braon do žute boje.
Buva koja skapava od gladi.
Alko test koji ne možeš da prevariš pri povratku iz grada.
Drugi naziv za minival. Način kovrdžanja kose, koji za rezultat ima njeno paljenje i na kraju opadanje. Ako se pažljivije zadubite u slike vaših mama i baka iz sedamdesetih i osamdesetih, videćete nešto nalik dugo upotrebljavanom zogeru u kineskom javnom WC-u. Lik koji je ovo izmislio pre 100 godina je radio oglede na svojoj ženi sve dok je imao na čemu da ih izvodi. Onda se verovatno bacio na pravljenje perika.
Došao je i taj dan. Otac je naredio muzici da dođe tačno u podne, tako da je sada uveliko stavljao evriće u harmoniku majstor Pepe. Majka je jednom rukom grlila sina, a drugom brisala uplakano lice. Ej, pa ne pravi se ispraćaj jedinoga sina svaki dan. Mlađa sestra je pomagala tetki da posluži goste. Ni njoj nije lako. Kako će živeti bez svog starijeg brace kada ode? Ko će je sada pratiti onom mračnom ulicom kada padne noć i sa kime će sada voditi razgovore do kasno?
Deda stoji u uglu sa ujakom ponosno posmatrajući unuka. Heh, kad se seti samo svog ispraćaja. Tri dana se pilo i pevalo. Ovi mladi sada sve završe za dan. Gde im samo je elan i duh?
Nazdravljajući za kumićev ispraćaj, kum ispi čašicu čiste šljivovice deka Omera. Auf, ala klizi niz grlo k'o mače niz oluk. Ne hajući za džangrizanje svoje supruge, nasu sebi još jednu čašicu, isprazni je za tren, okrenu se ka muzici i laganim pokretom ruke je pozva zajedno sa kumom da dođe. Izvadi iz kožnog novčanika 50 evra i gurnu ih u trubu Deše trubača, zagrli kuma i iz sveg glasa zapevaše:
Na kapiju otac stao, rakije mu nije žao,
ko naiđe on ga svraća, sina svoga sad ispraća...
Društvo mladog regruta se skupilo u dvorištu, zagrlivši svog dugogodišnjeg druga, pomalo zavideći mu što je baš on prvi iz njihovog društva kome se pravi ispraćaj i koji odlazi u veliki grad na par meseci. Ipak, drago im je što je baš on izabran. Uvek je bio mrljiv i skoro nikada nije pravio probleme. Ubeđeni su da će dobro proći.
Lepa cura setno je gledala svog momka, ne verujući da će ubrzo morati da se rastanu. Nema više dugih šetnji pored reke, nema dugih razgovora i njegovih šaljivih dosetki. Nema zajedničke jutarnje kafe u njihovom omiljenom kafiću, popodnevnog sladoleda u poslastičarnici i večernjeg izlaska u bioskop. Sve se menja iz korena. Suze joj krenuše niz obraze, ali se brzo pribra, obrisa ih i uhvati se u kolo sa drugarima.
"Evo ih!", uzviknu mlađa sestra pokazavši prstom na crna kola koja su se polako zaustavljala kod kapije. Mladić se pozdravi sa svima, izljubi porodicu i curu i uđe u auto. Mahnu svima po poslednji put i kola krenuše lagano niz put.
Otac i majka zajedno zagrljeni gledaše odlazak svog sinčine, ponosni na sebe što su dočekali i ovaj trenutak. Ode i njihov jedinac u Velikog brata!
Fenomen koji često vidimo u američkim filmovima. Dakle , američki ćale je razveden , radi 90 sati sedmično tako da nikad ne može vidi svog sina koji ga (naravno) obožava, ali jebi ga, stari previše radi pa ne može da mu dođe na fudbalsku utakmicu ili na veoma važnu školsku predstavu(kada je u pitanju mali peško=90% slučajeva). Naravno tad ga bivša žena moli: "Đone, kani se švalerancije , pa sin ti je primabalerina u labudovom jezeru. Zar su ti mlade droljice važnije od toga." Otac, naravno odgovori da jesu i lagano u šmekerskom stilu izađe iz scene. Ali, posto je on ipak glavni baja, uvijek ga možemo vidjeti u zadnjoj sceni kako aplaudira iz mraka svom sinu koji sav srećan i ponosan, u svojoj haljinici napušta podijum. Kao što je i očekivano, bivša žena mu prilazi, on je naravno grli, gay sin opet ulazi u scenu i svi srećni i zadovoljni nastavljaju svoj idilicni život. Američki ćale opet izvlači stvar.
Balkanski bluz koji kad slušaš istovremeno se smeješ i plačeš.
Jebote ove bosance je najbolje po smrt poslati, slušaj ovo
- Ja ne dođoh isto veče, već ja dođoh sutra dan, drugog daaaaanaaaa moja draaaaagaaaa
za drugog se udaaaaalaaaaa...
Đe mi je vena, daj žilet!
Belac u Japanu
to ti e kad sednes na stolicu na koju se neko posro
Kada puno visiš na Vuki, odeš na Facebook, napišeš status posle sto godina, i proveravaš da ga neko nije slučajno obrisao...
Dete dvoje metalaca.
